Rak želuca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rak želuca
Difuzni rak želuca
Specijalnostigastroenterologija, onkologija
Simptomigorušica hematemeza melena

Rak želuca vrsta je tumora koji se razvija iz sluzokože želuca. Većina slučajeva raka želuca su karcinomi želuca, koji se mogu podeliti na nekoliko podtipova - adenokarcinome želuca, ali i na limfome i mezenhimalnetumore koji se takođe mogu razviti u želucu. Rani simptomi mogu uključivati gorušicu i bol u gornjem delu trbuha, mučninu i gubitak apetita. Kasniji znaci i simptomi su gubitak težine, žutilo kože i beonjača, povraćanje, otežano gutanje i krv u stolici. Rak se može proširiti (metastazirati) iz želuca u druge delove tela, posebno u jetru, pluća, kosti, sluzokožu trbuha i limfne čvorove.

Mediteranska dijeta smanjuje rizik od raka želuca, kao i prestanak pušenja.[1][2] Privremeni dokazi ukazuju da lečenje H. pilori smanjuje budući rizik.[3][1] Ako se rak želuca leči rano, može se izlečiti.[2] Tretmani mogu uključivati kombinaciju hirurgije, hemoterapije, terapije zračenjem i ciljane terapije.[3] Za određene podtipove raka želuca, imunoterapija raka je takođe opcija.[traži se izvor] Ako se leči kasno, može se savetovati palijativno zbrinjavanje.[1] Neki tipovi limfoma se mogu izlečiti eliminacijom H. pilori.

Ishodi su često loši, sa manje od 10% petogodišnjeg preživljavanja u zapadnom svetu za uznapredovale slučajeve.[4] Većina bolesnika sa karcinomom želuca se javlja kada je bolest uznapredovala i izlečenje je manje verovatno. Takođe rak želuca koji raste kroz zid želuca ili se širi na druge delove tela teže je izlečiti. Prema tome produženje vremena preživljavanja pacijenata i smanjenje mortaliteta od ovog raka u velikoj meri zavisi od otkrivanja raka želuca u njegovom ranom obliku, odnosno u pT1 stadijumu (prema klasifikaciji Unije za međunarodnu kontrolu raka).[5]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Želudac je deo digestivnog sistema. Nalazi se u sredini trbuha, odmah ispod rebara. Njegov gornji deo je vezan za jednjak, a donji deo se nastavlja na duodenum - početni deo tankog creva.

Kada hrana uđe u želudac, mišići u njegovom zidu proizvode valovite pokrete koji razbijaju i mešaju hranu. Istovremeno, žlezde u zidu želuca oslobađaju sokove koji olakšavaju varenje hrane. Nakon otprilike tri sata, hrana postaje kašasta i prelazi u creva, gde se nastavlja varenje i kretanje hrane prema završnim partijama digestivnog trakta.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Morbiditet/Mortalitet

Globalno, rak želuca je peti vodeći tip raka i treći vodeći uzrok smrti od raka, čineći 7% slučajeva i 9% smrtnih slučajeva.[6] U 2018. godini, obolelo je oko 1,03 miliona ljudi a umrlo je 783.000 slučajeva.[3]

Pre 1930-ih, u velikom delu sveta, uključujući većinu zapadnih razvijenih zemalja, to je bio najčešći uzrok smrti od raka.[7][2][1] Od tada se stopa smrtnosti smanjuje u mnogim delovima sveta.[4] Veruje se da je to posledica konzumiranja manje slane i kisele hrane kao rezultat razvoja hlađenja kao metoda skladištenja hrane. [8] Rak stomaka se najčešće javlja u istočnoj Aziji i istočnoj Evropi.[4] Javlja se dva puta češće kod muškaraca nego kod žena.[4]

Životna dob

Incidencija raka želuca raste sa godinama. Relativno retko se dijagnostikuje pre 30. godine, a najveća incidencija se javlja između 50. i 70. godine.

