Razgovor s korisnikom:Bbasic/Arhiva 1

Pozdrav, Bbasic/Arhiva 1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Bbasic/Arhiva 1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --SašaStefanović • 00:22, 23. oktobar 2006. (CEST)

Delija

Iako nisam administrator, želim da ti izražim dobrodošlicu i iskreno čestitam na tvom poznavanju transkripcione problematike. I meni je to kao neka preokupacija na Vikipediji i izuzetno mi je drago da se pojavio još neko ko ima slične interese. Ja ću biti slobodan da se konsultujem s tobom u pogledu transkripcione problematike, a pozivam te da se slobodno javiš preko moje strane za razgovor ukoliko te nešto interesuje u vezi s tim i uopšte u vezi sa Vikipedijom.

Još jednom, dobrodošao i dobro nam ostao.

--delija 00:50, 23. oktobar 2006. (CEST)

---

Slažem se sa svim što si napisao (neverovatno, u jednom trenutku sam pomislio da sam to ja napisao !). Kao odgovor na tvoja strahovanja pozivam te da pročitaš (kad budeš imao vremena) sam jednu od rasprava koje sam vodio na Vikipediji u pogledu transkripcione problematike: Razgovor:Frensis Bekon. Pa ti sam odluči jesu li tvoja strahovanja opravdana ili ne.

Pozdrav.

--delija 16:16, 23. oktobar 2006. (CEST)

---

Pogledaj i ovo Razgovor:Rohir van der Vejden. Jest da se ne radi oengleskom jeziku, ali je svejedno zanimljivo.

--delija 16:23, 23. oktobar 2006. (CEST)

---

Samo nemoj biti preoštar prema svojim "protivnicima", pošto ogromna većina njih radi svoj posao sa velikim entuzijazmom i niko od njih ne misli ništa loše kada iznese neko od svojih teorija i stavova vezanih za transkripciju.

Vidim da ti radiš na sasvim suprotan način od mene: prvo pucaš, pa onda pričaš. I izgleda da taj sistem donosi mnogo bolje rezultate nego moja "finska" taktika objašnjavanja, uveravanja, polemike pa tek onda realizacije (ali samo ukoliko sam "jači" od "tradicionalista").Jbg, prvo sam se morao nametnuti kao stvarni poznavalac problematike, a ne neki hohštapler, umišljeni lingvista ili, ne daj Bože, vandal ili trol. Za to je trebalo strahovito puno vremena, energije, polemika, uveravanja, čak ponekad i svađe i galame - da bih sada, čini mi se, ipak bio prihvaćen kao neki vražji autoritet za pravopisna pitanja u širem smislu.

Video sam tvoje izmene, pa da krenemo redom:

- Prvo, jedno generalno zapažanje: vidim da se dosledno pridržavaš Prćića, ali nisam siguran koliko je to pragmatično i, reći ću, pametno. Naime, Prćić navodi da je transkripcija engleskog Mc(Mac) kao "mak" bolja (ali ne i jedina ispravna) u odnosu na oblik "mek". Ja se sve nešto mislim da je oblak "mek" uobičajeniji i ukorenjeniji nego "mak" i da bi možda bilo bolje da se zadrži (čast Prćiću, ali njegova knjižica je ipak samo zbor sugestija i saveta, a ne zborka pravila, propisa i zakona čije nepoštovanje može povući i smrtnu kaznu). S druge strane, ako budeš dovoljno uporan i ako budeš imao nečiju logističku podršku (he, he), možda i uspeš proturiti taj svoj stav.

-Rikler-Ričler. Malo sam pogledao po mreži i zaključio da si u pravu. Ja sam nepšto mislio da se to ime transkribuje po uzoru na na primer Richter (Rikter), ali me ovaj slučaj još jednom upozorio da je u engleskom jeziku svako ime slučaj za sebe.

- Praver-Prauer - ako imaš dokaz - onda je u redu. Ja nisam uspeo da nađem potvrdu za svoju verziju urađenu "po sluhu", moram priznati. - O'Fejlan-O'Fejlen - tu se radi o onom famoznom nenaglašenom "ə" koje se, po Prćiću, prenosi onako kako je predstavljen u originalnoj verziji. Očigledno da se u slučaju kada je taj glas predstavljen dvoglasom "ei", taj glas se transkribuje kao "e". Znači, u pravu si.

- Za Šlej bih te molio izvor, pošto ne sumnjam da ga imaš, a ja, nažalost, nisam uspeo da nađem izvor za moj oblik (moj izvor se odnosio na nešto sasvim drugo koje se isto piše).

- Isto i za Džana (Morisa) pošto sam ja pronašao da se englesko Jan izgovara i kao "Džan", ali i kao "Jan".

- Za Ačebea se ne bih složio sa tobom. Radi se o nigerijskom književniku, u Maloj Prosvetinoj Enciklopediji stoji "Ačebe", a ja, veruj mi, nikad nisam čuo izgovor Ačejbej. Osim toga, oblik Ačejbej je, u stvari, engleski izgovor njegovog prezimena koji bi se mogao prihvatiti samo u slučaju da je čovek Englez. (imao sam prilike čuti originalnog govornika engleskog kako prezime Depardje izgovara kao Depardju, a ime Lik (Beson) kao Luk (beli ili crveni) Beson. Ostalo neću komentarisati jer mi se čini da je sasvim u redu. Samo još napomena da trebamo biti oprezni kod transkribovanja ličnih imena neengleza koja (imena) dolaze do nas preko engleskog jezika. Lično mislim, a čini mi se, i većina lingvista, da ta imena treba transkribovati po izgovoru na njihovom jeziku, a ne po engleskom izgovoru. Jedino u slučaju da su postali engleski (američki) državljani i da se njihovo ime (prezime) odomaćilo u određenom izgovornom obliku (verovatno prilagođenom) u engleskom jeziku - jedino u tom slučaju se treba pridržavati engleskog izgovora.

Na kraju, molim te da mi pošalješ spisak literature koju koristiš za transkripciju te da mi odgovoriš kako koristiš Internet za tu svrhu? Ja u pretraživač naprosto ukucam (ime, prezime) pronounced - pa šta mi Bog da.

Pozdrav.

--delija 20:09, 24. oktobar 2006. (CEST)

---

Ostao sam ti dužan objašnjenje za transkripciju inicijala. U literaturi nisam našao ništa konkretno o tome, ali povodeći se za pravilom da je transkripcija zapravo preslovljavanje izgovora, rešio sam se da inicijale transkribujem upravo onako (odnosno približno onako) kako se izgovaraju. Zatim, u ovom slučaju nisam tražio šta se krije iza tih inicijala jer smatram da su autori spiska s punim razlogom imena nekih pisaca označavali samo inicijalima (osim toga, zašto nisu označavali inicijalima imena ogromne većine drugih književnika sa spiska?). Seti se samo Džej Kej Roling. Na njenom sajtu piše - prvo, ona je Roling, a ne Rouling, i drugo, ona insistira da na njenim knjigama stoji J.K Rowling, a ne Joanne Kathleen Rowling. Kako bismo mi transkribovali njene inicijale? Kao "j" "ke" Roling? Ili "j" "k" Roling? Ili "dž" "k" Roling? Zamisli da moraš transkribovati ime i prezime glumca koji se zove Charles Christopher Stevens i koji želi da se njegovo ime na špicama filmova pojavljuje kao CC Stevens. Kako to transkribovati? Ako ćemo po pravom imenu (koje i ne moramo znati) onda je to Č.K. Stivens. Ali, recimo da mi ne znamo njegovo pravo ime. Kako u tom slučaju transkribovati inicijale? Kao K. K? Ili kao S. S? Ali, prvi inicijal je skraćenica od Čarls (a mi to ne znamo). A drugi inicijal je skraćenica od Kristofer (a mi to ne znamo). U ovom slučaju moramo biti svesni da inicijal C u engleskom jeziku može biti skraćenica za: Cyril, Christopher, Charles, Charlotte . . . a C se u svakom od tih imena izgovara različito!

Eto, nadam se da nisam bio konfuzan u izlaganju.

Pozdrav.

--delija 22:22, 24. oktobar 2006. (CEST)

---

O, čoveče!! Pa gde si ti dosad bio?! Ovakav sajt ja tražim već sto godina!

Ali, oprez. Ja prihvatam samo onaj izgovor koji se odnosi na anglosaksonska imena i prezimena. Jer, govornici engleskog skloni su da iz čudnih i meni nedokučivih razloga izmene izgovor neanglosaksonskog imena i da ga prilagode engleskom jezičkom standardu. Takav je slučaj i sa Ačebeom. On je nesumnjivo nigerijski pisac i izgovara se Ačebe. Meni si čini da si ti isuviše doslovno transkribovao engleski izgovor imena u srpsku ćirilicu, pošto ona dva glasa "j" u engleskom izgovoru zapravo označavaju produženi glas "e"! Sličan je slučaj sa Andreom Agasijem, kojeg Amerikanci izgovaraju kao Andrej, i na taj način sugerišu da je završno "e" dugo i naglašeno. Pade ma napamet kako bih se ja osećao kada mi neki Amer moje prezime Delic izgovorio kao Dilajk recimo! Ili, još bolje, tvoje prezime Bašić (pretpostavljam da ti je to prezime) pisano Basic oni bi verovatno pročitali kao Bejzik!

Što se tiče moje literature, osim onih standardnih priručnika na našem jeziku, imam još The New INternational Webster's Comprehensive Dictionary, zatim Daniel JOnes: Cambridge English Pronouncing Dictionary, JC Wels: Longman Pronunciation Dictionary, Ilustrirani Oxford engleski rječnik (englesko-engleski), zatim Britaniku na CD-u (sa rečnikom i izgovorom), Enkartu na CD-u (takođe sa rečnikom i izgovorom), a od zanimljivijih sajtova predlažem ti sledeće (ako ih već nisi pronašao):

[1] [

http://www.answers.com/library/Encyclopedia-letter-1A-first-201]

http://www.bartleby.com/

http://www.speech.cs.cmu.edu/cgi-bin/cmudict (pazi, ovaj je prilično nepouzdan. Radi se o mašini!)

naravno http://www.m-w.com/

Biće mi drago ako ti nešto bude od koristi.

Pozdrav.

--delija 23:49, 24. oktobar 2006. (CEST)

---

Izgleda da se po prvi put nismo razumeli. Dakle, nije u pitanju da IPA-transkripcija ovog imena, već prenošenje tog izgovora u srpsku ćirilicu. Na to sam mislio kada sam rekao da mi se čini da izgovor tog prezimena isuviše doslovno transkribovan. Naveo sam ti i primer Andrea Agasija, a sad ti navodim još dva primera (koja postoje i kod Prćića).

Prezime Benét se po IPA-transkripciji izgovara kao bə neɪ što bi, transkribovano trebalo biti Benej. Međutim, kod Prćića je /benE/ odnosno Bene! (i tako je jedino i ispravno).

Zatim, prezime britanskog glumca Suchet-a se (po Longmanu) u IPA-transkripciji izgovara kao ˈsu:ʃeɪ (doslovna transkripcija bi bila Sušej), a kod Prćića je /sušE/ odnosno Suše. U sva tri navedena primera englesko "ej" služi da se označi naglašeno završno E.

Dakle, ja sam malo oprezniji pri transkripciji takvih imena, a, osim toga, ukucaj ćirilicom Ačebe u pretraživač (ja nisam baš veliki pobornik korišćenja Gugla u te svrhe, ali ovo je vrlo "znakovito"). Dobićeš nekih dve hiljade rezultata i to uglavnom sa ruskih, ukrajinskih, bugarskih vikipedija. A ako ukucaš Ačejbej - niti jedan! Opet naglašavam, retko koristim Gugl za ove svrhe, ali ovi rezultati ipak nešto govore.

Pozdrav.

--delija 07:54, 25. oktobar 2006. (CEST)

---

I moj poslednji argument: možeš li mi naći makar jedan primer u kojem je englesko slove "E" u srpsku ćirilicu transkribovano kao "ej"? Znam da se "a" može transkribovati kao "ej", i "ae" se može transkribovati kao "ej", i "ay" i "ai", čak i "ei", ali "e" - ipak ne! To "e" se najčešće transkribuje ka "e" ili "E" (produženo, naglašeno ili nenaglašeno) (doduše, može i kao "i" - ali to je već druga priča).

Pozdrav.

--delija 15:17, 27. oktobar 2006. (CEST)

---

Napisao sam: ". . . u srpsku ćirilicu". Primeri koje mi navodiš odražavaju engleski izgovor, a kod Prćića (jedinog merodavnog, izgleda) ti primeri nisu transkribovani ili su transkribovani bez "j" (npr. Šlezinger odnosno Šlezindžer, odnosno Šlejzindžer). Ko je i kada (osim tebe) transkribovao Schlee kao Šlej? Gde si video transkribovani oblik Šlejgel? A Jokogejni?

Primer iz Prćića:

Schedeen - je Šedin, a ne Šejdin.

Scorsese je Skorsese, a ne Skorsejse (iako mnogi navode da je pravilan izgovor Scor-say-se).

Dakle, ja i dalje mislim (odnosno, uveren sam) da se dvoglas "ej" može pojaviti u srpskoj transkripciji samo kao odraz glasova (odnosno slova) "A", "AY", "AI" . . . a nikako kao transkripcija glasa "E".

Što se tičre rumunskog, slažem se u potpunosti, uz moj dodatak: Spirlea je Spirlja, a ne Spirlea, a Voinea je Vojnja (!) bilo to nekome drago ili ne. Na žalost, od naših (tvojih i mojih) revizionističkih napora neće biti ništa, pošto je sve to "ukorenjeno", "ustaljeno", "tako se govori već stotinama godina" itd.

A propo, na onom sajtu sam u kratkom vremenu našao nekoliko grešaka:

Heaney je kod njih Hejni, a treba Hini.

Schepisi je kod njih Šep(i)si, a treba Skep(i)si

Lynot je kod njih Linot, a treba Lajnot.

Jolie je kod njih samo Žoli, a trebalo bi Džoli (rasprostranjeno) ILI Žoli.

Pa se sve nešto pitam: Koliko im treba verovati?

Pozdrav.

P.S. Ako ti nije problem, pogledaj članak Spisak američkih strip autora. Ja sam imena transkribovao kako sam znao i umeo, a ne bi bilo loše da i ti malo pogledaš moje "sočinjenije".

--delija 08:25, 28. oktobar 2006. (CEST)

---

Pomalo si kontradiktoran: Tvrdiš da se "e" transkribuje u "ej" samo kod neengleskih imena (ako sam te dobro razumeo). A imalo smo primer Suše koji se u engleskog izgovara kao Sušej, a transkribuje se kao Suše (po stvarnom izgovoru u verovatno francuskom jeziku). Znači, ovde smo izgovoreno "ej" transkribovali sa "e".

Zatim, opet govoriš o izgovoru, a manje o transkripciji. Znaš i sam da se najčešće izgovoreno ne može dosledno transkribovati (pogotovu sa engleskog) te da često postoje male razlike između onoga što čujemo i onoga kako su ti glasovi preslovljeni. Po onom sajtu taj američki sekretar odbrane svoje prezime izgovara kao Šlejzinger (a ne Šlezindžer),a ja bih to transkribovao kao Šlezinger (jer, ako ćemo po onoj tvojoj sugestiji) tako se to prezime izgovara na nemačkom (odakle verovatno potiče ta osoba). To isto vredi za prezimena Špe, Špegel, Šreger, Šne (a ne Šnej) i slična, koja su poreklom takođe nemačka i koja bi trebalo transkribovati upravo tako.

Ono bih transkribovao (kažem, transkribovao, ne izgovorio) kao Jokogeni, slično imenu Allegheny koje se izgovara otprilike kao Alegejni (videti, npr. u Longmanu), a Prćić ga je transkribovao kao Alegeni ili Alegenske planine.

I pitanje: orkud Kim Bejsinger u ovoj našoj diskusiji? Njeno prezime se piše kao Basinger i nije predmet ove diskusije ("E" koje se preslovljava kao "e(j)").

Za Marfija sam ovaj put na Prćićevoj strani, jer on kaže da ja Marfi ukorenjeno (a jest), a da je napribližnije pravom izgovoru Merfi, ali ko će to sad ispravljati. Primeti da Prćić u mnogim prilikama navodi ukorenjenu transkripciju kao primarnu, pošto i on shvata moć i uticaj ukorenjenih i ustaljenih oblika.

Slobodno raspali po članku pa ćemo posle razmatrati eventualna neslaganja. Kada sam radio tu transkripciju nisam koristio ovaj moćni sajt koji si mi preporučio, pa će verovatno biti dosta ispravki. I samo jedna molba: da ovu moju transkripciju "e" u "e" ostaviš takvu kakva jest, pa ćemo kasnije, ako bude potrebno, ponovo udariti u diskusiju. I da mi kasnije navedeš adrese sajtova koje si koristio, a ja ih nemam.

Pozdrav.

--delija 17:35, 28. oktobar 2006. (CEST)

---

Pokušaj porediti transkripcije kod Prćića sa izgovorom tih istih reči u npr. Longmanu (s tim da izabereš reči u kojima se "e" izgovara kao "ej" pa onda poredi kako je taj "ej" transkribovao Prćić). Siguran sam da nećeš naći niti jednu transkripciju u kojoj je izgovorno "ej" transkribovano kao "ej" (samo kao "e"!). A moj stav vredi za sve slične reči (Šne, a ne Šnej, Špegel, a ne Špejgel . . .). U vezi s tim, nisi komentarisao moju transkripciju pojma Youghiogheny.

Za prezime Schlee napomena: u CMU je Šli!

A sad o autorima stripa. Nemam baš puno prigovora, ali . . .

Za proveru dolenavedenih trasnkripcija koristio sam CMU, iako smatram da taj izvor nije baš pouzdan (kod njih je Nolt, a ne Nolti, na primer), ali ja ne znam za bolji izvor (barem što se tiče nekih reči). Ako ti imaš nešto bolje i pouzdanije, javi.

Dakle:

U CMU je Bataglija (a ne Batalja)

Brunner je Braner, a Bruner je Bruner!

Giffen je Gifen (ili čak Gifan), a ne Gifin.

Gloeckner je Glokner, a ne Glekner.

Žensko ime Aline sam preveo kao Alina, povodeći se za Prćićevom preporukom da se ženska imena koja se završavaju na "e" transkribuju sa završnim "a" - Joanne kao Džoana, a ne Džoan po izgovoru, Diane kao Dajana, a ne kao Dajan, pa samim tim Aline kao Alina, a ne kao Alin. Ali ovo možda i nije toliko važno.

I na kraju, Giella si transkribovao kao Đela, a pretpostavljam da ti je promaklo da engleski jezik nema glas "đ", pa samim tim Đela može biti samo Džela (ili možda čak Džijela). Ako imaš potvrdu za oblik Đela onda se neke stvari značajno menjaju. Ja sam mišljenja da je najverovatnija varijanta Džijela, ali to je samo moja pretpostavka.

Pozdrav.

--delija 03:47, 29. oktobar 2006. (CET)

---

Kolio sam razumeo, ti smatraš da engleska lična imena stranog porekla treba transkribovati s obzirom na zemlju (ili jezik) njihovog porekla. Međuti, Prćić u predgovoru svoje knjige "transkripcioni rečnik . . .", u odeljku "Adaptacija imena iz drugih jezika u engleskom" iznosi sasvim suprotno mišljenje, odnosno, "nema stoga opravdanja da se pomenuta prezimena kod nas adaptiraju prema prvobitnom nemačkom (...) obliku, izvedenom na osnovu pisanog oblika, jer se ne radi o nemačkom (...) imenu, već o engleskim imenima stranog porekla . . .". Dakle, Bataglia je englesko prezime italijanskog porekla (ali je englesko) i samim tim se izgovara i transkribuje po pravilima engleskog jezika (najverovatnije Bataglija, iako nije isključen ni oblik Batalija, pa čak i Batalja!). Imamo još sličnih primera: Imbruglia je Imbrulija (po njenom priznanju i insistiranju), ali nije ni Imbruglija niti Imbrulja, a Gugliotta je Gugliota, a ne Guljota ili Guliota. Porno reditelj i glumac John Stagliano je Staglijano, a izgleda da nije Staljano.

Sve što je gore navedeno odnosi se i na prezime Brunner, koje je verovatno nemačkog porekla, ali je postalo englesko i kao takvo se i izgovara i transkribuje. Izvor koji si mi naveo zapravo potvrđuje moje mišljenje, koliko god to izgledalo čudno. Naime, za prezime Brunner se navodi da se izgovara BRUH-ner. Ti smatraš da se to treba transkribovati kao BRU-ner. Vrlo dobro. Ali, molim te da obratiš pažnju na dva prezimena iznad našeg "spornog" Brunera/Branera. To su prezimena Brazzel i Bazuin. Uz prezime Brazzel stoji da se izgovara kao BRUH-zihl. Analogno tvojoj prethodnoj transkripciji, ovo prezime bi se trebalo transkribovati kao BRU-zel. Onda se postavlja pitanje kako se grupa slova BRA u prezimenu Brazell uspela transkribovanjem pretvoriti u BRU kada za to nema nikakvog logičkom razloga. Odgovor je jednostavan: englesko BRUH u izgovornim oblicima BRUH-ner i BRUH-zihl transkribuje se kao BRA! Tako dobijamo Braner i Brazel. Identičan slučaj je i sa prezimenom Bazuin za koje se navodi da se izgovara Buh-ZINE. Po tebi, to bi trebalo transkribovati kao Bu-ZAJN, ali onda dobijamo paradoksalan slučaj da se grupa slova BA u prezimenu Bazuin na volšeban način transkripcijom pretvara u BU, pa dobijamo Buzajn, iako za to nema nikakvog uporišta ni u izgovoru ni u pravopisu. Jednostavno, to bi se prezime trebalo transkribovati kao Bazajn.

Za prezime Giffen se slažem. neka ostane Gifin.

U vezi prezimena Gloeckner ne slažem se sa tvojom argumentacijom. Ti opet tvrdiš da to prezime treba transkribovati po uzoru na izvorni nemački izgovor (kao Glekner), a ja tvrdim da je to englesko prezime koje se izgovara po pravilima engleskog jezika, a u ovom slučaju je verovatno Glokner. Pogledaj na ovom [[2]] neka prezimena sa tim dvoglasom (oe). U nekima se taj dvoglas izgovara kao "o", u nekima kao "e", a u nekima kao "u"! Primeri:

Koechner - Kekner

Koehler - Koler

Koenekamp - Konekamp

Koernke - Kornke.

Al Oerter je Orter!

Za Alin: zar ne postoji dubletno Alina-Aline, kao Diana-Diane ili Joanna-Joanne? I zar za Alina-Aline ne bi trebala vredeti ista Prćićeva preporuka kao i za potonja dva imena?

Za prezime Giella kratko: Moj prigovor se odnosio na činjenicu da u engleskom jeziku nema glasa "đ" i da se to prezime ne može transkribovati kao "Đela" (isto kao što se Angelina Jolie ne može transkribovati kao Anđelina, već samo kao Andželina!).

Pozdrav.

--delija 16:08, 29. oktobar 2006. (CET)

---

U redu, postoje prezimena iz drugih jezika koja u engleskom zadržavaju svoj izvorni izgovor. Ali, kako ta prezimena prepoznajemo? Mi niti smemo niti možemo biti arbitri u takvim slučajevima, i jedino preostaje sam nosilac tog prezimena ili neki kompetentni izvor. Ipak smo i ti i ja u "slučaju Bataglija/Batalja" uzeli sebi za pravo da arbitriramo, odnosno da određujemo da li je to prezime zadržalo izvorni izgovor ili se "poenglezilo". Za sada nemamo potvrde, pa je možda najbolje da ostane izvorni oblik (Batalja) pošto je on koliko-toliko potvrđen.

Što se tiče Gleknera, imaš neoborive dokaze i ostaje da je Fibi Glekner. Ja sam u prethodnom dopisu samo hteo da naglasim i da ukažem na činjenicu da to englesko "OE" može da se izgovara i transkribuje na više načina, a ne samo kao "e", odnosno da ta prezimena nemačkog porekla ili zadržavaju izvorni izgovor ili se prilagođavaju pravilima izgovora u engleskom jeziku.

Kažeš da su Diana i Joanna engleska imena, a da Alina nije. Samo da te podsetim da je prvo ime latinskog porekla, a drugo grčkog.

I na kraju, za Giella kratko: nosilac tog imena je italijanskog porekla, ali je državljanin SAD i to ko zna koliko generacija unazad. Dakle, to je postalo američko ime i kao takvo se treba transkribovati. jedno retoričko pitanje: Kako amerikanci izgovaraju početno "G" u tom prezimenu? Odgovor je: verovatno kao "Dž" (možda i kao "g", ali . . .), ali nikako kao "đ". Ergo, pošto se ipak radi o američkom prezimenu, ono bi se trebalo transkribovati sa početnim "Dž". Ne postoji "đ" u engleskom jeziku (isto kao što nema "ć")! To je suština mog prigovora tvojoj transkripciji tog prezimena. Da je nosilac tog prezimena Italijan koji živi u Italiji, onda je sve vrlo jednostavno: prezime bi se transkribovalo kao Đelo (ili Đijelo).

Pozdrav.

--delija 19:21, 29. oktobar 2006. (CET)

---

Moja zadnjih nekoliko pitanja:

1. kako u IPA-transkripciji (po tvom mišljenju) izgleda početno slovo "G" u prezimenu Giella?

2. Da li to znači da bi se englesko prezime srpskog porekla Delich (koje je i nepoznato i izuzetno retko u engleskom) trebalo transkribovati kao Delić, ili možda kao Delič? Da li bi se engleska prezimena srpskog porekla Bogdanovich, Davidovich ili Malkovich (koja su, iako poznata, takođe vrlo retka) trebala transkribovati kao Bogdanovič, Davidovič i Malkovič, ili Bogdanović, Davidović i Malković?

3. Da li je američki kompozitor Đorđo Moroder ili Džordžio Moroder? Ako je Italijan, onda je Đorđo, ali ako je Amerikanac, onda je Džordžio jer Amerikanci to i ne znaju drugačije izgovoriti!

4. Je li Rudolf Džulijani ili Đulijani?

Reći ću ti i šta ja mislim o tome: Sva ta prezimena bi se trebala transkribovati sa "č" i "dž", zato što su engleska, zato što ih Englezi i Amerikanci tako izgovaraju i zato što što je transkripcija sa engleskog večita težnja da se što vernije prenese engleski izgovor, ali poštujući neke norme u srpskom jeziku. Najbitnije u svemu tome je činjenica da se ta prezimena transkribuju iz engleskog jezika i da se, zbog jednostavnosti, treba poštovati engleski izgovor. Mislim da je sve ostalo cepanje dlake na dva dela i traženje iste u jajetu što nam bespotrebno komplikuje život.

Pozdrav.

--delija 23:24, 29. oktobar 2006. (CET)

---

A ova pretpostavka: zamislimo da sae ja odselim u Ameriku, zaposlim se tamo, znam da se prezivam Delić (a svoje prezime pišem kao Delich) i trebam nekom rođenom Amerikancu objasniti da se moje prezime izgovara Delić, a ne Delič. A on kaže da me u potpunosti razumeo i da moje prezime izgovara upravo onako kao što ja sugerišem- kao Delič! Hoću da kažem da Amerikanci ne poznaju glas "ć" (niti "đ") i da će svi Amerikanci moje prezime izgovarati kao Delič, a ja se mogu ubiti dokazujući i objašnjavajući da nije Delič, nego Delić. I da ću nakon određenog vremena i ja verovatno početi govoriti Delič (proces asimilacije), a da će moja deca, rođena u Americi, sigurno biti Delič! Ja samo hoću reći (odnosno ponoviti) moj stav: Ako se u transkripciji engleskih ličnih imena moram opredeliti između glasova "č" i ""ć" te "đ" i "dž", ja ću se opredeliti za varijantu "č" i "dž" (naravno, ako se tu radi o anglosaksonskim prezimenima stranog porekla). A ako se transkripcija tog ličnog imena obavlja iz neengleskog jezika, onda ću se ponašati u skladu sa pravilima tog jezika.

Zatim, nisi dobro odabrao one primere: mislim da sam bio jasan kad sam onomad rekao da, po mom mišljenju, englesko "E" nikako ne bismo trebali transkribovati kao "ej" već samo kao "e" (ili kao "i" recimo, ali to je druga priča). U svim ostalim slučajevima mišljenja sam da se trebamo, koliko god možemo, oslanjati na engleski izgovor.

Prćića sam pročitao nekoliko puta od korica do korica i nisam našao niti jednu transkripciju u kojoj se koriste slova (glasovi) "č" i "đ" ili transkribovanje glasa "e" kao "ej", što ipak nešto govori.

Zamasli da nekako stupiš u kontakt sa tim Amerikancem, gospodinom Giellom (npr. mejlom) i zamoliš ga da ti napiše kako on izgovara svoje prezime: i on ti napiše (na primer) GEE-ell-lah (ovo je samo primer). I to je sve. Tebi ne preostaje ništa drugo nego da to transkribuješ kao DžIJELA (ili slično, ali mislim da smo se razumeli). On nema drugog, alternativnog načina da ti napiše kako izgovara svoje prezime pošto engleski jezik ne poznaje druge načine (barem što se tiče tog spornog glasa).

Mislim da je Klajn u onom primeru hteo da naglasi da je čovek naše gore list i rođen u Srbiji, ali Karl Malden opet nije dobar primer jer je on najpoznatiji kao Karl Malden i to je njegovo englesko ime i prezime. I ja bih verovatno transkribovao njegovo prezime kao Sekulović, ali samo zbog toga da naglasim njegove srpske korene.

Ali prezimena Bogdanovič, Davidovič, Malkovič ostaju sa "č" jer nema potrebe da se tu naglašava poreklo nosioca tih prezimena a ovakvom transkripcijom se daje do znanja čitaocu da su svi oni ipak prvo Amerikanci, pa tek onda poreklom sa ovih (ili nekih drugih) prostora.

Pozdrav.

--delija 21:51, 30. oktobar 2006. (CET)

---

Kad sam ono napisao za svog sina, mislio sam da bi verovatno bio Delič, odnosno, moguće je da bi on izgovarao svoje prezime kao Delić i moguće je da bi okolo pričao kako je on Delić, a ne Delič, ali se postavlja pitanje: koliko Amerikanaca bi ga poslušalo? Oni mogu pokazati najbolju volju da mu iziđu u susret, ali šta vredi kada uverljivo najveći broj rođenih Amerikanaca ne poznaje glas "ć" i samim tim ne može da usliši molbu, naređenje ili apel nosioca tog prezimena.

Mila Jovović je interesentan slučaj. U srpskoj transkripciji ukorenio se oblik Jovović, što treba poštovati, ali sad imamo jednu opasnu nedoslednost oličenu u transkripcijama prezimena Bogdanovič, Mialkovič ili Davidovič, na primer, koja su upravo u tom obliku kod nas prihvaćena i ukorenjena i nikome ne pada na pamet da ih transkribuje i izgovara sa "ć". Ja se pitam (a i ti, sigurno): zašto su se ta prezimena kod nas odomaćila u tom obliku, a ne u obliku sa "ć", a recimo Mila Jovović sa "ć"? Molim te da pogledaš i ovo: Razgovor: Džordž Vojnović jer se tu javlja isti problem. Ja sam tu izneo svoje mišljenje (koje te sigurno neće iznenaditi), ali mislim da bi bilo korisno da se i ti "očituješ" (ja znam tvoj stav o svemu tome, ali pitanje znaju li ga ostali) pa da pokušamo rešiti tu zavrzlamu.

Pačino bi i u onom hipotetičkom slučaju za mene ostao Pačino zato što je to sad američko prezime, a u engleskom nema glasa "ć". Čak i u slučaju da taj glumac insistira na izgovoru "Paćino", ja ga ne bih poslušao, jer njegovo uinsistiranje može se odnositi samo na onaj deo (manji) svetske populacije koji poznaje glas "ć".

I jedan interesantan primer: kod nas je ukorenjena pogrešna transkripcija prezimena boksera Marciana kao Marćano (a trebalo bi Marčano), ali je zanimljivo da ga Amerikanci izgovaraju otprilike kao Marsijano (mislim da je tako zabeleženo u Britanici na CD-u). Kod nas je transkripcija tog prezimena urađena po italijanskom izgovoru, a Amerikanci ga izgovaraju bitno drugačije. On je rođeni Italoamerikanac (njegovo pravo italijansko prezime je Markeđani, mislim), državljanin SAD i mislim da bi njegovo prezime trebalo da se transkribuje po uzoru na engleski izgovor.

Pazi, što se tiče Džela/Đela, tu, po meni, ostaje sve otvoreno, jer mi se čini da su i moja i tvoja argumentacija iste uverljivosti. Ali za Branera smo se dogovorili (a i ja sam ti naveo neke argumente koje si ti prihvatio) da bude Braner, odnosno, ne bi trebalo trpati Branera i Dželu u isti koš.

Pozdrav.

--delija 08:07, 1. novembar 2006. (CET)

---

Bio sam nešto zauzet, pa moj odgovor nepristojno kasni.