Polne razlike

Od raka želuca obolevaju muškarci dva puta češće, ali u predelu kardije čak pet puta češće nego kod žena. Difuzni tip, podjednako pogađa i muškarce i žene, ali je češći je kod mlađih pacijenata.

Rasne i socijalne razlike

Incidencija bolesti na nekardijalnim lokacijama je veća kod crnaca i kod populacija sa lošijim socioekonomskim uslovima. Lokalizacija u predelu kardije je češća kod pacijenata bele rase i onih koji su ekonomski bolje stojeći.

Pojava pojedinačnih histopatoloških tipova Laurenove bolesti varira epidemiološki. Humani enterični tip je češći kod muškaraca, crnaca i starijih ljudi i u nekim geografskim područjima sa povećanim rizikom od razvoja bolesti.

Geografske razlike

Epidemiološki podaci pokazuju da postoji više od 20 puta razlika u incidenci raka želuca između zemalja niskog i visokog rizika. Najveće stope incidencije karakterišu Japan, Koreju, Kinu i zemlje Centralne i Južne Amerike (Čile, Kolumbija) - 46,5-91,4 slučaja na 100.000 stanovnika godišnje. Samo nešto manji rizik od raka želuca (45,5 slučajeva na 100.000 stanovnika) primećuje se u Rusiji, nekim zemljama istočne i centralne Evrope (Mađarska) i zapadne Evrope (Italija, Portugal i Finska).[5]

S druge strane, niska incidencija raka želuca nalazi se u južnoj Aziji, severnoj i istočnoj Africi, Severnoj Americi, severnoj Evropi, Australiji i Novom Zelandu.[9][10]

Intestinalni tip karcinoma želuca češće se dijagnostikuje u zemljama sa visokim rizikom od ovog karcinoma, dok je difuzni tip karakterističniji za niskorizične regione sveta.[9]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Rak želuca može nastati kao rezultat mnogih faktora. [11] Iako se tačan uzrok ne zna, najčešće se pominju dimljena i jako slana hrana ( meso i riba ), voda sa puno nitrata, nitrati kao konzervansi u hrani i držanje gotove hrane na sobnoj temperaturi (upotreba frižidera i moderne hrane). Pušači i alkoholičari su pod povećanim rizikom .

Javlja se dva puta češće kod muškaraca nego kod žena, jer e estrogen može zaštititi žene od razvoja ovog oblika raka. [12] [13]

Helikobakter pilori (lat. Helicobacter pylori) infekcija je suštinski faktor rizika u 65–80% karcinoma želuca, ali samo 2% ljudi sa infekcijom Helikobakter pilori razvije rak želuca. [14] [15] Mehanizam kojim Helikobakter pilori izaziva rak želuca potencijalno uključuje hroničnu upalu ili delovanje faktora virulencije Helikobakter pilori kao što je CagA . [16]

Procenjeno je da je Epštajn-Bar virus odgovoran za 84.000 slučajeva godišnje. [17]

SIDA je takođe povezana sa povećanim rizikom. [14]

Ljudi koji pate od perniciozne anemije, nedostatka želudačne kiseline (ahlorhidrije) ili atrofije želuca su takođe u opasnosti.

Pušenje se takođe navodi kao faktor rizika.

Prema novim studijama, čini se da je rizik od raka želuca kod ljudi sa čirom na želucu ipak mali. Neke studije ukazuju na veću učestalost kod ljudi sa krvnom grupom A u poređenju sa krvnom grupom O, ali je samo nekoliko procenata veća. Značaj genetskih faktora nije dokazan.

Rak želuca može nastati u bilo kom delu želuca i proširiti se na druge organe, na primer kroz zid želuca do jednjaka ili dvanaestopalačnog creva. Takođe može proći kroz zid želuca i uticati na limfne čvorove, jetru, pankreas i debelo crevo. Takođe može uticati na udaljene organe kao što su pluća, limfni čvorovi iznad ključne kosti i jajnici.