Što se tiče Đele/Džele, smatram da mojom verzijom ne bismo bitnije narušavali celokupni Prćićev koncept (već sam napomenuo da u njegovim rečnicima nema niti jedne transkripcije sa glasom "đ"), a možda bi za rešenje ovog problema bilo najbolje radikalizovati ga: naime, zašto mi naprosto ne bismo pitali gospodina Prćića šta on misli o svemu ovome? Postoje načini da se dopre do njega, pa se možemo dogovoriti kako da formulišemo pitanja i kako da ih najlakše prosledimo do Prćića.

Za Vojnovića i ostale sa "ć" mogu samo reći da bi prohvatanje transkripcije sa "ć" u imenima srpskog porekla, po mom mišljenju, moglo dovesti do laganog "transkripcionog haosa", pošto imamo već mnoštvo imena transkribovanih sa "č" (a ti oblici su već opšteprihvaćeni - kao što su Malkovič, Bogdanovič i slični), pa se bojim i pomisliti na što bi sve to ličilo. A svi oni nesrećnici koji se budu bavili transkripcijom prvo će morati da konsultuju nosioca svakog prezimena e da bi saznali da li je čovek "č" ili "ć".

Ja sam bio čvrsto uveren da je transkripcija prezimena Pacino kao Pačino posledica proste činjenice da u engleskom jeziku nema glasa "ć" i da je takva transkripcija logična. Ne sumnjam u kompetentnost tvojih izvora niti u istinitost tvojih tvrdnji da takvu transkripciju lingvisti objašnjavaju pravilom da se italijanski dvoslov ci u srpskom transkribuje kao "č", ali to možda i nije bitno. Ima mnogo italijanskih prezimena čiji izgovor se menja promenom državljanstva njihovih nosioca (natrčah kod Prćića na primer Mancini, dakle tipično italijansko prezime koje se u Americi transkribuje kao Mansini), što je često posledica drugačijih glasovnih sklopova koji su "na raspolaganju" u engleskom jeziku. Slično je i sa nemačkim prezimenima, a kao primere navodim tipično nemačko prezime Richter koje se u nemačkom izgovara kao Rihter, a u engleskom kao Rikter, te prezimena Stein, Steiger, Steinbeck, Lichtenstein koja su u nemačkom Štajn, Štajger, Štajnbek, Lihtenštajn, a u engleskom Stajn, Stajger, Stajnbek, Liktenstajn. Ovim želim reći da čovek, promenom državljanstva često promeni ne samo izgovor svog prezimena, već ponekad i samo prezime (primer: nemačko prezime Schröder se menja u Schroeder, a izgovara se, umesto Šreder, često i kao Šrejder) pa mislim da ne stoji ona tvoja opaska "a zašto čovek da promenom državljanstva, promeni i prezime"?.

Za boksera Marsijana/Marčana rekao sam da je njegovo "pravo italijansko prezime Markeđani", misleći pri tom na to kako se to prezime izgovara u Italiji. Ona nam, na žalost, ne može reći kako se izgovara njegovo "sportsko" prezime, pošto je umro pre dosta godina, ali zar nije indikativno se u jednoj uglednoj enciklopediji kao što je Britanika njegovo prezime izgovara otprilike kao Marsijano? Pretostavljam da je taj bokser za svog života imao vremena da ispravi "nepravdu" nanetu njegovom prezimenu, ali to izgleda da nije učinio, pa nam ostaje da ipak verujemo Britanici. Ovo samo pokazuje da se neka prezimena koja su u engleski ušla na primer iz italijanskog jezika, dakle, da neka prezimena ipak podležu procesu asimilacije i prilagođavanja duhu engleskog jezika.

Pozdrav.

--delija 19:29, 2. novembar 2006. (CET)

I jedna "caka": kod Prćića je prezime Malden transkribovano kao Molden (NE Malden!)!!!

---

Kad sa pominjao na moguću pojavu "transkripcionog haosa", pri tom sam mislio na nemerljiv i vrlo važan doprinos Tvrtka Prćića uređivanju tog nesređenog stanja, i lično misli da je on prilično uspeo u toj svojoj nameri. KOliko je meni poznato, on je JEDINI od meni poznatih lingvista koji su uhvatio u koštac sa tim problemom, a vidim da je i Klajnov proteže, iako vidim i da se Klajn ne slaže baš u svemu sa Prćićom (U "Rečniku jezičkih nepoumica" Klajn navodi da je pravilno Birmingem, a Prćić je rezolutno za Bermingam!). Hoću reći, kakav bi to samo haos bio da se nije pojavio Prćić!

Što se ostatka tvog poslednjeg dopisa tiče, čini mi se da smo mi došli do suštine problema: kod transkripcije engleskih ličnih imena na srpsku ćirilicu najvažnije je pitanje KOLIKO se neko lično ime asimilovalo u sistem engleskog jezika, odnosno koliko dosledno i glasno nosilac takvog imena insistira na izvornom izgovoru istog. Lično mislim da takva imena treba transkribovati na način da se prvo poštuje engleski izgovor (odnosno, sa stavom da su sva imena stranog porekla asimilovana u engleski jezik, a da je pri tom jedan od važnih kriterijuma da li nosilac takvog imena ima državljanstvo SAD ili Engleske), a tek poto, ukoliko se ima i vremena i volje, tragati za podatkom kako nosilac tog imena želi da se njegovo ime izgovara.

Imamo mnoštvo primera iz poljskog jezika gde su neka prezimena (sa prilično komplikovanom poljskom grafijom i izgovorom) u engleskom adaptirana i prilagođena (pa je Bžežinski u Poljskoj postao Brežinski u SAD, a Kšiževski - Križevski) i mislim da bi bilo i neekeonomično i skoro besmisleno insistirati na transkripciji po uzoru na originalni poljski izgovor. Uostalo, kao Brežinskog ga navodi i Prćić. Slično je i sa nekim italijanskim, nemačkim a, bogami, i srpskim prezimenima.

Ako pogledaš na onom sajtu sa izgovorom engleskih ličnih imena, videćeš da je se prezime Schroeder može transkribovati (po njima) i kao Šroder i kao Šrejder (u oba slučaja radi se o Amerikancima), pa mi se čini da je Prćić možda zaboravio i na drugu varijantu izgovora. Džonsov Cambridge English Pronouncing Dictionary navodi, uz oblik Molden, i oblik Malden kao pravilan (i to u AmE), tako da možemo biti spokojni: naš dragi Karl Malden je ipak Malden!

I još nešto, ali kratko:

1. Kako mogu doći do knjige "Zanimljiva prezimena"?

2. Nadam se da pratiš ovu diskusiju oko Larry-ja Mullen-a. Mislim da bi tvoje mišljenje moglo biti presudno (barem što se mene tiče).

Pozdrav.

--delija 12:50, 4. novembar 2006. (CET)

---

Rekoh ti ja. Uvek bude veselo na našoj dragoj Vikici, pogotovo po pitanju transkripcije.

Ali meni treba tvoja pomoć.

Nisam naišao ni kod Prćića a bogami ni kod ostalih lingvista neki suvisliji stav oko transkripcije engleskih ličnih imena stranog porekla koja završavaju na samoglasnik "E" (Durante, Scorsese, Assante, Astone, Albanese . . .). Naime, ako bi se poštovalo pravilo doslednog prenošenja izgovora, onda bi se ta prezimena u određenom broju slučajeva transkribovala sa završnim "i" (Arce, Arrone, Astone, Adamle, Albanese, Alksne, Ameche bi, prema izgovoru, trebali biti Arsi, Aroni, Astoni, Adamli, Albanezi, Alksni, Amiči), a neka bi se transkribovala sa završnim "e" (Arrouge, Asante, Agre, Alberte bi, prema izgovoru, trebala biti Aruže, Asante, Agre, Alberte). Zbog čega su neka od tih prezimena izgovaraju sa završnim "i", a neka sa završnim "e" - za mene je potpuna misterija, ali pišem ti zbog nečeg drugog: znamo da se Scorsese u većni kompetentnih izvora izgovara sa završnim "i" /transkribovano Skorsezi), a isti je slučaj sa, na primer, prezimenom Durante. Međutim, i kod Prćića (a i u jezičkoj praksi) ustalili su se transkribovani oblici Skorseze i Durante. Imaš li ti ikakvu ideju zašto je to tako? Ili prezimena Behrle i Laemmle. Gde god sam natrčao, video sam izgovor Berli i Lemli, a transkripciju Berle i Lemle! Da li ona prezimena koja se izgovaraju sa završnim "i" treba i transkribovati sa završnim "i" (ali onda bi Skorseze postao Skorsezi, a Durante Duranti) ili ih sve treba transkribovati sa završnim "e" (ali se onda ne bi poštovalo pravilo "izgovor-transkripcija"). Pomagaj!

--delija 21:46, 5. novembar 2006. (CET)

---

I daae sam u nedoumici. Kažeš da Anglosaksonci "imaju problema" sa tim završnim "e". Ali, zašto, u tom slučaju, neka prezimena izgovaraju sa "i", a neka sa "e". To nema nikakvnog smisla niti bilo kakvog čvrstog pravila i sve mi se čini da oni to rade stihijski i "ofrlje" (što me lagano nervira i zadaje mi glavobolju kod transkripcije).

Tvoje rešenje je u redu, ali je problem što je većina (velika većina) tih prezimena upravo stranog porekla (najviše iz nemačkog, italijanskog i španskog) a velika većina te većine se originalno izgovara sa završnim "e". Sledstveno tome, zaključujem da ne treba puno "kopati" po poreklu tih prezimena, već ih samo treba transkribovati sa završnim "e" i tačka. Ali, šta sada dobijamo? Odstupanje od pravila "izgovor-transkripcija" gde će svi oni gorenavedeni primeri (koje sam našao na onom sajtu) dobiti kod transkripcije završetak "e" (heh, da li "ej"? Ne bih rekao.), uz primere koji se već izgovaraju sa završnim "e".

Onaj sajt mi izgleda dobro, ali mi se čini da se u njemu u velikoj većini obrađena samo anglosaksonska imena i prezimena.

Dalje, ja sam u svojim počecima na Vikipediji bio mnogo radikalniji po pitanju transkripcione problematike i nekoliko puta sam, slično tebi, hteo da popravim očigledne pogreške u transkripcije, najčešće vidljive kroz "ustaljene" i "ukorenjene" oblike a najbolji primer za to ti je "moj razgovor s njima" oko Fransisa Bejkona. "Transkripcioni tradicionalisti" su me vrlo brzo nadglasali i Fransis Bejkon je ostao Frensis Bekon (kao argumenat je najčešće potezan neki gimnazijski udžbenik iz filozofije!) a jedina dobra stvar u svemu tome je što je, izgleda, većina saradnika posle svega što se dogodilo, mnogo ozbiljnije i "dobrohotnije" prihvatila moj rad na transkripcionoj i jezičkoj problematici uopšte. Mislim da bi ti, sa svojim pokušajima ispravljanja "krivih Drina" samo navukao odijum javnosti (odnosno saradnika) i trebalo bi ti mnogo strpljenja, volje, živaca i argumentacije da nateraš "tvrdokornu" nekolicinu na prihvatanje tvojih izmena i predloga. Stoga sam ja pustio da Merfi ostane Marfi, a Makdonalds Mekdonalds, smatrajući da je bolje da napišem koji kvalitetan članak nego da gubim vreme objašnjavajući pojedincima zašto je nešto ovako, a ne onako.

Uostalom, ako Prćić smatra da kod nekih ukorenjenih a pogrešnih oblika treba insistirati na pravilnoj transkripciji - zašto on to nije učinio u svojoj knjizi? Zašto nije naveo ispravan oblik i napomenuo da je sve drugo neispravno i da se treba koristiti samo ispravna varijanta? Ipak je on autoritet po tom pitanju i njega bi verovatno neki i poslušali, a mi smo obične "ribe pljuckavice" čiji je autoritet ipak upitan i mora se izgrađivati dugo vremena mukotrpnom borbom. Samo se postavlja pitanje kome je Prćić prepustio borbu oko ispravnih oblika? Tebi? Meni? Hvala mu na poverenju, ali mi ne pada na pamet da, pored njegovog nesumnjivog autoriteta, ja budem "divljač za odstrel" i neko na koga će se osuti "drvlje i kamenje" (što se i tebi desilo) zbog toga što "mudrujem" i "zabavljam se nečijim tekstovima".

Iako, u svim tvojim naporima imaš moju podršku i nastojaću svaki put da dam svoj doprinos odbrani tvojih stavova (naravno, ako to bude trebalo, iako mislim da si u potpunosti sposoban da uverljivo i argumentovano braniš svoje stavove).

I molim te, ako nije problem, da mi pošalješ svoju mejl adresu. Radi se takođe o transkripcionoj problematici, a ja bih ti dao "ponudu koju nećeš moći odbiti".

Pozdrav.

--delija 08:21, 6. novembar 2006. (CET)

---

Prokleta tahnika. Napisao sam ti pismo pre jedno desetak dana (čim sam video nove intervencije u spisku), ali izgleda da ga nisam poslao, odnosno, izgleda da sam samo pritisnou dugme "pretpregled", ali ne i "snimi stranicu"! No, dobro, i nije bilo nekih prigovora, osim za prezime Giacoia, pošto sam ja pronašao da se izgovara Gajakoja, a vidim da si ti stavio Džijakoja. Mislio sam samo da mi pošalješ izvor za tu varijantu, pošto ja nisam uspeo da ga pronađen na mreži.

Što se tiče inicijala, ja se slažem sa prvim Prćićevim predlogom, ali da ti napomenem da u mnogim slučajevima sami nosioci nekog prezimena insistiraju da im se ime (ili imena) pišu samo inicijalima! Jedan od takvih slučajeva je Dž. K. Roling koja na svom sajtu (ili u nekom intervjuu, nisam siguran) navodi da je tražila od izdavača da je potpisuje samo kao J. C. Rawling. Zatim, Tolkin je širom sveta poznat kao J.R.R. Tolkin i sva njegova dela su tako potpisana. Pa pisac V. S. Naipol itd. Za te i takve slučajeve ja predlažem treće rešenje: da se svakako pronađe kako glasi pravo ime (ili imena) neke ličnosti koja su napisana inicijalima i da se poštuje njihova želja ili verovatno opravdani razlozi izdavača i priređivača spiskova koji su ta imena naveli samo u obliku inicijala, ali i da se ispoštuje i Prćićev stav - na taj način što ćemo, u tim slučajevima, pisati inicijale transkribovanih imena! Na primer, Tolkin bi bi Dž. R. R. (dakle, od Džon Ronald Ruel), Rolandica vi bila Dž. K. Roling itd. Jer, ako u nekom engleskom tekstu stoji da je nagradu dobio O. J. Simpson (na primer), onda bismo mi trebali sve to transkribovati kao O. Dž. Simpson (od Oliver Džejms, npr.) , poštujući pri tom i izvorni oblik i transkripciju!

Još ti nisam slao nikakav mejl. Samo se strpi, bićeš na vreme obavešten.

--delija 18:27, 17. novembar 2006. (CET)

---

Za Gajakoju sam imao jedan izvor, ali izgleda da više ne radi. Ja sam to snimio na disk, pa ti šaljem samo deo tog sajta (u stvari, u pitanju je forum), a ti proceni koliko je to pouzdano:

I mispronounced a LOT of creator names over the years, and to save all of you from that, here's a prononuciation guide: John & Sal Buscema: Byoo-SEE-ma Bill Sienkiewicz: sin-KEV-itch Frank Giacoia: Guy-a-CO-ya Kurt Busiek: BYOO-sick Herb Trimpe: TRIMP-ey George Perez: PAIR-ez Neil Gaiman: GAY-man There are more that will occur to me later. Kevlar56 Feb 28 2004, 02:01 AM

Što se tiče inicijala, zaboravimo "želje" nosioca nekog imena ili prezimena. Supština moje zamisli bila je u tom da se poštuje onaj oblik navođenja imena (dakle, puno ime ili inicijal(i)) kakav je u originalnom engleskom tekstu. Ako pogledaš spisak dobitnika Bukerove nagrade, na primer, videćeš da su se neka imena (dvostruka) navodila u celosti, a neka, opet, samo kao inicijali. Mora postojati neki uverljiv razlog za to ("mušice" autora članka nisu za mene dovoljno uverljiv razlog). Uostalom, takvih imena je vrlo malo, i mislim da ona ne mogu umanjiti vrednost naših (tvojih i mojih) zajedničkih transkripcionih dostignuća. Dakle, ja sam samo vođen željom da se ispoštuje originalni tekst.

Što se tiče Rolingice, suština je da se u engleskim tekstovima ona uglavnom navodi kao J. K., a suština mog stava je da to treba ispoštovati kod transkripcije. U pogledu članaka na Vikipediji, u naslovu članka trebao bi se navesti najčešći oblik imena, a u samom članku to se može i deteljanije objasniti. Što se tiče spiskova, tu sam za poštovanje originalnog teksta.

Pozdrav.

--delija 20:32, 17. novembar 2006. (CET)

Nemačka sela

Hvala na komentaru. Samo da proverim da li sam dobro razumeo.. ako pre tog s/z stoji zvučni suglasnik, onda je z, a ako je bezvučni, onda je s? I šta ako je prethodno neki samoglasnik? I jel ima još nešta šta bi trebalo da znam o ovom pitanju? -- Obradović Goran (razgovor) 22:31, 15. decembar 2006. (CET)

---

Po mom mišljenju, pravilno je Dingshajm i Habshajm, a ne Dingzhajm i Habzhajm kao u Obradovićevoj verziji. Zatom sam pomislio da te Obradović nije razumeo.

--delija 08:12, 16. decembar 2006. (CET)

Ok, hvala na dodatnim objašnjenjima :) -- Obradović Goran (razgovor) 15:35, 16. decembar 2006. (CET)

Sheveningen

Dakle, premjestio sam na Sheveningen i ne treba da te podsjećam da sam je lično uvijek za onu opciju, koju stručnjaci za jezik smatraju ispravnom, bez obzira o čemu se radilo. Mi ovdje radimo na jezičkom i kulturnom projektu i prednost uvijek moraju imati stručna mišljenja. Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 18:35, 21. decembar 2006. (CET)

Sa Trga...

Pošto više nema apsolutno nikakve veze sa pitanjem postavljenim na Trgu, odgovaram ti ovde.

Prvo - uloga administratora. Administratori nisu sudije, i njihova svakako ne treba da bude poslednja. Ukoliko dođe do spora o kakvom ti govoriš gde ti i drugi korisnik ne možete da nađete zajednički jezik i to dovede do rata izmena, administrator može da zaključa problematičan članak dok se ne postigne koncenzus, koji je osnov evolucije svih Vikipedijinih članaka. Dakle, ako vas dvojica ne možete da se dogovorite, ostatak zajednice treba da da svoje mišljenje, svi iznesu svoje argumente i reference, i vrlo brzo će postati očigledan oblikovani stav koji možemo smatrati koncenzusom. Tada je na administratoru da sprovede volju zajednice, a nikako sopstveni stav na datu temu, koji može a i ne mora da bude ispravan.

Drugo - tvoja dobronamernost. Ja nju ne dovodim u pitanje. Radi se o tvom pristupu. Ljudi će te mnogo glasnije čuti ako ono što imaš da kažeš saopštiš učtivo i uz poštovanje sagovornika. Potenciranje da je ovo jedina enciklopedija koja svesno iznosi neispravne informacije je pljuvanje po radu svih onih koji su prethodno uređivali članak. Čak i da si u pravu, postoji više od jednog načina da to kažeš, a negovanje dobrih međuljudskih odnosa, i komunikacije koja se bazira na razumevanju je izuzetno važno jer je to jedini način na koji možemo doći do spomenutog koncenzusa.

Toliko od mene, srdačan pozdrav --¡¿Kale?! 01:03, 23. decembar 2006. (CET)

OK, prvo izvini na zakasnelom odgovoru. U svakom slučaju, koliko ja shvatam tvoja nedoumica se svodi na situaciju o kojoj korisnik negira Pravopis kao autoritet i u kojoj je potrebno da administrator stane iza tebe odnosno onoga što piše u Pravopisu. Verujem da će velika većina administratora upravo to i uraditi uključujući i mene, uz tu ogradu da ja, kao vlasnik jednog primerka date knjige (a kupih je jer su mi neke stvari koje je Delija navodio izgledale kao naučna fantastika) i kao neko kome je srpski maternji jezik, mogu da kažem da se u njoj nalazi najveća koncentracija baljezgarija po strani koju sam ikada igde video. Ipak, kako su oni stručnjaci, ja ću u 99% slučajeva slegnuti ramenima, osim ukoliko me apsurdnost nekog nonsensa do te mere ne porazi, u kom slučaju ću se isključiti iz date situacije, i prepustiti to nekom administratoru kome ne smeta dati nonsens :) Mislim da je to pošteno, pozdrav --¡¿Kale?! 03:09, 24. decembar 2006. (CET)

---

Znači i ti si za Dip perpl. A ja te baš mislio konsultovati u vezi toga.

Dakle, idemo sa Dip Perpl.

Pozdrav.

--delija 11:35, 26. decembar 2006. (CET)

Transkripcija

Pozdrav. Napravio sam Šablon:Potrebna transkripcija, koji će sve članke kojim je potrebna ova akcija stavljati u kategoriju:Potrebna Transkripcija. E sad, vaš (vas i Korisnika:Zdelic) posao je, je li, da ta kategorija bude što praznija. Srećna nova. BokicaK ^{Got something to say?} 17:32, 31. decembar 2006. (CET)

Imena kraljeva

Pošto sam iz naše diskusije oko transkripcije basic-a video da si dosta dobro upoznat sa celom pravopisnom/transkripcionom problematikom, voleo bih da čujem tvoje mišljenje u vezi sa transkripcijom imena engleskih i francuskih kraljeva. Njihov spisak imaš na Francuski kraljevi i Spisak kraljeva Engleske. Ono što naravno najviše bode oči je Henrik, ali je i William problematično jer Klajn u svom Rečniku jezičih nedoumica navodi da je pravilna transkripcija Vilijem, dok je kod nas Vilijam. Takođe, premda se čuveni franački vladar sigurno zove Karlo Veliki, čini mi se da bi za „modernije“ francuske vladare bio prirodniji oblik Šarl. Pogledaj, molim te, ove spiskove kad ugrabiš vremena - ko zna, možda ima i nekih drugih nepravilnosti koje ja nisam primetio. Pozdrav! --Tarn 23:02, 9. januar 2007. (CET)

Hvala na dosta opširnom odgovoru!

Slažem se da bi za Henrika/Karla najpametnije bilo uvažiti mišljenje nekoga ko se razume u našu istorijsku literaturu, pošto ni ja nisam nešto posebno upoznat sa tom tematikom. Meni se činilo da je oblik Henrik dosta neprikladan i da ga zbog očite razlike od originalnog oblika treba promeniti, ali priznajem da nisam siguran oko ustaljenosti tog oblika kod nas.

Hteo bih još nešto da te pitam, ako nije problem - pre nekog vremena se vodila rasprava oko toga da li se ime Ursula K. Le Guin transkribuje kao Ursula Legvin ili Le Gvin. Meni se čini da se došlo do zaključka da je ispravno Le Gvin (jer su reči razdvojene i u izvornom obliku), ali je na stranicama Naučna fantastika i Epska fantastika i dalje oblik Legvin. Dakle, da li da menjamo u Le Gvin ili je ovo sada ipak ispravno?

Pozdrav! --Tarn 20:13, 13. januar 2007. (CET)

Hvala još jednom! Pozdrav! --Tarn 21:36, 13. januar 2007. (CET)

Transkripcija sa španskog

Klajn kaže da je bolje Buenos Ajres.

--delija 22:40, 13. januar 2007. (CET)

---

heh, a ja se već poradovao da sam te uhvatio u grešci pa da ti malo pijem krv. Šala, naravno. Nešto su mi se pritajio. Kako ide slovo C.?

Pozdrav.

--delija 22:53, 13. januar 2007. (CET)

---

Ja bih išao sa Čomski, jer se tako najmanje izobličava originalni oblik, a osim toga, to iskošeno "p" se izgovara fakultativno, odnosno po želji (tako je barem objašnjeno u Longmanovom rečniku za italic letters). Poslušao sam i izgovor u Džounsovom rečniku (imam i ja taj CD) i to "p" je jedva čujno i meni se čini da je ubačeno samo da bi pojačalo pauzu među slogovima, odnosno da bi se jače naglasio prvi slog.

Pozdrav.

--delija 23:41, 13. januar 2007. (CET)

---

Jedan mali izazov za tebe (naravno, ako imaš vremena i volje). Možeš li pronaći na mreži kako se izgovara, odnosno transkribuje prezime gitariste i pevača grupe Marun 5 Adama Levine-a. Je li lik Levin ili Levajn? Pokušao sam i sa pretragom preko audio linkova, ali nisam uspeo. Možda ćeš ti biti bolje sreće (ili veštiji, svejedno).

Pozdrav.

--delija 13:47, 17. januar 2007. (CET)

Pa kako Pačino? Niko ne kaže Pačino. Kakve to veze ima sa pravopisom? Pozivam se na engleski izgovor.

--Tadija 20:47, 18. januar 2007. (CET)

Ostavljam ovde moj odgovor, da se ne zagubi, jer ga je Tadija uklonio sa svoje stranice.

Transkripcija

Uh, zaista ne bih da zvučim nadmeno, ali kako možeš pitati „Kakve to veze ima sa pravopisom?“? Ima veze s pravopisom i te kako. Kao što znaš, u našem jeziku imena ne treba pisati onako kako se pišu na stranom jeziku, već „prilagođeno“. To prilagođavanje zove se transkripcija, i u Pravopisu su na nekoliko desetina stranica data pravila transkripcije za velik broj jezika. Različiti jezici koriste različite glasove, pa ne možeš srpskom ćirilicom (ili latinicom, svejedno) zapisati sve glasove stranih jezika. Zbog toga su uvedena pravila koja kažu koji srpski glas (odnosno slovo) koristimo kao zamenu za odgovarajuće glasove iz drugih jezika. U prezimenu Pacino (pominješ da je enlesko prezime, zapravo je italijansko ali nema veze) nalazi se jedan glas koji se izgovara negde između našeg č i ć, a pravila su za to predvidela zamenu č. Zaista, nikom ne bi palo na pamet da napiše Leonardo da Vinći, Franćesko Petrarka, Beatriće, Đovani Bokaćo niti (od novijih imena) Monika Belući, Bernardo Bertolući, Franćesko Toti, ali eto, sirotog Ala Pačina nekad je prekrstio neki novinar kom je sopstveno mišljenje veća referenca od Pravopisa, pa se sad ta greška redovno provlači.

Evo nekoliko primera s Interneta pravilne transkripcije:

„U njemu Al Pačino, koji glumi policajca, namamljuje kriminalce tako što organizuje lažni susret sa igračima bejzbola.“

„Među prethodne dobitnike ove prestižne nagrade ubrajaju se takve glumačke veličine kao što su: Harison Ford (Harrison Ford), Al Pačino (Al Pacino), Dastin Hofman (Dustin Hoffman), Širli Meklejn (Shirley MacLaine), Džek Nikolson (Jack Nicholson), Šon Koneri (Sean Connery) i Sofija Loren (Sophia Loren).“

„Al Pačino je jedan od mojih omiljenih glumaca...“

„mrzim kultne glumce ( buskemi, voken i svi ostali koji imaju sporedne uloge u komedijama adama sandlera i glavne u žnj trilerima) i službeno najbolje glumce (de niro, pačino...)“

A evo i šta kaže Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna (koji je, uzgred, završio italijanski jezik): „Pačino (Al Pacino), ne Paćino“.

Sasvim mi je jasno da na svaki moj primer ispravne transkripcije ti možeš navesti deset pogrešne. Međutim, mi ovde pišemo enciklopediju i držimo se pravopisnih načela, ne „reformi“ raznih novinara.

Pozdrav,

Bbasic 22:40, 18. januar 2007. (CET)

Hvala! Svašta će čovek da vidi i nauči!!!

--Tadija 22:54, 18. januar 2007. (CET)

Hvala.--Maduixa 09:37, 20. januar 2007. (CET)

Sa trga

Čitao sam celu diskusiju, nažalost, i mogu da zaključim jedno: ne treba isterivati pravdu. Kad se primeti da se vrti u krug, treba stati. A ne smarati i pisati stranice i stranice teksta. Za to vreme bi se uradilo dosta toga konstruktivnog. Moje stanovište je da postoje granice i da kad se one pređu, treba da okrećemo drugi list. Upravo smo ga Kale i ja okrenuli, što se, je l` da, odnosi na ovu temu Salkova. Apstinencija od nekih stvari i pretpostavljanje najbolje namere! Bar toliko. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 01:30, 30. januar 2007. (CET)

Trg

Vidi ovako, čak da ja to i pročitam, plašim se, možda grešim, da ne bih došao do ničega što se već nije javljalo. A to je činjenica da na toj strani svi nešto pišu, svi nešto pričaju, ali niko ne sluša onog drugog. To nije komunikacija. Irelevantno je razrešenje tog jednog imena među stotinama hiljada koja se javljaju i mogu da se jave, problem je u tome što to poprima hronične razmere i nije nimalo u duhu Vikipedije. Ta stranica je ogromna, i sve će se na kraju svesti na praznu priču, i onda administratori treba da glume policajce. Predlažem da vas dvojica lepo razmenite mejlove, ili napravite na googlegroups neku vašu internu listu gde biste ovakve prepirke (mislim da je to najprikladniji naziv) vodili, odnosno nastavljali. Ili se lepo dogovorite da na smenu popuštate, jednom ti njemu, drugi put on tebi, kažete: za mene će se on uvek zvati tako i tako, ali neka ovaj put bude po njegovom drugi put će biti po mom. Ovo je generalno najgluplje rešenje, ali je najbliže solomonskom koga ja mogu da se setim. Nekada je ovde postojao tim za medijaciju koji je posredovao među korisnicima koji su se na nož sukobili, ali se to radilo o mlađim ljudima, i o manje stručnim problemima. To možete samo vas dvojica da razrešite, ali ne treba to da radite na Trgu, ispadamo neozbiljni. Ukoliko ne uspete, uvek ćete obojica ulaziti u diskusiju poučeni lošom prethodnom komunikacijom sa premisom da je onaj drugi zlonameran, i da hoće da ispadne mudriji od ovog. Molim vas, u duhu Vikipedije nađite zajednički jezik. --¡¿Kale?! 01:34, 30. januar 2007. (CET)

---

D'Alamber - d'Alamber

Ja sam se, izgleda, ravnao po pravopisnom rečniku. Tamo stoji D'Alamber, a tek sad sam skontao da se po pravopisu to d' odnosno de piše velikim početnim slovom jedino u slučaju "kada se koristi samo prezime".

Dakle, Žan le Ron d'Alamber, ali "pisac D'Alamber napisao je . . .

Dakle, u konkretnom slučaju se radi o mojoj grešci.

--delija 01:12, 2. februar 2007. (CET)

Rasprava o kastiljanskom

Dragi BBasicu, htela bih da ti se zahvalim na pomoći, i ujedno da ti kažem da patim od neizlečive amnezije kada je izvesno mesto u pitanju (ti vrlo dobro znaš koje), tako da se ne mogu ni setiti rasprave vođene na tom istom.--Maduixa 18:24, 2. februar 2007. (CET)

Savršeno. Drago mi je da smo se razumeli.:) Ako ti nije teško, svrati do Trga/Pravopisna pitanja, verovatno bi mogao da mi pomogneš. Hvala.--Maduixa 18:51, 2. februar 2007. (CET)

Amnezija

Hm, ne znam, to još moram da odlučim. BB je takođe u opticaju...:) Jedno je sigurno. Amnezija će biti permanentna, tako da možemo da se opet upoznamo. Onaj Bojan odande mi se nije svideo, međutim, iskreno se nadam da je ovaj ovde drugačiji. Otvorena sam za sve mogućnosti.

Imam dva pitanja: Zašto Aires, ako je Buenos Ajres (i to znam sigurno jer tako kaže Klajn - tu knjigu imam:))? Da li ima razlike u transkipciji (pravilima) samo zato što se radi o dva različita jezika (bez obzira koliko sličnosti oni imali), i zašto MagaljaIs a ne MagaljaEs? Moram priznati da je taj Magaljais bio jedini oko koga sam se dvoimila...

I još jednu molbu. Zvirni ovde Konstantin Filosof. Pre dva dana, promenila sam ime članku u Filozof, a kako se isto ime pojavljuje i u tekstu na naslovnoj strani, i tamo sam stavila Z umesto S, i jutros sam videla da je sve vraćeno na S. Sve mi se čini da sam ja to moje menjanje sanjala, jer ne vidim na samoj strani nikakav trag te moje promene. Opet sam promenila na naslovnoj strani, a u samom članku, napisala sam komentar, jer ako sam ipak promenila pa su oni opet vratili na S, neću da me proglase vandalom (kao neki), ali mi i dalje to S bode oči, pa ti se zato obraćam.

Ah, da.. Što se tiče određenih reakcija administratora... Nadam se da sad vidiš da nije lako boriti se "sam protiv svih".