Vrste raka želuca[uredi | uredi izvor]

Tip raka želuca zasnovan na tipu ćelije iz kojih je rak počeo. Primeri tipova raka želuca uključuju:

Adenokarcinom

Adenokarcinom želuca

Adenokarcinom želuca počinje u ćelijama koje proizvode sluz. Ovo je najčešći tip raka želuca. Skoro svi kanceri koji počinju u želucu su adenokarcinoma želuca. Maligni adenokarcinomi želuca vrše invaziju drugih tkiva i često metastaziraju ako im je dato dovoljno vremena.

Gastrointestinalni stromalni tumori (GIST)

GIST počinje u posebnim nervnim ćelijama koje se nalaze u zidu želuca i drugim organima za varenje. GIST su vrsta sarkoma mekog tkiva.

Karcinoidni tumori

Karcinoidni tumori su kanceri koji počinju u neuroendokrinim ćelijama. Neuroendokrine ćelije se nalaze na mnogim mestima u telu. Oni obavljaju neke funkcije nervnih ćelija a rade i kao ćelija koje proizvode hormone. Karcinoidni tumori su vrsta neuroendokrinog tumora.

Limfom

Limfom je rak koji počinje u ćelijama imunog sistema. Imuni sistem tela se bori protiv bakterija. Limfom ponekad može početi u želucu ako telo šalje ćelije imunog sistema u želudac. Ovo se može dogoditi ako telo pokušava da se izbori sa infekcijom. Većina limfoma koji počinju u želucu su vrsta nehodčkinovog limfoma.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Znaci i simptomi raka želuca mogu uključivati:

  • Probleme sa gutanjem
  • Bol u stomaku
  • Osećaj nadutosti nakon jela
  • Osećaj sitosti nakon jedenja malih količina hrane
  • Gubitak osećaja gladni kada se očekuje da pacijent bude gladan
  • Gorušica
  • Loše varenje
  • Mučnina
  • Povraćanje
  • Gubitak telesne težine
  • Osećaj umora
  • Crna stolica

Rak želuca ne izaziva uvek simptome u svojim ranim fazama. Kada se oni konačno dogode, simptomi mogu uključivati loše varenje i bol u gornjem delu trbuha. Simptomi se možda neće pojaviti dok rak ne uznapreduje. Kasniji stadijumi raka želuca mogu izazvati simptome kao što su osećaj umora, gubitak težine, povraćanje krvi i crna stolica.

Rak želuca koji se širi na druge delove (metastatski rak želuca) izaziva specifučne simptome (npr kada se rak proširi na limfne čvorove, to može izazvati kvržice koje se mogu osetiti kroz kožu). Rak koji se širi na jetru može izazvati žutilo kože i beonjača očiju. Ako se rak širi unutar trbuha, to može dovesti do nakupljanja tečnosti u trbuhu, tako da trbuh može izgledati natečeno.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Istorja bolesti[uredi | uredi izvor]

Prilikom uzimanja anamneze, lekar saznaje o simptomima (kao što su problemi sa ishranom, bol, nadimanje itd.) i mogućim faktorima rizika (koji bi mogli da ukazžu na rak želuca ili neki drugi uzrok).[18]

Fizički pregled[uredi | uredi izvor]

Fizički pregled može dati informacije o mogućim znacima raka želuca ili drugim zdravstvenim problemima. Konkretno, palpacijom i auskultacijom trbuha lekar će osetiti bilo šta je nenormalno.[18]

Testovi krvi[uredi | uredi izvor]

Testovi krvi mogu da otkriju anemiju (nizak broj crvenih krvnih zrnaca), koja bi mogla biti uzrokovana krvarenjem raka u želucu. Takođe se testom stolice može otkriti krv u stolici (fecesu) koja se ne može videti golim okom, što takođe može biti znak krvarenja u stomaku.