--Maduixa 17:41, 4. februar 2007. (CET)

Već je sređen Filozof, ali imam drugo pitanje. Prevrćući onu Klajnovu knjižicu, naleteh na to da je u stvari pravilno Kordova a ne Kordoba. Malo sam zanemela od čuda, pa te pitam - STVARNO je to tako ili ipak Pravopis kaže nešto drugo? Ako je pravilno Kordova, trebalo bi onda promeniti ime članku, jer tamo sada trenutno stoji Kordoba. --Maduixa 18:20, 4. februar 2007. (CET)

RJN koji ja imam je iz 2002, četvrto izdanje. Ma zato sam i pitala, jer ne sumljam da bi došlo do belaja kad bi moralo da se menja, pošto članak o Kordobi postoji dugo, i nikome nije ni palo na pamet da ga menja u Kordova. Na svu sreću, neće biti potrebno, jer kao što vidim, Pravopis dozoljava KordoBu. Ja nemam pojma o transkripciji sa portugalskog, tako da sam danas naučila još jednu novu stvar. No dobro, uskoro dolazim u posetu majčici domovini, tako da ću uskoro i ja imati taj famozni Pravopis:).--Maduixa 19:15, 4. februar 2007. (CET)

Opet ja sa pitanjem

Vidim da u mnogim člancima se pojavljuje reč VIA, a da se u padeže stavlja bez J - via vie, viom itd. Ovo meni strašno bode oko, pogotovu ako je napisano ćirilicom: via, vie, vii, viu, itd. Da li sam u pravu i svuda treba da se doda jedno J, ili opet to zavisi od nečega? Jezici iz kojih se prenosi ta reč u srpski su raznoliki, od španskog, preko italijanskog do latinskog.

Druga molba je da pogledaš Hispanija, članak koji sam počela da pišem, i ne znam kako da transkribujem sa latinskog nazive pojedinih delova Iberijskog poluostrva u vreme Rimljana. Bila bih ti večno zahvalna:):):)--Maduixa 16:56, 6. februar 2007. (CET)

Evo u Singidunumu, pogledaj poslednji red prvog pasusa u delu sa naslovom Rimsko doba. Ako klikaš na link, videćeš da i sam članak ima ime Via Militaris, ali ćirilicom, tako da u najmanju ruku, izgleda čudno. Takođe u mnogim člancima o španskim gradovima, kako skoro svaki grad ima neku ulicu koja u naslovu ima reč VIA+ nešto, svuda je ispisano VIA i ne VIJA, a bogami, i u padežima bez J. Negde sam promenila, ali mi je upalo u oči neverovatna količina VIA bez J, pa pomislih, možda ja ipak grešim. No dobro, sada sam sigurna pa mogu da slobodno da menjam kada naiđem na takve stvari.... Što se tiče Hispanije, pa ne znam... Mogu da stavim na trg, jer ja nemam načina da dođem do nekog istoričara (srpskog, španske bih i mogla još da nađem, ali oni u ovom slučaju ne bi bili od velike koristi), međutim, nešto ne znam... Imam svojih razloga zašto sam neodlučna u tom pravcu... Tako pravo da ti kažem, imam potpuno poverenje u tebe. Jer, ako ti ne transkribuješ, ja ću morati da kopam da nadjem negde kako se transkribuje sa latinskog, pa ću u suštini napraviti isti posao, samo što će tebi oduzeti pet minuta, a meni verovatno pet dana, ako ne i nedelja...--Maduixa 18:27, 6. februar 2007. (CET)

Taman posla!

Taman posla da se izvinjavaš! Tvoje pravopisne intervencije su uvek dobrodošle, i čini mi se da to vrlo dobro znaš. :)--Maduixa 18:40, 8. februar 2007. (CET)

Ma oči mi ispadoše

Ma sad sam videla kad sam sve ѕavršila. Ode mi skoro dva sata na ispravke... Išla sam tačku po tačku, i ne znam zašto sam to uradila... Sad ću da ih odlepim.--Maduixa 00:12, 11. februar 2007. (CET)

A što se tiče crte i crtice, ne znam kako da ih stavim, jer mi crta u Vordu ide automatski kad napravim razmak, a ovde nije tako, tako da ne znam da je stavim, imam samo crticu. --Maduixa 00:14, 11. februar 2007. (CET)

Vidi u raѕgovoru, navela sam još neke ispravke i nedoumice koje imam (ti to sigurno znaš kako treba da se uradi), i sve ispravke koje sam uradila.--Maduixa 00:16, 11. februar 2007. (CET)

Radoznalica

A jeli (ili je li, još uvek imam zbrku u glavi), zašto pišeš moje ime sa i? Zar je pravilno sa i a ne sa j?--Maduixa 00:47, 11. februar 2007. (CET)

Vaaale... Shvatila sam. :) Imaš memoriju kao slon! :):):). Nego, tamo si napisao za portugalski i španski. Ali ovo je katalonski. Osim toga, neki ne izgovaraju to I, sigurno si primetio da Slaven stalno piše Maduša... Ja sam uzela valencijanski izgovor (više mi se sviđa), a on ovaj odavde... Stvarno, znači to pravilo važi i za ostale slične jezike?--Maduixa 10:53, 11. februar 2007. (CET)

---

Mislim da ti primeri i nisu najtačniji:):):):). Tog 4. februara, napisao si:

"I špansko i portugalsko I iza vokala a ispred suglasnika prenosi se kao i, čak i kad je nenaglašeno."

IZA vokala i ISPRED suglasnika! U rečima Diego, Valencia, Siera Morena, Dionisio, itd, upravo je naopačke - I stoji IZA suglasnika i ISPRED vokala. Oaim toga, u ovim primerima, I se transkribuje ne vokalom I, nego kao IJ - ValensIJa, DIJego, SIJera, (Dionisio je druga stvar, nema J zato što se nikad ne stavlja između I i O - nije bijo nego bio)... --Maduixa 17:59, 11. februar 2007. (CET)

PS: Svrati do trga, pravopisna pitanja, imam nedoumicu gde mislim da bi mogao da mi pomogneš. Unapred ti zahvaljujem.--Maduixa 18:09, 11. februar 2007. (CET)

Crta, crta, crtica

Kako pišeš crtu? Ja samo imam crticu... -

Još jedno pitanjce... ne-latinske zemlje ili nelatinske? Ja bih rekla da je bez crtice, ali nisam sigurna... --Maduixa 20:03, 11. februar 2007. (CET)

Da li je ovo ok?

• crta (—)
• crtica (−)
• crtica (-)

To imam dole ispod prozora kao :; Ubaci. U Vordu sam kao riba u vodi, ali ovde nisam baš najveštija... Ne odgovori mi na pitanje: nelatinske zemlje, sa ili bez crtice? Hvala ti, i izvini što sam dosadna.--Maduixa 20:49, 11. februar 2007. (CET)

PS: Sad vidim da ova srednja nije ok. Ova poslednja je sa tastarure, a prva i druga su sa "ispod prozora"...--Maduixa 20:51, 11. februar 2007. (CET)

Zadnji i prednji

Dobro, de, Bojane, kako onda objašnjavaš tu masovnu pojavu da se deci podvlačilo zadnji u smislu poslednji? Ne znam kako je u NS, ali u Beogradu je STVARNO bila prava "sprdačina" sa tim zadnji i poslednji, i ne samo to, jer nije "zadnji/poslednji" jedino što je važilo za nepravilno, kad ono međutim ispade da je sve vreme pravilno... Da li je moguće da svi ti naši profesori jednostavno se nisu trudili da ostanu "u toku", pa nisu pročitali Pravopis, jer je verovatno većina njih išla u školu pre 51? Pa to bi onda značilo da NIKO od profesora srpskog jezika nije čitao Pravopis, a to me onda navodi na razmišljanje kakve smo mi to uopšte profesore imali, i kakvo je uopšte to obrazovanje koje mi (stariji) imamo i kojim se bogzna kako dičimo u svetu?--Maduixa 20:28, 12. februar 2007. (CET)

Ja naginjem vi+e ka objašnjenju da mnogi od profesora koji su mene učili (i one pre mene a možda i one neposredno posle mene) su uglavnom bili "priučeni" profesori srpskog jezika, tj. nastavnici koji su završili neki kursić pa dobili "ćagu" da predaju srpski u osnovnim školama. Posla rata je to tako bilo (tako su mi barem pričali), nije bilo dovoljno onih sa fakultetom (Srbija je u to doba i pre rata bila "zemlja seljaka" sa veoma malim procentom visokoobrazovanih ljudi) a potrebe velike, jer se u komunističkoj Jugoslaviji osnovno obrazovanje smatralo obavezom svih, a ne pravom nekolicine... To naravno ne isključuje mogućnost da je bilo i slučajeva koje si ti opisao... Kako ti se čini moja teorija?--Maduixa 21:15, 12. februar 2007. (CET)

Pa ti loši profesori kao zečevi se množe....:)--Maduixa 09:45, 13. februar 2007. (CET)

Molba

Da li bi mogao da baciš pogled na ovaj članak Španska kraljevska akademija, deo o Udruženju akademija španskog jezika? Nisam sigurna da sam dobro napisala sve prideve od imena država.. Takođe ne znam kako je pravilan pridev od Honduras - honduraška? Honduraska? Hvala ti unapred.--Maduixa 10:28, 13. februar 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 18. februara 2007. povodom dve godine od formalnog postojanja naše zajednice (15. februara 2005. smo se prvi put videli uživo). Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:38, 14. februar 2007. (CET)

Ako si u prilici da stigneš, obavezno pogledaj članak Vikipedija:Uživo/nedelja, 18. februar 2007. i samopozovi se da daš neku ideju za priču. Takođe, na sastanke obično nosimo pivo i slično :) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:38, 14. februar 2007. (CET)

IT spomenice

Od danas delim spomenice IT Spomenice zahtev možeš podneti kod mene --Fica Blok38 (razgovor) 14:39, 16. februar 2007. (CET)

Kordoba/Kordova

Baaah! Vidiš da su mi ta "nova" pravila napravila papazjaniju u glavi. Bila sam ubeđena da je Kordova (na moju veliku žalost!)

Nego... Gde si ti nestao? Samo se pojavljuješ da mi deliš packe. Hajde molim te, usliši moju molbu od pre iks dana i pogledaj mi članak Španska kraljevska akademija i imena svih onih latinoameričkih akademija, jesu li dobro napisani pridevi. Honduras mi je bio najkritičniji, ali po analogiji sa Vrbas - vrbaska (kako videh u nekom članku tvoju korekciju, heheh osim ako opet nisam pomešala lončiće), tako zaključih da je Honduras - honduraska (mada mi zvuči mnogo glupo, ali s obzirom da nikad ranije nisam čula tu reč, nije ni čudo).--Maduixa 09:51, 28. februar 2007. (CET)

---

Opet me sablažnjavaš! Pa zar nije pravilno PARISKI???--Maduixa 21:31, 28. februar 2007. (CET)

---

Evo imam nešto za tebe. Šta kažeš, kako b bilo da napišeš barem nešto na ovu temu? Mislim da si ti pravi čovek da objasni šta je to Transkripcija Pa makar bila i samo klica...:)--Maduixa 22:08, 28. februar 2007. (CET)

U2

Evo, premestio sam. Samo još da izmenim i tekst U2 sa Ju tu --Jovan Vuković (r) 18:40, 3. mart 2007. (CET)

eeh... taj pusti Pravopis..

Htedoh da ti odgovorim na ono što si napisao kod mene poslednji put... Niko nije rekao da je put prosvetitelja lak. Samo je pitanje da li neko hoće i ima živaca da se lat tog posla ili ne. Ako se odluči da prihvati taj posao, onda prvo što treba da uradi je da sopstvenu sujetu zaključa u jedan dubok kovčeg sa debelim katancem, i da se naoruža debelim strpljenjem... Što naravno, nije uvek tako lako. Kako vidim da sve ređe navraćaš, a važno mi je da čujem pre svega tvoje mišljenje, svrati na trg kad budeš mogao u pravopisna pitanja, deo Grupe, pesme i video igre, i reci mi šta misliš i pre svega, šta Pravopis kaže, da ne gubim bezveze živce kad vidim imena video igara i rok grupa u napisana originalu.

Hvala ti na korekcijama u Kraljevskoj akademiji. Moram da vodim malo više računa kad pišem, mnogo sam brzopleta... --Maduixa 11:33, 4. mart 2007. (CET)

Pisanje imena

Svrati na trg. Rasprava oko pisanja imena je još uvek u toku. Možeš tamo da ostaviš svoje argumente. Pozdrav. loshmi 17:02, 6. mart 2007. (CET)

p.s. Molim te vrati izmene na članku Green Day na staro, dok se na trgu argumentovano ne dogovori kako će se ovo pisati. Ne želim ratove izmena. Ne bih želeo da sada pokrećem i raspravu oko toga da li je konformizam jedno od pravila Vikipedije. loshmi 17:19, 6. mart 2007. (CET)

---

Bojane, zamolio bih te da na Trgu izneseš argumente ZA transkribovanje imena grupa budući da sam ja u poslednjih nekoliko meseci dva ili tri puta morao da obavim taj posao pod pritiskom nekolicine "jezičkih eksperata" pa me sad naprosto mrzi da se ponovo bakćem s njima i sa njihovim zakržljalim umovima. Naravno, ako ti se da i ako si ti uošte za tu opciju? Mislim, tužno je da se mora glasati za ili protiv PRAVOPISNOG PRAVILA.

Pozdrav.

--delija 18:55, 6. mart 2007. (CET)

---

Povratak?

--delija 09:36, 15. jul 2007. (CEST)

---

Ma i ja sam te našao na onom jezičkom sajtu, ali, budući da smatram da treba do kraja poštovati svačiju odluku, nisam hteo da navaljujem i da ti sugerišem povratak na Vikipediju. Uostalom, onaj koga zanima jezička problematika potrudiće se i pokušati razrešiti neke nedoumice upravo preko tog sajta (na kom ti žariš i pališ, hehe).

Što se tiče kandidature za admina - mislim da ja nisam za to i da bi objavljivanjem moje kandidature "neprincipijelna koalicija" vrlo brzo isturila tešku artiljeriju i napravila sve da spreči moje imenovanje čime bih ja postao jedan od retkih kandidata za admina koji nije prošao! A taj luksuz sebi ne mogu sebi da dozvolim niti "njima" da omogućim.

Jagoda je već jednom odbila kandidaturu (iz, čini mi se, sličnih razloga), ali mislim da to nije toliko važno. Ima nas "komada tri" i združenim snagama možemo mnogo toga da učinimo.

Usput, viđu li novi broj NIN-a? Mislim, stvaaaarno: Džejmi MAREJ!? Odmah sam napisao mejl Klajnu i postavio mu par konstruktivnih pitanja.

Pozdrav.

--delija 10:32, 15. jul 2007. (CEST)

Dobro nam došao opet...

I nadamo se da ćeš se ovaj put duže zadržati.--Maduixa kaži 09:30, 17. jul 2007. (CEST)

---

Kako ti Delija već reče, nisam ni ja baš najomiljeniji lik ovde, i ne želim da dajem priliku određenim facama da me pljuju i to besplatno. Osim toga, shvatila sam da bolje delujem iz opozicije. Izdrži malo duže, i videćeš da sam u pravu. Ovde su se stvari malkice promenile na bolje od kako si ti otišao. Mnogi su shvatili da iako im se ne sviđa, Pravopis (hebiga, što bi rek'o Delija), treba da se poštuje. Ima još veoma osetljivih tema, ali ja sam optimista i verujem da će biti sve bolje i bolje.

Za početak, ja već duže vreme merkam Vikipedija:Pravopis, al se ne usuđujem da se sama upustim u korekcije. Razmisli o tome, ne mora sada, na jesen, kada zahladi i kad je čovek više u kući. Ja mogu da pomognem sada dosta više, jer sam proletos u Bgd kupila tušta i tma pravopisa — našla sam čak i original Pravopis iz 1960 — ali nisam uspela da nađem Prćića, tako da za transkripcije i dalje davim Deliju. Mislim da u ovom delu sve što je napisano treba da bude referencirano direktno Pravopisom ili Klajnom, ili nekom drugom ozbiljnom pravopisnom knjigom, a ne školskim udžbenicima. Nemoj da me shvatiš pogrešno, nemam ništa protiv udžbenika (pogotovu što ima i onih koji ni udžbenik nisu pročitali), ali ipak... Da bude ozbiljnije. (Vidim da ste Celzijusu na kraju došli glave. Hheheh.. Neću da kažem, "jel sam lepo rekla ja"...)--Maduixa kaži 10:08, 17. jul 2007. (CEST)

Tačke i ostalo

Hm, ja sam nešto u poslednje vreme baš te tačke i crte proučavala i ja shvatih to onako kako sam kasnije i postupala... A pravo da ti kažem, i lepše je za oko (znam, nije nikakav argument, al morala sam da i to napomenem). S obzirom da ništa oko toga nije precizirano, ja belinu nisam računala kao znak, zapravo nisam je računala uopšte, tako da je po meni crta odmah iza te zamišljene tačke. No, ako je tako određeno da bude u tom nekom novom pravopisu, neka bude tako, pa ću da povedem ubuduće računa i o tome. Mnogo je to bre komplikovano, pokušavam da pohvatam sve konce, ali svaki put vidiš, ispadne nešto na šta nisam računala... Osim toga, ima toliko pitanja koje ljudi ovde postavljaju a na koje ja jednostavno nisam uspela da nađem odgovor ni u jednoj od ovih knjiga koje imam. Na primer, kako je pravilno: 40-tih, 40-ih? Ja lično uvek pišem sve slovima, nekako mi se čini da to sa crticama uopšte nije pravilno, ali nisam mogla da nađem ama baš ništa o tome ni u pravopisu ni u Klajnu. Druga isto tako čudna stvar je pre nove ere — p.n.e. sa tačkama i bez razmaka. Dotle znam. Piše u Klajnu. U Pravopisu nisam našla. Međutim, da li mora da se piše i ono g. ili ne? Npr. šta je pravilno? 3. g. p.n.e. ili može i 3. p.n.e.? Pre nekih par nedelja smo utvrdili da su nam sve te godine pogrešno napisane, bez tački, samo iza e. (3. pne.), Filip je hteo da pokrene bota, ali na kraju nisam znala da mu kažem da li je neophodno to g. ili nije. Mislim, i ovako izgleda rogobatno sa svim tim tačkama, još mu samo fali to g. sa tačkom i plus belinom, tako da ako je ikako moguće, bilo bi lepo da se izbegne.

Što se knjiga tiče, ja nisam mogla da verujem kad sam bila u Bgd. Nigde ni od korova ni pravopisa iz '93. ni Prćića. Za obe knjige su mi govorili "A, to samo u nekoj starinarnici." Zato i kupih Simića, jer sam već bila očajna. Onda sam sasvim slučajno naletela na starinarnicu u Zmaja od Noćaja (mislim da se tako zove ulica) gde sam našla ovaj iz 60. godine. A kasnije sam našla i onaj školski, pisan ijekavicom (što me uopšte ne uzbudjuje, al mi je bilo čudno da nisam mogla da nadjem isto to pisano ekavicom u sred Beograda). Tako da ja sad imam kod kuće Simića, školski najnoviji braon boje ijekavicu, Pravopis iz 60 (original, prašnjav i smrdljiv, onako kako ja to volim:)) i ništa više. Pogotovu mi nije bilo jasno da su nam knjižare pune Hrvatskog pravopisa a Srpskog pravopisa ni za lek. I to u sred Beograda. Sramota.

Tvoj imejl nemam, jer smo se dopisivali preko PM, a nakon nemilog događaja nisu mi dozvolili čak ni da pristupim svojim PM i da izvučem linkove za Bensona koje si mi poslao, jednostavno su me ignorisali, iako sam zamolila da mi barem to dozvole da uradim. Tako da ako želiš da mi daš tvoj email, slobodno klikni na link "pošalji e-poštu ovom korisniku" i ja ću ti odgovoriti na imejl direktno. Ja i dalje nemam pristup i mogu samo eventualno da vidim šta se piše tamo, ali ništa više (a da budem iskrena, i nemam neku želju, mada je interesantno videti da nakon skoro šest meseci neaktivnosti i dalje vodim u broju postova, heheh.. Nije da je to sad nešto posebno bitno, samo je zanimljivo.).

Što se tiče one stranice, ja ne znam odakle da počnem, zato se i ne odlučujem da započinjem. Eventualno bih mogla možda da dodam ovo o crti i tačkama iza datuma, al kako da formulišem taj tvj privatni dogovor sa Klajnom oko tačke ispred beline? Vidiš, ima tu dosta zvrčki koje treba rešiti. Stvarno nam je pravopis mnogo komplikovan... A i da ti ne pominjem koliko sam datuma poslednjih dana promenila i gde nisam stavila tačku iza broja ispred beline....--Maduixa kaži 21:51, 17. jul 2007. (CEST)

---

A sad se setih... A što to kažeš za Simića? Na početku njegove knjige stoji da je taj tekst odobrila pravopisna komisija među kojima se pominju i Požurica i Pešikan, na primer, dvojica koja su pisala i veliki Pravopis iz 93, ako se ne varam... Nisam ga nešto detaljnije čitala, ali mi se čini da nisam videla neke nedoslednosti... Doduše, nejviše čitam školsko izdanje, jer mi je najzgodnije da ga nosam sa sobom svuda, jest da ni Simić nije ništa veći, al' nekako mi sama ruka ide ka školskom... PS: Tekst P. Ivića koji si mi ostavio ne mogu danas da čitam, pročitaću sutra jer u poslednje vreme imam problema sa kompjuterom kod kuće — trenutno imam neki poluvikdous i strašno mi je naporno da čitam jer je rezolucija grozna, moramd a ga reinstaliram, al to sutra....--Maduixa kaži 22:26, 17. jul 2007. (CEST)

p.n.e.

hehe... Ja se sećam neke rasprave odavno sa "onog mesta" o tome, al nisam mogla da se setim koji je na kraju bio zaključak. Potom sam pogledala u Klajna u deo o tački u skraćenicama i tamo piše između ostalog nove ere kao n.e. bez razmaka, pa prema tome zaključih da je bez razmaka. Reci mi molim te gde o tome piše u Pravopisu, jer stvarno nisam mogla da nađem. Nešto ne vidim objašnjenje u linku ka Trgu koji si mi dao, osim mene kako se pravim važna... Mnogo ti je to komplikovano, ne zato što je zakukuljeno i zamumuljeno, nego zato što jedan kaže jedno, drugi kaže drugo i onako tipično po srpski, nikako da se dogovore i odluče za jednu opciju. Ja ne znam šta piše u daljim izdanjima Klajnove knjige, ali u ovoj koju ja imam (četvrto izdanje), kunem ti se da piše n.e. bez razmaka. Sad sam na poslu, al kad dodjem kući, mogu da ti i napišem i stranu i da ti citiram ceo odeljak, mada mislim da ne treba, jer ti sigurno imaš to izdanje pa možeš i sam da pogledaš. Kad smo već kod toga, kakvo je tvoje mišljenje u vezi sa "pre Hrista" i da li ima nešto o tome u literaturi? Ja u ovih par knjiga koje imam nisam ništa mogla da nađem. Daklem, koliko sam ja shvatila, pravilno je i 3. p. n. e. ? Nema potrebe dodavati g. ili god.? (Uf kako ovo rogobatno i grooozno izgleda sa svim ovim belinama nakon tački.... Filip će da mi glavu otkine kad mu sad budem rekla da mora opet da pokreće bota...)

Školski pravopis o kom govorim nije iz '93. nego iz 2006. Mislim da se ili ja nisam dobro "odrazila" ili me ti nisi najbolje razumeo. Pravopis iz '93 o kom sam govorila je veliki Pravopis Matice srpske koji nisam mogla nikako da nađem u Bgd. Dakle, radi se o školskom pravopisu iz 2006. godine pisanom ijekavicom i korice su mu braon crne. Hm, boja na linku koji si mi dao vuče više na ciglu, međutim s obzirom da boje na kompjuteru ponekad nisu onakve kakve treba da budu, ta cigla boja može vrlo lako da bude i ova moja braon original boja. Pripremili su ga Pešikan, Pižurica i Jerković.

Što se Celzijusa tiče, vuk dlaku menja, al ćud nikada, tako da i ako se sad pravi fini, pre ili kasnije će njegova prava priroda izaći na videlo. Ponekad pomislim da uradim to što predlažeš, ali zbog nekoliko njih koji tamo "žare i pale" i koji su veoma slični Celzijusu, kao na primer ona gospođica zbog koje ja više nisam tamo, jednostavno nemam volje. Previše je zagađen vazduh negativnim nabojima i željom da se drugi ismevaju. Nije to moj fazon.

Što se imejla tiče, ne sećam se da sam ikad dobila neki imejl od tebe, barem ne vezano za Vikipediju, jer matrix mi je jedini imejl koji koristim, i koji si verovatno mogao da nađeš u mom profilu na dotičnom mestu. Ne znam da li da se usudim pa da te zamolim da mi opet pošalješ one linkove za Bensona, jer mi ostadoše tamo zarobljeni... Kad budeš mogao, nije bitno. Ionako sam sad sva u znaku selidbe, tako da do septembra neću imati vremena da se bakćem sa internetom.

Aj, sad se ja raspričah.... Poz.--Maduixa kaži 09:48, 18. jul 2007. (CEST)

Grin dej i ostalo

Hm, probala sam ja, ali izgleda da već postoji preusmerenje. Ovo je veoma vruća tema, ne znam da li ću uspeti, jer sam već probala da mi promene PlayStation, pa mi rekoše ne može... Što se grupa i igara tiče, tu mora još dosta bitke da se vodi. Osim toga, da ti budem iskrena, stvarno nisam nigde videla da se zabranjuje pisanje u originalu pogotovu kad se piše latinicom. Pravopis kaže: Tuđa vlastita imena se u srpskom standardnom jeziku pišu na dva načina: prilagođeno pisanje (primenljivo u ćirilici i latinici) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici). Ja sam bila vatreni zastupnik transkripcije po svaku cenu, ali veruj mi, čitam ove knjižurine koje sam kupila i nigde ne kaže da ako je tekst pisan latinicom, mora da se trenskribuje. Vidi, dalje u tački 97b ovog školskog pravopisa kaže: U latinici pak — ako se autor opredelio za izvorno pisanje — nastavci ne odvajaju crticom. Naglasak stavljam na ovo između crta — ako se autor opredelio za izvorno pisanje. Ja tumačim to na sl. način: Ako pišeš ćirilicom, onda treba sve transkribovati jer se pisma ne mogu mešati. Ako pak pišeš latinicom, možeš pisati strana imena u izvornom obliku. Da li imaš možda neki još podatak koji ja nemam u korist 100% transkripcije? Ovo što sam navela, piše i u školskom i u onom velikom pravopisu. Stvarno sam zbunjena, što se toga tiče, s obzirom s koliko vatre se ovde branila transkripcija po svaku cenu u čemu sam naravno i ja učestvovala, ali sad nešto nisam sasvim sigurna...

Eventualno ZA stopostotnu transkripciju na Vikipediji bi bila mogućnost da se isti članak čita i u ćirilici i u latinici, jer kad se prebacuje latinični tekst sa originalnim imenima u ćirilicu dobijamo ćirilični tekst sa ili latiničnim stranim izvorno napisanim imenima (što je nedopustivo), ili izvorna grafija ispisana ćirilicom (što je smešno i naravno, nedopustivo).

Videh sad ja ono na Trgu. Pa hajd, molim te, kako sam ja (ili bilo ko!) mogla da pretpostavim da je baš u izdanju koje ja imam to štamparska greška!... Jesi li ono bio ti? Komentar je nepotpisan...

--Maduixa kaži 12:38, 18. jul 2007. (CEST)

---

OK, što se transkripcije tiče. Sad mi je sve kristalno jasno. Dodah ono eventualno, jer sam mislila da postoji još neki argument ZA transkripciju po svaku cenu, za koji ja ne znam, a ne tiče se direktno Vikipedije.

Već je sve premešteno. Moj komšija je obavio posao. Sa ovim starijima nije problem. Problem je sa onima ispod 25... Ti (ne svi, ali ima ih) nikako da skapiraju neke stvari, a stvar je TAKO prosta, prosta ko pasulj...--Maduixa kaži 13:22, 18. jul 2007. (CEST)

---

Dala sam se na sređivanje transkripcije u Grin deju. Bi li mogao da pogledaš kako mi ide, i da mi kažeš šta da radim sa naslovima pesama? Da ih prevodim? Članak mi se čini odličnim, i samo da se još to oko transkripcije sredi, može da se predloži za sjajan. Aj, pomozi mi, ne bilo ti zapoveđeno....--Maduixa kaži 16:16, 18. jul 2007. (CEST)

---

I pogledaj ovo: Manastir Župa Nikšićka, ja mislim da ovde župa nikđićka treba da ide malim slovom, al nisam sigurna, jer je izgleda Župa Nikšićka ime nekog mesta, a nije župa.--Maduixa kaži 16:18, 18. jul 2007. (CEST)

sešon

ih, pade mi kamen sa srca! Ipak mi lepše izgleda divižn nego divižon....

Što se naslova pesama i albuma tiče ja to posmatram kao dve stvari - pesme SVAKAKO da ne mogu da set ranskribuju jer nisu imena. Nazivi albuma... isprva sam počela da ih prevodim, ali kasnije mi se učinilo izuzetno glupavim, jer sam sigurna da niko od obožavalaca npr. Gin deja, ne zna šta je to Kaka, ali sigurno znaju šta je to Duki (Dookie). E, sad. Pošto kad sam se u momentu dok sam mislila da treba prevoditi, prilično namučila da nađem šta to u stvari znači, na kraju mi je izgledalo zanimljivo da ime albuma ipak treba objasniti, jer svako ime ima iza sebe priču, ili je jednostavno neki (sigurna sam) domaćoj publici manje poznat izraz, kao npr. dookie da je u stvari, govance, da izvineš na izrazu. Urban dictionary objašnjava sa veoma degutantnim, ali korisnim detaljima i koja vrsta, a na engl. vikipediji sam našla i objašnjenje kako je taj album dobio ime, sa sve referencom, te sam na kraju sve odlučila da strpam u referencu. Pogledaj u članku, kaži mi kako ti se čini moje rešenje. Dookie je čini mi se među prvim referencama.

Što se pesama tiče, kao neko ko se bavi prevođenjem, reći ću ti: NARAVNO da se naslovi pesama ne mogu prevoditi reč po reč i bukvalno, naravno da to nije samo određeni sklop reči koje se uzmu iz rečnika (u stvari, malo šta se tako prevodi, ako se hoće prevesti kako treba) nego treba (kao i kod svakog drugog teksta, uostalom) prevoditi pravi smisao onoga što je tekstopisac hteo da kaže. Bojane, ako je prevodilac dobar, NEMA toga što se ne može prevesti. Ili ćeš mi reći da svi obožavaoci Grin deja odlično barataju kalifornijskim slengom, te im tako nikome prevod nije ni potreban? Mogu da se kladim u šta hoćeš da eventualno 1 % njih koji su ludi za Grin dejom možda(!) zna šta znači Kerplunk (ime jednog od albuma, imaš takođe objašnjenje, mnogo je prostački, ne mogu da ponavljam, jedva uspeh da napišem u članku). Tako i pesme. Sigurno su pune slenga, pa šta? Treba ih prevesti, i niko ne pretenduje da to bude neki "zvaničan prevod" čisto da se zna šta to znači na srpskom. A zbog ograničenja viki softvera o čemu smo već pričali, neophodno je da prvo stoji prevod a u zagradi u jezičkom šablonu original.

Moram priznati da će me ovo što sam započela na Grin deju, koštati i vremena i znoja, al da vidimo šta će na kraju da ispadne. U svakom slučaju, ako ne bude valjalo, uvek se može vratiti na verziju pre nego što sam ja počela da "brljam" po članku.--Maduixa kaži 10:37, 19. jul 2007. (CEST)

--Maduixa kaži 10:37, 19. jul 2007. (CEST)

---

Nije to ime turneje nego grupe koja je išla na turneju s njima. Al izgleda da nema veze, jer i to je ime... Pa... Šta onda? onda je i Džoj divižon a ne Džoj divižn? Bezveze...

Što se naslova filmova knjiga itd, tiče, ni ti mene nisi razumeo. Kad GOD postoji prevod, treba uvek koristiti taj prevod, a ne sam smišljati, i to u prevodilačkoj struci važi ne samo za naslove nego za cela dela, kad su knjige u pitanju. Najtipičniji primer je Biblija ili poezija - ako u tekstu koji treba da prevedem imam citat iz Biblije, uzmem lepo Bibliju na srpskom i prepišem Vukov ili Daničićev prevod. Obično kad se navode biblijski citati, navodi se i tačno mesto (knjiga, stih, itd.) gde se nalazi, tako da nije teško naći. Što se pesama tiče, uvek pogledam da li postoji prevod, i ako postoji, prepišem, ako ne, onda mora malo čovek da se preznoji... Tako i ovde. Što se filmova i knjiga tiče, UVEK treba da se piše onaj naslov koji je već ustanovljen, bilo od strane distributerske kuće (ako se radi o filmu), bilo od strane prevodioca (ako se radi o knjizi). Međutim, ako taj film nije prikazivan kod nas, ili knjiga nije prevedena.... Razumem Delijinu bojazan da bi onda tu bilo mnogo više budalastih prevoda, međutim, baš zato insistiram da se uvekpiše original u zagradi, iz prostog razloga što neko ko zna bolje, može da popravi.