Gornja endoskopija[uredi | uredi izvor]

Gornja endoskopija - rak želuca

Gornja endoskopija (ezofagogastroduodenoskopija ili EGD ) je test koji se najčešće radi kod sumnje na rak želuca. Tokom ovog testa, lekar kroz grlo uvodi endoskopom (tanku, fleksibilnu cev, sa osvetljem i malom video kamerom na kraju). Ovo omogućava doktoru da vidi unutrašnju oblogu jednjaka, želuca i prvog dela tankog creva. Treba imati u vidu da je, neke vrste karcinoma želuca teško uočiti tokom endoskopije.[18]

U nekim situacijama, endoskopija se može koristiti za uklanjanje karcinoma u vrlo ranoj fazi. Takođe se može koristiti za sprečavanje ili ublažavanje simptoma ili drugih komplikacija kod raka želuca, bez potrebe za opsežnijom operacijom.[18]

Biopsija[uredi | uredi izvor]

Ako se tokom endoskopije uoće abnormalna područja, mogu se iz njih kroz endoskop biopsijom uzeti uzorci tkiva. Uzorci tkiva se šalju u laboratoriju, gde se posmatraju mikroskopom da bi se videlo da li sadrže ćelije raka. To je jedini način da se sa sigurnošću utvrdi da li je promena otkrivena endoskopijom ili nekom drugom metoodom rak je biopsija. Tokom biopsije, lekar uklanja male delove (uzorke) abnormalnog područja.[18]

Biopsije za proveru raka želuca najčešće se rade tokom gornje endoskopije. Ako lekar tokom endoskopije uoči bilo kakve abnormalne oblasti u sluznici želuca, instrumenti se mogu preneti niz endoskop da bi se izvršila biopsija.

Biopsije se takođe mogu uzeti iz oblasti mogućeg širenja raka, kao što su obližnji limfni čvorovi ili sumnjiva područja u drugim delovima tela.

Ako se pronađe rak želuca, može se uraditi više laboratorijskih testova na uzorcima biopsije kako bi se saznalo više o ćelijama raka. Ovo može uticati na način na koji se rak leči.

HER2 testiranje

Ćelije raka se mogu testirati da bi se videlo da li imaju previše proteina koji podstiče rast koji se zove HER2. Rak sa povećanim nivoom HER2 naziva se HER2-pozitivnim. Ovi kanceri se mogu lečiti lekovima koji ciljaju na HER2 protein.[18]

Uzorak biopsije se obično testira na HER2 korišćenjem imunohistohemije (IHC) ili fluorescentne in situ hibridizacije (FISH). Često se prvi koristi IHC test, koji daje rezultate na skali od 0 do 3+.[18]

Testiranje na druge promene gena ili proteina

Ćelije raka se takođe mogu testirati na druge promene gena ili proteina koje mogu uticati na lečenje. Na primer:

  • Ako ćelije imaju određenu količinu proteina imunološke kontrolne tačke zvanog PD-L1, terapija inhibitorom imunološke kontrolne tačke kao što je pembrolizumab (Keitruda) može biti opcija.
  • Ako ćelije imaju visok nivo mikrosatelitne nestabilnosti (MSI-H) ili defekt gena za popravku neslaganja (dMMR), tretman inhibitorom imunološke kontrolne tačke može biti opcija.
  • Ako ćelije imaju veliko mutacijsko opterećenje tumora (TMB-H), što znači da imaju mnogo genskih mutacija, tretman inhibitorom imunološke kontrolne tačke može biti opcija.
  • Ako ćelije imaju promene u jednom od NTRK gena, određeni ciljani lekovi mogu biti opcija za lečenje.

Imidžing[uredi | uredi izvor]

Testovi imidžinga koriste rendgenske zrake, magnetna polja, zvučne talase ili radioaktivne supstance za stvaranje slika unutrašnjosti našeg tela. Testovi imidžinga se mogu uraditi, da bi se:

  • saznalo da li je sumnjivo područje možda rak
  • koliko se rak proširio
  • utvrdilo da li je tretman bio efikasan

Gornja skopija[uredi | uredi izvor]

Ovo je rendgenski test za pregled unutrašnje obloge jednjaka, želuca i prvog dela tankog creva. Ovaj test se koristi ređe od gornje endoskopije za traženje raka želuca ili drugih stomačnih problema, jer može promašiti neke abnormalne oblasti i ne dozvoljava lekaru da uzme uzorke biopsije. Ali to je manje invazivno od endoskopije i može biti korisno u nekim situacijama.