A što se pesama tiče... Isto tako. Prevod i OBAVEZNO original u zagradi. Gledaj, evo sad sam na primer videla da pesma Longview, nema nikakve veze sa pogledima a naročito ne dugačkim, nego da se radi o gradu u državi Vašington. Pesma When I come around, znači kad budem promenio mišljenje a ne kako to sigurno većina misli, kad budem prolazio ovuda. A kako sam to našla? Pa pesmu je napisao tip kad se posvadjao sa ženom. Čisto sumnjam da bi on mislio da je rešenje u tome da svrne na kaficu, pre će biti kad bude promenio mišljenje...

A originali osim u zagradi, ne mogu da stoje, pa zar nismo to već apsolvirali? Onda bismo kršili osnovno pravopisno pravilo a to je nemešanje latinice i ćirilice u istom tekstu.

Uostalom, neka Grin dej bude mali eksperiment. Kao što rekoh, ako na kraju rezultat ne bude zadovoljavajući, uvek se može vratiti na poslednju promenu onog ko je menjao pre mene.--Maduixa kaži 11:56, 19. jul 2007. (CEST)

---

Čekaj... sad mi nešto nije jasno... Pa onda, prema tom tvom tumačenju, treba da bude i Plejstejšon a ne Plejstejšn, jer je to u stvari ime određenog proizvoda - igračke konzole. Da li si ti sto posto siguran da Prćića treba baš tako tumačiti?--Maduixa kaži 12:00, 19. jul 2007. (CEST)

Vojvoda Stepa

Pogledaj, molim te, ovo, i kaži mi šta misliš (mislim, tamo na istom mestu izreci svoje mišljenje). Po meni, ako je u Banjoj Luci, onda je i u Vojvodi Stepi, a ne Vojvoda Stepi, pa tako ni grb ne može biti grb Vojvoda Stepe, nego grb Vojvode Stepe. Je l' moja logika ok, ili ima opet neka lingvistička začkoljica?--Maduixa kaži 20:16, 20. jul 2007. (CEST)

---

Transkripcija

Ej, Bojane, evo ti jedan zanimljiv link: [3].

Nemoj mi samo reći da znaš za njega!

Pazi, ima i forum na kojem možeš postavljati pitanja u vezi izgovora.

--delija 20:44, 20. jul 2007. (CEST)

Zašto stalno vraćaš tekst na članak "Grb Vojvoda Stepe"?

Goti

Zhvaljujem na intervenciji. Nadam se da te nije dotakao prostakluk doticnog.

S druge strane, u velioj sam dilemi, i verujem da moçda ti mozes da mi pomognes. Radi se o imenima vizigotskih kraljeva i transkripciji istih. Ne znam da li se imena zavrsavaju na H ili na K, i sta je bolje od ta dva, tipa: Roderih ili roderik, Atanarih ili Atanarih, Eurik ili Eurih... Pogledaj spisak kraljeva: Vizigotski kraljevi, a za druge transkripcije mozes videti na drugim vikipedijama koje su ulinkovane na ovom clanku. Moj je problem sto u nekim istorijskim knjigama vidim H a u nekim K, ovde jedan istoricar (cije misljenje veoma cenim) tvrdi da je H, medjutim, imam knjigu jednog prof. istorije, Samardzica, Istorija Spanije, gde navodi imena sa K... Sta kazu lingvisti (ako uopste kazu nesto) o tome? I ako ne kazu nista, kakvo je tvoje misljenje? --Maduixa kaži 23:04, 21. jul 2007. (CEST)

Planet, planeta

Pogledaj molim te ovo, i reci mi da li je ok ispravka ili sam ja ipak bila u pravu. Mislim, ako je "planet", onda ima više "planetA", a ako je "planeta", onda ima više "planetI"...? Zar ne? Il sam ja pobrkala lončiće?--Maduixa kaži 18:54, 22. jul 2007. (CEST)

---

OK. Hvala. Da budem iskrena, i meni se više sviđa i bolje svuči "više planeta" a ne "planeti", ali kako više ni u šta nisam sigurna i kako obično ono što se meni sviđa, nije pravilno, rekoh, bolje da pitam.--Maduixa kaži 10:58, 23. jul 2007. (CEST)

Novi jezičar

Videh da si tu, pa da te obavestim o novom "pojačanju". Korisnik:Jlna je nova korisnica, od skora se uključila u rad Vikipedije, prof. srpskog i lektor. Nešto sam pričala s njom, i najverovatnije od septembra ćemo početi da polako sređujemo onu stranicu o pravopisu na Vikipediji...--Maduixa kaži 15:24, 28. jul 2007. (CEST)

---

Vidim da si me preduhitrio...--Maduixa kaži 15:29, 28. jul 2007. (CEST)

Boljevasnašlica

Hvala za svaku reč. Povlačim reč za transkripciju i Prćića, to najslabije znam, priznajem, a vidim to je najveći problem (odnosno ljudi se oko toga najviše brinu). Napisala sam 8 strana komentara na Trgu - ako te ne mrzi čitaj. Ja ću sad na zasluženi odmor, jer ceo dan to radim. Pri tom, povući ću reč tamo - javno u vezi s transkripcijom i Prćićem:)--Jlna 17:12, 28. jul 2007. (CEST)

Hm....

Nisam baš sigurna da si odabrao pravog da mu se žališ.... Vratila sam na transkribovano, al sam se zeznula i nisam videla da pišem ćirilicom, tako da sad naslov stoji ćirilicom. Trenutno tražim nekog da mi obriše latinično preusmerenje kako bih mogla da vratim na latinicu...--Maduixa kaži 12:23, 30. jul 2007. (CEST)

Grin dej i ostalo

Ma, juče sam samo proletala kroz Vikipediju, te nisam primetila promenu.

Znam da se PC ne piše PC nego pi-si. Meni lično, svejedno je da li će biti s crticom ili bez nje, izgleda mi prihvatljivo i jedno i drugo. Znam takodje da se mere mogu pisati i lat. ćiril. ali mi je lepše da se u ćiriličnom tekstu piše ćirilicom (one koje mogu, naravno). Znam da bi neki mogli da me pojedu zbog toga, ali navike su navike, i iako znam da je ispravnoi zadnji u smislu poslednji, uvek ću ispraviti. Navike, Bojane, navike, ali barem ne menjam na pogrešno.

Što se STRANIH izreka tiče, znam i to, ali mislim da je malo drugačiji odnos prema latinskim izrazima (ne izrekama!), barem sam ja tako shvatila, da se može pisati i ćirilicom (transkribovano) i latinicom (original).

A članak je sad zaključan. Međutim, bila bih ti zahvalna da se i ti oglasiš malo na onoj stranici, jer sam gotovo sigurna da Miloš neće dobiti ama baš nikakvu opomenu, nego će se sad to pretvoriti opet u jednu od beskrajnih rasprava. Brane... Hm. Rasprava o slici je najmanji problem. Ja sam to već zaboravila. Radi se o drugim, vrlo lošim iskustvima, koje ne bih sada da oživljavam.--Maduixa kaži 13:41, 30. jul 2007. (CEST)

---

Ma, ѕaboravila sam malopre da kažem da sam PC slučajno tamo stavila, zato rekoh, znam, znam da se ne piše PC, al šta da radim... Ponekad sam ishitrena... A ono za latinske izraze nisam stvarno znala. Rekoh, pošto transkribujemo imena gradova, regija, careva itd... Al dobro, kapiram, to su ipak samo imena...

Hm, izgleda da moj poduhvat jeste donkihotovski... Previše neukroćenih vetranjača.... Nadam se samo da neću proći isto kao i Don Kihot... ...--Maduixa kaži 16:19, 30. jul 2007. (CEST)

Pa dobro...

ne mislim da je toliko zgrijesio, pazi ja sam ovdje dugo vremena i cesto je bilo zestokih mamlaza na projektu, pa ih nismo odmah upozoravali i blokirali. Sta da ti kazem, ovaj projekat, Vikipedija je takava kakav jeste, ja kazem cesto „narodna enciklopedija“... Cim mi moramo usvajati pravila nekim glasanjima i demokratijom, to je znak da mnoge stvari ne funkcionisu kako treba. Ja jesam fan ovog projekta i misiim da bez obzira na nedostatke pomaze mnogim nasim ljudima u mnogim oblastima i to je jedan od mojih motiva zasto sam ovdje. Svijestan sam i da je nas Internet, dakle na srpskom, dosta supalj u znanju i sirenju znanja i da treba dosta poraditi na temi. Treba nam svega, i licnih sajtova raznih strucnjak iz raznih oblasti i naucnih blogova i sajtova za elektronske knjige na srpskom, itd... pa na kraju krajeva treba nam i Vikipedija. Kao sto sam rekao Madusi, od danas sam na godisnjem i nesto mi se ne da da rezim ni na koga. Dakle, ja vas koji se razumijete u jezicke teme potpuno razumijem, ali vi ponekad ne shvacate da je vikipedija iz „Centrale“ definisana pogresno u nekim stvarima i mi koji smo ovdje admini nismo svemocni. na engleskoj na primjer, je normalna pojava da ljudi diskutuju da li je Zemlja ravna ploca ili nije, ili da li postoje „vise“ i „nize“ ljudske rase i slicne gluposti. Evidentno je da neke stvari/politike treba da se promjene iz korjena i treba da dodju iz same Zaduzbine Vikimedije, kao sto je bio slucaj sa slikama i temom autorskog prava... Znam da me razumijes, posto bez obzira sto smo imali neke kisele razmjene misljenja, ja nisam prestao da cijenim ono u cemu si ti bolji nego ja. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:52, 30. jul 2007. (CEST)

Ribe

Pitanjce. Pitali me da li biljke i životinje, ako nemamo srpsko ime za određenu vrstu, treba da se pišu transkribovanim latinskim nazivom ili u originalu. Ja sam mišljenja da treba transkribovano, jer se radi o IMENU, al rekoh aj da pitam, jer danas više ni u šta nisam sigurna. Možda za ribe i druge živuljke postoji neko drugo pravilo....--Maduixa kaži 20:36, 31. jul 2007. (CEST)

---

I ako se transkribuje, da li da se dodaje srpska množina ili se transkribuje latnska jednina i gotovo?--Maduixa kaži 20:49, 31. jul 2007. (CEST)

---

Baj d vej, što ne arhiviraš stranu?--Maduixa kaži 20:49, 31. jul 2007. (CEST)

---

Eh, opet ja. Asturijski ili asturijanski jezik? Zemlja je Asturija. Mđ. stanovnici Asturije su Asturijanci, ali ima i iberski narod Asturi... Uf. Ja ipak mislim da je asturijanski... Ili asturijski? Kao Australija, Australijanac, ali australijski, a ne australijanski... Pomagaj totalno sam se zbunila.--Maduixa kaži 21:19, 31. jul 2007. (CEST)

---

Zahvaljujem. Vidiš, moj problem je što ja većinu tih stvari znam, al ne znam da objasnim... A kad ne znam sebi da objasnim, onda gubim poverenje u samu sebe i nisam sigurna kako da objasnim drugima.

I ja sam htela neki drugačiji šablončić, al ubih se tražeći neku sličicu koja bi iole ličila na arhivu, i ništa... Aj da vidimo šta ćeš da smisliš, pa da "prepišem" jer će moja uskoro opet biti puna pa ću morati da opet dodajem stranice ili da skroz menjam šablon...

A za promet... Ne brini. Kako pravopisna svest raste, i ti ćeš imati sve posećeniju stranicu...--Maduixa kaži 22:56, 31. jul 2007. (CEST)

Kalifat

Kratko pitanjce: Kordovski ili Kordopski kalifat?--Maduixa kaži 22:42, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Odakle izbunari Iznoguda? Zahvaljujem na odgovoru. Efikasan i jasan, kao uvek.--Maduixa kaži 00:09, 2. avgust 2007. (CEST)

Maduiša

Hvala na odgovoru:), za Maduišu, a i na ostalim komentarima. --Jlna 17:22, 2. avgust 2007. (CEST)

Pitanje

glasi: Šta si po profesiji, baš svašta znaš iz jezika?

Zatim, juče sam zvala rođaka u Bgdu koji ima pravopis. Čitao mi je od reči do reči deo u vezi s trenskripcijom italijanskog ? u Č/Ć. Ja sam samo parafrazirala ukratko, koliko sam zapamtila, ali to tek onako, jer mi je transkripcija najlošija strana, pa tu ne volim da protivurečim... Nego, ne bi bilo loše da piše bar čime se baviš na tvojoj strani, da se zna:) Pogotovu što vidim da se u jezik dobro razumeš, pa da znam s kim sarađuje, bolje se čovek oseća.--Jlna 18:12, 2. avgust 2007. (CEST)

Naravno da se ne ljutim

ali mi se čini, posebno kad je jezik u pitanju, da svašta znaš, a nije isto razgovarati s nekim ko je autoritet. Prosto, s nekim bih polemisala do besvesti, a s nekim manje do besvesti.

Apsolutno se slažem sa svime što si napisao, a izvinjavam se tom nepoznatom autoru jezičkih dilema, moja se izjava zasnivala na činjenici da je među dileme uvrstio Puštiti/Pustiti, pa slušaj, ipak, ko to ima za dilemu, sigurno ne bi smeo da objavi ni reč bez naše intervencije, i takođe je bilo nepotpuno objašnjenje u vezi s glagolom trebati, budući da nije pominjana mogućnost infinitiva iza tog glagola, takođe ni mogućnost njegove promenljivosti ispred imenskih reči. Naprosto, mislim da je moj komentar u najmanju ruku neumesan, ali nisam očekivala da će još neko sem Jagode to pročitati:).

Usput volela bih da pogledaš sada jezičke dileme, kad sam ih napisala nanovo. Tvoj komentar bi mi dobro došao.

Takođe bih volela da pogledaš moju i Jagodinu prepisku na njenoj i mojoj stranici za razgovor, jer mislim da sam u vezi s crkvama rekla upravo ono što si i ti. I ja bih se složila s Feketom (je l' to oblik?), te sam i to napisala, videćeš. Napisala sam i da ja ne bih ništa upisivala u vezi s crkvama u naša (interna)pravila dok se to ne ozvaniči. A zaista nisam nikad videla ta pravila o crkvama (i mislim da bi trebalo crkava, a ne crkvi kao što je tamo pisalo) kod Klajna. Je l' to pisao u nekom svom delu ili u nekim novinama, šta li? Ne pamtim da sam to srela u Srpskom jezičkom priručniku niti u Jezičkim nedoumicama... Verovatno postoji, ako kažeš.

Za svetog Savu, apsolutno stoji. Sarađivala sam s Pižuricom i Jerkovićem i odnela im (Matičino) školsko izdanje i veliki pravopis da im ukažem da tekst u toj tački koja se bavi svecima, nije identičan. Da me ubiješ nisam sigurna tačke su 32c, čini mi se. Sigurno je neka tačka koja počinje na 30. Ne sećam se sad. Ne znam baš svaki red napamet, ali znam da u jednom preporučuje pisanje - hm, valjda malo, a u drugom, sto posto da kod svetog Save može oba. Kad se vratim kući, u septembru, citiraću ti obe tačke, jer imam kod kuće oba izdanja, ako treba, mogu ti i skenirati.

Inače, i ja sam za malo više mekoće u raspravama, možda sam malo preoštro reagovala, i sad se gorko kajem:). Pozdrav --Jlna 14:30, 3. avgust 2007. (CEST)

Boka

Svrni na Boka kotorska, razgovor, ne bilo ti zapoveđeno, i razresi nam dilemu... Jel Kotorska ili kotorska? --Maduixa kaži 14:50, 3. avgust 2007. (CEST)

Nedoumice

Ma ja i koristim samo veliki pravopis, ali nekako mi je u jednom momentu, dok sam nešto radila zatrebao taj školski, i vidiš, to je bilo pre tri godine,sad sam skroz zaboravila u kome šta piše. Ja sam autorima zato i nosila oba - i mali i veliki, jer ne bi smelo da bude razlika, međutim, verovao ili ne, J.J. mi jer rekao da on ne uviđa da su tačke različite u svojoj suštini. Bila sam besna kao ris i nisam ni pokušala da polemišem, nego sam eto zapamtila da može i veliko i malo, samo za Svetog Savu/svetog Savu. Pogledaj, molim te, još jednom u velikom, SVE MI SE čini da i tamo stoji nešto posebno za sv. Savu. Ne bilo ti zapoveđeno, sad mene kopka. A vidiš, zapamtila sam C, a nisam zapamtila 19! K'o ona baba: Vidim iglu, al' ne vidim kulu:)

Ceo dan pokušavam da promenim potpis u sledeći --Jlnareci mi

al' ne uspevam, a tako sam i naletela upravo u trenutku dok si mi ostavljao poruku. Sad ne mogu da se potpišem osim pomoću pejst (kopi pejst sa moje strane za podešavanja), ali ni tako mi se ne odslikava vreme, a kad kliknem na potpis, vidi šta ispadne:

----[[Korisnik:Jlna|<span style='color: Red'>Jlna</span>[[Slika:Face-wink.svg|20p]][[Razgovor sa korisnikom:Jlna|<span style='color: Blue'>reci mi</span>]]]] 16:15, 4. avgust 2007. (CEST)

Otidi molim te na Vikipedija:Neke pravopisne i jezičke dileme, još je u doradi, ali volela bih da mi kažeš šta misliš da je dobro, šta misliš da nije. Trudila sam se da govorim tako da što manje koristim gramatičke kategorije. Sad vidim da je naslov dileme, a ja mislim da je bolje da se zove nedoumice, ali ne umem da promenim naslov:) Pozdrav --Jlnareci mi

---

I moram da ti kažem da si načinio jednu grešku - "veliki" Pravopis. Treba ili veliki pravopis, ili "veliki" pravopis, jer kad ispred takvih naziva koji mogu imati I opšti karakter, staviš neki pridev, automatski se slovo smanjuje... Možda znaš, pa si to uradio u brzini. Ako ne znaš, a opet si neverni Toma, pokušaću da se setim primera iz Klajna i Pravopisa, napregnuću se:)

A odeljak Crkve je u kom Klajnovom delu? --Jlnareci mi

Još neka pitanja dok ne stigne očekivani komentar

Da li indo-gangska/ indogangska/ indo-gankska/ indogankska zaravan?