Za ovaj test pije se rastvor krede koji sadrži supstancu koja se zove barijum . Barijum oblaže unutrašnju sluznicu jednjaka, želuca i tankog creva (takođe se može upumpati vazduh u želudac kroz tanku cevčicu.) Zatim se pravi nekoliko rendgenskih snimaka. Pošto rendgenski zraci ne mogu da prođu kroz sloj barijuma, ovo ocrtava sva abnormalna područja u sluznici ovih organa.

Kompjuterska tomografija (CT)[uredi | uredi izvor]

Metastaze u jetri kod raka želuca

Kompjuterska tomografija koristi rendgenske zrake da napravi detaljne slike poprečnog preseka mekih tkiva u telu. Ona može prilično jasno pokazati stomak i često može potvrditi lokaciju raka. Kompjuterska tomografija takođe može pokazati druge delove tela na koje se rak želuca mogao proširiti, kao što su jetra i obližnji limfni čvorovi. Može pomoći i u određivanju obima (stadijuma) raka i da li operacija može biti dobra opcija lečenja.

CT vođena biopsija iglom: može koristiti za vođenje igle za biopsiju u sumnjivo područje širenja raka. Dok pacijent leži na stolu za CT skeniranje lekar gura iglu za biopsiju kroz kožu prema tumorskoj masi. CT skeniranje se ponavlja sve dok se igla ne nađe unutar mase tumora. Uzorak biopsije se zatim uklanja i šalje u laboratoriju na testiranje.

Endoskopski ultrazvuk[uredi | uredi izvor]

Endoskopski ultrazvuk (EUS) se često koristi da bi se videlo koliko se rak mogao proširiti u zid želuca, ili u obližnja područja ili obližnje limfne čvorove.

Za ovaj test, mala ultrazvučna sonda se postavlja na vrh endoskopa. Dok je ispitanik pod sedativima, endoskop se spušta niz grlo i u stomak. Sonda se postavlja na zid želuca gde se nalazi rak. On emituje zvučne talase i detektuje odbijeni eho, koji se zatim pretvara u slike. Lekari mogu da koriste ove slike da pogledaju slojeve zida želuca, kao i obližnje limfne čvorove i druge strukture neposredno izvan stomaka.

EUS se takođe može koristiti da pomogne u vođenju igle u sumnjivo područje kako bi se dobio uzorak biopsije (poznat kao biopsija vođene iglom EUS ).

Pozitronska emisiona tomografija (PET)[uredi | uredi izvor]

PET skeniranje može biti korisno za određivanje stepena raka u telu. Za ovaj test se ubrizgava blago radioaktivna forma šećera, koja se sakuplja uglavnom u ćelijama raka. Zatim se koristi posebna kamera za stvaranje slike područja radioaktivnosti u telu. Slika nije detaljna kao CT ili MRI skeniranje, ali PET skeniranje može tražiti moguća područja širenja raka u svim delovima tela odjednom.

Mnoge novije mašine mogu da rade i PET i CT skeniranje u isto vreme (PET/CT skeniranje). Ovo omogućava doktoru da detaljnije vidi oblasti koje „svetle“ na PET skeniranju.

Iako PET skeniranje može biti korisno za pronalaženje područja širenja raka, oni nisu uvek od pomoći kod određenih vrsta raka želuca jer neke vrste ne zauzimaju mnogo radioaktivnog šećera.

Magnetna rezonanca (MRI)[uredi | uredi izvor]

Kao i CT skeniranje, MRI može pokazati detaljne slike mekih tkiva u telu. Ali magnetna rezonanca koristi radio talase i jake magnete umesto rendgenskih zraka.

Ovaj test se ne koristi tako često kao CT skeniranje za traženje raka želuca, ali može biti od pomoći u određenim situacijama, npr. kada se traže tumori u jetri.

Radiografija grudnog koša[uredi | uredi izvor]

Ovaj test može pomoći da se pokaže da li se rak proširio na pluća. Takođe se može koristiti da se utvrdi da li osoba ima ozbiljne bolesti pluća ili srca, što može uticati na to da li bi operacija bila opcija lečenja. Rendgen grudnog koša nije potreban ako je urađen CT skeniranje grudnog koša.

Laparoskopija[uredi | uredi izvor]

Ako je rak želuca već pronađen, a testovi snimanja kao što su CT ili PET skeniranje nisu pokazali da se proširio na druge delove tela, lekari bi mogli da urade laparoskopiju pre bilo koje druge operacije. Ovo može pomoći da se potvrdi da je rak još uvek samo u želucu, što znači da bi operacija za njegovo uklanjanje i dalje mogla biti opcija.

Ova procedura se radi u operacionoj sali dok ste pod opštom anestezijom (u dubokom snu). Laparoskop (tanka, fleksibilna cev sa malom video kamerom na kraju) se ubacuje kroz mali rez u stomaku. Ovo omogućava lekaru da pažljivo pogleda površine organa i obližnje limfne čvorove unutar abdomena, ili čak da ukloni male uzorke tkiva, koji se zatim mogu testirati na rak.

Ako ne izgleda da se rak proširio, ponekad će lekar „oprati” stomak fiziološkim rastvorom (slanom vodom). Ovo se zove peritonealno pranje. Tečnost se zatim sakuplja i proverava da li ima ćelija raka.

Ponekad se laparoskopija kombinuje sa ultrazvukom da bi se dobila bolja slika raka.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Opcije lečenja koje se mogu razmotriti uključuju operaciju, hemoterapiju (a ponekad i radioterapiju).[19] Lečenje je strogo individualno i za svaki slučaj posebno zavisi od veličine raka, da li se rak proširio (ili stadijuma raka) i opšteg stanja zdravlja bolesnika.[20]

Ciljevi terapije[uredi | uredi izvor]

Glavni ciljevi terapije su:

Izlečenje raka

Neki karcinomi želuca se mogu izlečiti, posebno ako se leče u ranim stadijumima bolesti. Remisija znači da nema dokaza o raku nakon lečenja. Ako je u remisiji, bolesnik je možda izlečen, međutim, u nekim slučajevima rak se vraća mesecima ili godinama kasnije, i zato lekari ponekad nerado koriste reč izlečen.

Kontrola raka

Lečenje može imati za cilj kontrolu raka, ako izlečenje nije realno. jer je adekvatnim lečenjem je često moguće ograničiti rast ili širenje raka tako da on napreduje manjom brzinom. Ova vrsta terapije ima za cilj da pacijent bude bez simptoma neko vreme.

Ublažavanje simptoma

Tretman može imati za cilj ublažavanje simptoma. Ako izlečenje nije moguće, terapija se možeu koristiti za smanjenje veličine raka, što može ublažiti simptome kao što je bol. Ako je rak uznapredovao, za ublažavanje simptoma može se primeniti ishrana dodacima u ishrani, primena lekova protiv bolova, i za ublažavanje drugih simptoma.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Kod nekih bolesnika sa rakom želuca lečenje može ukloniti ili uništiti rak. Međutim kraj lečenja može biti stresan, neprijatan i uzbudljiv. Možda će pacijent odahnuti što završava lečenje, ali biće mu teško da živi a da ne brineo tome da li će se rak vratiti (što je čest slučaj kod bolesnika koji su imali rak). Život nakon raka želuca za izlečene bolesnike znači povratak nekim poznatim stvarima ali i pokušaj donošenja nekih novih odluka.