Ja sam se opredelila za indo-gangska zato što su dva pojma Ind i Gang, kao šumadijsko-vojvođanski, a za gangski po analogiji s dragstor, kod kog nema jednačenja. Ali, šta ti misliš?

Čini mi se da sam u Pravopisu pročitala da složenice tipa potkontinent/podkontinent ne jednače suglasnike. Grešim li? Nemam gde da proverim do sept. pa moram da pitam :), a pomažem ovde oko nekog članka o Indiji, pa se pojavila ta reč.

Pozdrav,

---

Jlnareci mi 16:18, 5. avgust 2007. (CEST)

Dok traje (zasluženi) odmor

Hvala, hvala što si se ipak oglasio i s puta.

Odmah da ti kažem da se slažem s komentarom o veličini slova kod članka o nedoumicama, čak sam se izvinila i na razgovoru u vezi s tom stranicom. Jednostavno, pisala sam to u vordu, ovde imam samo telefonsku vezu s virtuelnim svetom, tako da uglavnom tekstove prvo pišem „na suvom“, pa ih onda prebacujem. Pošto se, kad pišeš tako, ne mogu oslikati izmene tipa italik, bold i slične, a nisam očekivala da ću ih napisati toliko koliko sam ih napisala, odlučila sam se za velika slova, bez namere da to budu podnaslovi, što se posle ispostavilo kao bolje... Smatrala sam da je to bezopasno (i da će već neko sam ispraviti, ljudi vole da ispravljaju, rek'o bolje da ispravljaju to, a da ne diraju bit;). Pri tom, to nije nikakav tekst, to je izvestan broj preporuka kako treba govoriti/pisati neke reči i izraze koje sam primetila (mada i mnogi veći autoriteti pre mene:)) da ljudi pogrešno pišu/govore.

To što si na putu, pa nemaš literaturu, potuno razumem, pošto sam u istoj neprilici od 1. jula, a biću i do kraja avgusta.

Ma, pazi, ispade da ti se samo pravdam, ni ja ne bih menjala prezime Fekete ni u šta. Nekako mi bi zgodna konstrukcija, mrzelo me je da sad sve iznova tipkam jer bi to izazvalo dodatni moždani i fizički napor (o naporima kasnije), pa ostavih, a rek'o usput da vidim šta bi ti tu imao da mi kažeš:). Što se tiče promene takvih primera svojevremeno sam i ovde napisala Klajnov komentar o prezimenu Al Pačino (šta ćeš, mora se:), kako treba izbeći konstrukcije koje nisu u duhu našeg jezika. Navodila sam takođe divan primer Vlade Đukanovića meni lično napisan, za ne znam više čije prezime, u kome mi je dao odgovor za to prezime, a usput dao primer za vokativ imenice monitor, otprilike, nećemo zvati monitor: „O, monitore moj...“ Mada ne mogu da se otmem utisku, da su tebi ovi primeri V. Đ. više nego poznati;).

Nisam primetila da u školskom piše „pritom“, verovatno se nije ukazala potreba da poredim. Da, da, lepa sintagma „ako mene neko pita“, često i sama to kažem, ne znam tebe, ali mene ZAISTA niko ne pita (osim uskog kruga prijatelja i rođaka:). Malo me nervira sledeće: Čini mi se da su potpisnici Pravopisa (ne mogu reći autori da ne uvredim sve one potpisnike Priloga pravopisu koji i jeste osnov ovog, ako se ne varam), mislim na dvojicu živih, starog kova odnosno iz ijekavske sredine, te su bili skloni da sastavljenom/rastavljenom pisanju daju pečat svojih jezičkih navika. Potom toga šta bih ja: npr. „u stvari“ bih pisala spojeno, iako pravopis nalaže suprotno... Ima toga još, al' to nam je što nam je.

„...Jer je zaista teško probuditi svest u narodu o tome koliko je bitno da se poštuju doneta jezička pravila“ Nemam komentara osim da je naša borba tr. donkihotovska, al' da ne smemo prestati baš zato što mi znamo koliko je to važno, da parafraziram Andrića: Sve su Drine ovog sveta krive, nikada ih ne možemo svekolike ispraviti, ali nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.

„Dalje, nisam od onih sujetnih koji ne priznaju svoje greške.“ Ja mislim da smo svi sujetni, ali ako smo sposobni da uz svu sujetu, napregnemo racionalni deo i da i pored sujete, uočimo svoje greške, daleko smo u prednosti u odnosu na druge.

Sad, izvini što ću polemisati toliko uporno, videćeš niže o čemu je reč, ovo što ću reći mislim najiskrenije (ne govorim ovo iz sujete, prepotencije ili čega sve ne, ili mi se bar tako čini:), retko kad mogu da razgovaram o jeziku s nekim ko zaista zna, jer nemam neposredan dnevni kontakt s pravim jezičkim autoritetima, no sam uglavnom okružena ljudima koji, i ako imaju formalno obrazovanje, nisu zainteresovani niti da ga produbljuju niti da se jezikom bave, zatim „obični“ ljudi se uglavnom pozivaju na običajno pravo, a ja nemam mnogo živaca i odavno puštam da ti takvi govore s dozom prepotencije „obzirom...“ itd. Dakle, ja sad nekako uživam u ovoj jezičkoj prepisci kao takvoj, jer iz svake tvoje poruke koju si nekom ili meni napisao, mnogo sam naučila (evo otkad sam ovde, naučila sam da se skraćenice tipa n. e., P. S. i njima slične, pišu s belinama, takođe danas da se i merne jedinice pišu s belinom iza broja, pa pridev od Gang...), mada ne mislim samo na egzaktne primere iz nauke o jeziku, nego uopšte, jezičko znanje i osećanje prepoznaje se u svim tvojim rečenicama (kao takvim:).

E dođosmo do onog „ videćeš niže“. Mislim da ti je primer da Klajnov "Rečnik jezičkih nedoumica" mnogi zovu pravopis, neodgovarajući, jer i ti i ja smo odlično znali na koji veliki odnosno mali pravopis se odnosi naše pisanije. Takođe je jasno da kad kažeš Klajnov“Rečnik jezičkih nedoumica“ ti misliš na ime knjige, a ja kad napišem Klajnov rečnik jezičkih nedoumica mislim na Klajnov, a ne rečnik jezičkih nedoumica nekog drugog autora (mada ne znam da takav uopšte postoji, ali govorim na nivou teorije).

„Međutim, ja sam upoređivao dve knjige koje obe imaju pravi naziv Pravopis, i u tom primeru ne vidim razlog za insistiranje na malom slovu.“ Hm, pa zvuči argumentovano, al' ajd' da kažem da mi se malo slovo učinilo prikladnijim. Ja sam više osetila da bi tu trebalo malo slovo. Inače volim pravopisno uputstvo, koje opet moram parafrazirati jer dotičnu literaturu kao ni jednu drugu koja se bavi jezikom, nemam, koje kaže da savremeni pravopis teži rasterećivanju teksta u smislu upotrebe velikih slova, a boga mi i navodnika (ne mislim sad na ono: kombinacije znakova...). U skladu s tim, meni dragim savetom, ja često malo slovo pišem gde god procenim da to pravopis dozvoljava (a verujem da solidno procenim:). Mislim da dve Dragane, odnosno dragane, nisu baš potpuno analogan primer, jer vlastito ime Dragana, ne doživljavam baš na potpuno isti način kao vlastito ime Pravopis, al' nek' ti bude, simpatičan je primer.

„Da navedem još jedan primer, oba srpska ustanka piše se samo tako, budući da oni ne nose vlastito ime *Srpski ustanak.“ Pa dobro, ovo je upravo primer u prilog malom slovu.

Naravno da nisi konfuzan, potpuno svaku reč razumem i veoma se radujem jezičkoj čistoti tvojih pisanija.

Čekaj, ne bih rekla da to oko crkava izaziva probleme, bar što se mene tiče. Ja sam samo bila znatiželjna da saznam gde to piše, a da sam ja propustila:) i duboko verujem da je to novije izdanje Rečnika, jer ja imam najstarije moguće kada niko crkve nije ni pominjao, a možda sam i propustila, živ sam čovek:)

Međutim postoji nešto drugo u vezi s crkvama što mene malo nervira. To što se u pravopisu, bilo iz 60, ili iz 93, često izbegne (slučajno ili namerno, ne menja suštinu) pisati o onome što nas, pod „nas“ mislim na sebe:), najviše muči. Kad su crkve u pitanju ja bih se radije priklonila mišljenju čoveka s imenom Egon Fekete;), nego Klajnovom mišljenju, ali opet ko mene pita. Takođe ni jedno od tih mišljenja ne bih stavljala bilo gde kao zvaničnu preporuku, jer ni jedno ni drugo još nije normirano(oko toga je polemika i počela, ne samo između tebe i mene, no i generalno, na ovom sajtu).

Ne da nisam razmišljala da može još neko da pročita ono što pišem nekome na stranici za razgovor, no sam mislila (nisam imala formiranu misao o tome, ali sad je formulišem) da u ovoj užasnoj brzini koju nameće ovakav način komunikacije ljudima to ne bi ni palo na pamet. Ne stavljam primedbu tebi što si čitao, to i ja sada radim, kada me neka tema zanima ili mišljenje neke osobe... nego obrazlažem sopstveni porpust u razmišljanju. I to su me naučili – da postoji i mejl za ličnu komunikaciju, al' prekasno za to što sam ja želela da se ne uoči:). No, to mi je što mi je.

Da li si hteo da mi odgovoriš da treba „Indo-ganška zaravan“ ili „Indoganška zaravan“ ili pak da može i jedno i drugo, ja upravo mišljah da treba s crticom , ali sad se opet pitam. Znam ja za sve te primere, uključujući i nepomenute „austrougarski/austro-ugarski“, „crveno-beli“, „golubjesivi“ i sl. Upravo se na tome i zasniva moja dilema, da li ćemo taj pridev doživljavati kao dva odvojena pojma ili kao celinu? Međutim, sad kad malo bolje razmislim (ipak izvukoh korist), čim je zaravan, logičnije je da je celina, jer je zaravan jedna. Nije sigurno jedan deo zaravni na jednoj strani Indije, pa prazno, a ostatak na drugoj strani? E sad se postavlja pitanje prideva. Elem, očigledno nisam znala kako glasi oblik prisvojnog prideva od imena reke Gang. Međutim, kako u našim enciklopedijama egzistira ime te zaravni? Da li ćemo poštovati taj postojeći (pošto je to u našim krajevima poznata zaravan;), ukoliko je pogrešan, ili ćemo proturiti ispravan oblik. Mislim da je sad ovde problem druge prirode, o kome sam tamo takođe napisala ponešto, pa si možda i pročitao – a mislim na pitanje poznavanja materije o kojoj neko piše. Kako da ja (npr. ja) poznajem tolika silna imena iz geografije, a ako bih se latila transkripcije, čega se ja ni ne laćem ako nisam prinuđena, a dešava se da budem, odakle krenuti, od engleskog prevoda, geografkih enciklopedija, indijskog originala...

Čekaj, čekaj, ima izuzetka, možda potkontinent to nije, ali ima. Da krenem od Kulina bana. O Salmanu Ruždiju isprela se čitava saga. Znam pouzdano da je A. Jerkov još kao direktor (ili šta već) Prosvete stavio iznad naslova Salman Rušdi, da je Rendgen, bio normiran kao Rentgen... Sve su se te dileme malo po malo iskristalisale, mislim da je opet Klajn (stvarno da ga nema, trebalo bi ga izmisliti, kao i više puta pomenutog mu kolegu s teškopromenljivim prezimenom) prvi zapisao da treba Ruždi sa promenom. Dobro, u našem se primeru ne radi o ličnom imenu, al' tek uzgred da pokažem kako sam pametna;). Dragstor i dalje pišemo i govorimo bez promene... Postoji odeljak u Pravopisu ilu u Srpskom jezičkom priručniku, nalazi se na donjoj levoj polovini strane koja se tom promenom bavi, delić gde se govori o izuzecima tipa „predturistička sezona“. Ovde je jasan razlog, da se ne bi udvajalo „t“, ali čini mi se da se pominju i neke složenice poput „potkontinent“. Možda ne baš ta, ali neke koje meni po dalekom sećanju zvuče slično, pa ti kad dođeš do knjiga, molim te vidi, a i ja ću. Samo sam bacila pogled na članak Jednačenje suglasnika po zvučnosti, još pre neki dan. Čak sam u dilemama kojima sam se bavila napravila vezu ka njemu i JSPMT, da ne bih na stranici Dileme, pravila naučne članke, ali sad nisam konektovana, pa ću baš pogledati kad „prilepim“ ovaj „roman“ na tvoju stranicu za razgovor.Dobro je što si pomenuo, članak JSPZ, jer kad sam na nj;) ovlaš bacila pogled, učinilo mi se da je prepun izraza toliko stručnih da obični građanin, koji dođe na Vikipediju da nešto sazna ništa neće razumeti, a razumeće stručnjak, kome pa opet takav i toliki članak ne treba. Šta ti o tome misliš, da li članci treba da budu naučni ili enciklopedijski?

Koristim samo navodnike iako više volim kurziv, iz istog razloga koji sam ti pominjala na početku.

Potroših 2 sata na ovo pisanije, te s tim u vezi još jedan komentar. Otkad sam se uključila u ovaj projekat, potpuno sam zapostavila posao zbog koga sam na radnom odmoru, a imam utisak da ni na samoj Vikipediji nisam bila posebno korisna – 3 bedna člančića, većinu vremena provodim u nekom objašnjavanju i na stranicama za razgovor, tako da sam sebi dala reč da se od danas neću ni u šta uključiti osim ako mi se neko lično obrati, posao ne sme da trpi:).

Samo ti meni odgovaraj i na pitanja koja ti nisam direktno postavila, pa meni je cilj da nešto naučim, a ne da se pravim pametna:). I opet da završim s rečima čoveka koga samo ja ovde citiram, radi se o V.Đ.: „Ispravljajte, ispravljajte, možda nekoga i naučimo.“

Iskren pozdrav,

---

Jlnareci mi 13:20, 6. avgust 2007. (CEST)

Opet ja sa ribama...

Kad sam pitala za lat. nazive, mislila sam na ovo: Rajidae i ovo: Klasifikacija morskih riba Jadrana... Sve treba transkribovati?--Maduixa kaži 13:39, 7. avgust 2007. (CEST)

---

Stvar je u tome sto ja o ribama nemam pojma a bogami ni o drugim zivotinjama i biljkama pa se ne usudjujem da sad tamo nesto pametujem... Rekosmo vec jednom (kad te pitah za biljke) da se latinski nazivi transkribuju, i nesto mislim, treba da to ubacimo tamo u one nedoumice. Jel to pise negde u Pravopisu, da se mozemo pozvati na pravopis? Jes video opet bitku oko metrickih jedinica? Geografija Indije, stranica za razgovor. Ako me secanje ne vara, tebi je puko film bas kod tih metrickih jedinica... ..

A datume cu bogami i dalje da popraljam, jer nesto ja ne verujem da ce taj novi Pravopis skoro... Koliko se secam, na onom meni nemilom mestu bilo je reci o tome i ako se ne varam, neko rece da ga godinama obecavaju, sve sad ce, sad ce, a nikako da izadje... A datuma ima koliko hoces, ne zanosim se ja da cu sad uspeti da bas sve ispravim... To ti je kao kad vidis na zidu krivu sliku, stalno ispravljas, i znas da je slika u stvari lose zakucana `pa se zato krivi, ali ti ispravljas jer ti bode oci, iako znas da je to uzaludan posao.... --Maduixa kaži 20:24, 7. avgust 2007. (CEST)