Za druge bolesnike, rak možda nikada neće nestati u potpunosti. Neki bolesnici će dobiti hemoterapiju, ciljanu terapiju ili druge tretmane kako bi pokušali da zadrže rak pod kontrolom što je duže moguće i da spreče ili ograniče probleme koje on može izazvati. U tom procesu oni moraju da nauče da žive sa rakom koji ne nestaje, što za bolesnika može biti teško i veoma stresno.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Knight JA (2010). Human Longevity: The Major Determining Factors. Author House. str. 339. ISBN 9781452067223. Arhivirano iz originala 16. 9. 2015. g. 
  2. ^ a b v Khleif RT, Skeel SN, ur. (2011). Handbook of cancer chemotherapy (8th izd.). Wolter Kluwer. str. 127. ISBN 9781608317820. 
  3. ^ a b v „Global cancer statistics 2018: GLOBOCAN estimates of incidence and mortality worldwide for 36 cancers in 185 countries”. CA: A Cancer Journal for Clinicians. 68 (6): 394—424. novembar 2018. PMID 30207593. doi:10.3322/caac.21492 Slobodan pristup. 
  4. ^ a b v g „5.4 Stomach Cancer”. World Cancer Report 2014. 2014. 
  5. ^ a b Malinowska, Małgorzata; Nasierowska-Guttmejer, Anna (2014). „Epidemiologia i patogeneza raka żołądka”. Polish Journal of Pathology Supplement (na jeziku: engleski). 2013 (3): 17—26. 
  6. ^ Stewart BW, Wild C, et al. (International Agency for Research on Cancer) (2014). „1.1 The global and regional burden of cancer”. World Cancer Report 2014. World Health Organization. ISBN 978-9283204299. 
  7. ^ Tobias SJ, Hochhauser D, Souhami RL (2010). Cancer and its management (6th izd.). Wiley-Blackwell. str. 259. ISBN 9781444306378. 
  8. ^ Moore RJ, Spiegel D, ur. (2004). Cancer, culture, and communication. Kluwer Academic. str. 139. ISBN 9780306478857. 
  9. ^ a b Parkin DM. International variation. Oncogene 2004; 23: 6329-6340.
  10. ^ Parkin DM, Pisani P, Ferlay J. Estimates of the worldwide incidence of 25 major cancers in 1990. Int J Cancer 1999; 6: 827-841.
  11. ^ „Environmental and lifestyle risk factors of gastric cancer” (PDF). Archives of Iranian Medicine. 16 (6): 358—365. jun 2013. PMID 23725070. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 9. 2020. g. Pristupljeno 2019-05-03. 
  12. ^ „Oestrogen and the enigmatic male predominance of gastric cancer”. European Journal of Cancer. 44 (16): 2397—2403. novembar 2008. PMID 18755583. doi:10.1016/j.ejca.2008.07.031. 
  13. ^ „The direct effect of estrogen on cell viability and apoptosis in human gastric cancer cells”. Molecular and Cellular Biochemistry. 395 (1–2): 99—107. oktobar 2014. PMID 24934239. doi:10.1007/s11010-014-2115-2. 
  14. ^ a b „Gastric cancer: epidemiologic aspects”. Helicobacter. 18 (Suppl 1): 34—38. septembar 2013. PMID 24011243. doi:10.1111/hel.12082. 
  15. ^ „Proceedings of the fourth Global Vaccine Research Forum” (PDF). Initiative for Vaccine Research team of the Department of Immunization, Vaccines and Biologicals. WHO. april 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 7. 2009. g. Pristupljeno 2009-05-11. „Epidemiology of Helicobacter pylori and gastric cancer…” 
  16. ^ „Helicobacter pylori CagA: a new paradigm for bacterial carcinogenesis”. Cancer Science. 96 (12): 835—843. decembar 2005. PMID 16367902. doi:10.1111/j.1349-7006.2005.00130.x Slobodan pristup. 
  17. ^ „Developing a vaccine for the Epstein–Barr Virus could prevent up to 200,000 cancers globally say experts”. Cancer Research UK. 24. 3. 2014. Arhivirano iz originala 19. 3. 2017. g. Pristupljeno 2017-03-17. 
  18. ^ a b v g d đ e „Stomach Cancer: Early Detection, Diagnosis, and Staging”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-20. 
  19. ^ „Stomach Cancer Radiation & Possible Side Effects”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-20. 
  20. ^ „Stomach Cancer Treatment | Can You Treat Stomach Cancer?”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рак_желуца&oldid=27543196”