Rat za vodu (Bolivija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rat za vodu u Boliviji
DatumNovembar 1999 – april 2000
Lokacija
Kočabamba, Bolivija
PovodPrivatizacija vodovodnog sistema Kočabamba (SEMAPA) i vodosnabdevanja od strane Agvas del Tunari
MetodeDemonstracije, referendum, blokade puteva, neredi
RezultiraloProterivanje Agvasa del Tunari
Ukidanje zakona 2029
Strane u civilnom sukobu
Koordinadora u odbrani vode i života
Bolivijska vlada
Aguas del Tunari
Žrtve
Smrt(i)6[1]
Povrede175
Hapšenja20+

Rat za vodu u Kočabambi[2] je bio niz protesta koji su održani u Kočabambi, četvrtom po veličini gradu u Boliviji, između decembra 1999. i aprila 2000. godine kao odgovor na privatizaciju gradskog komunalnog vodovoda SEMAPA. Talas demonstracija i policijskog nasilja opisan je kao javni ustanak protiv cena vode.[3]

Tenzije su izbile kada je nova firma, Agvas del Tunari – zajedničko preduzeće koje uključuje Behtel – morala da investira u izgradnju dugo zamišljene brane (prioritet gradonačelnika Manfreda Rejesa Vile), pa su drastično podigli cene vode. Protesti, uglavnom organizovani kroz Koordinaciju (Koalicija za odbranu vode i života), koaliciju zajednice, izbili su u januaru, februaru i aprilu 2000. godine, kulminirajući desetinama hiljada ljudi koji su marširali u centar grada i borili se sa policijom. Poginuo je jedan civil. Dana 10. aprila 2000. godine, nacionalna vlada je postigla sporazum sa Koordinadorom da poništi privatizaciju. Žalba stranih investitora rešena je sporazumno u februaru 2001. godine.

Ekonomska pozadina Bolivije[uredi | uredi izvor]

Obnavljanje civilne vlasti u Boliviji 1982. godine okončalo je decenije vojnih diktatura, ali nije donelo ekonomsku stabilnost. Godine 1985, sa hiperinflacijom od 25 hiljada procenata godišnje, malo stranih investitora bi poslovalo u zemlji. Bolivijska vlada se obratila Svetskoj banci kao poslednjem sredstvu protiv ekonomskog sloma. Tokom narednih 20 godina, uzastopne vlade su sledile odredbe Svetske banke kako bi se kvalifikovale za kontinuirane zajmove od organizacije.[4]

Svetska banka[uredi | uredi izvor]

Svetska banka je rekla da su "siromašne vlade često previše opterećene lokalnom korupcijom", slično je i Svetska banka navela da "ne bi trebalo davati subvencije za ublažavanje povećanja tarifa za vodu u Kočabambi".[5] The New Yorker je izvestio o motivima Svetske banke: „Većina najsiromašnijih naselja nije bila priključena na mrežu, tako da su državne subvencije i vodovod odlazili uglavnom na industriju i naselja srednje klase; siromašni su plaćali daleko više za vodu sumnjive čistoće od kamiona i ručnih kolica. Po mišljenju Svetske banke, to je bio grad koji je vapio za privatizacijom vode.[6]

Projekat Misikuni je kasnije nastavio Evo Morales kada je devet godina kasnije postao predsednik Bolivije. To je opravdano kroz svoje prednosti za proizvodnju hidroenergije i navodnjavanje, kao i za snabdevanje pitkom vodom za grad Kočabamba.[7] Izgradnja brane je počela u junu 2009. godine, a završena je u septembru 2017. godine.

Zakon 2029[uredi | uredi izvor]

Zakon 2029 bio je jedna od glavnih tačaka neslaganja između demonstranata i vlade. Prvobitna namera zakona bila je da se uvedu koncesije i dozvole za snabdevanje pijaćom vodom za gradove sa više od 10.000 stanovnika.[8] Za mnoge Bolivijce, primena zakona 2029 i ustupci koji su ga pratili simbolizuju sve ono što nije u redu sa neoliberalnom razvojnom strategijom – njen očigledan nedostatak brige za pravičnost, njeno odbacivanje uloge države, i u zemlji sa veoma dugu tradiciju antiimperijalističke retorike, zakon je predstavljao preferencijalni odnos prema stranom kapitalu u odnosu na nacionalni interes.[9] Ovo protivljenje koje je izrazila zajednica proizašlo je iz čitavog političkog spektra. Tradicionalna levica je tvrdila da je prenos državne imovine na privatna preduzeća neustavan, dok se desnica protivila denacionalizaciji preduzeća koja je smatrala vitalnim i strateškim.[10]

Protesti i vanredno stanje[uredi | uredi izvor]

Počevši od početka januara 2000. godine, počeli su masovni protesti u Kočabambi sa Oskarom Oliverom među najotvorenijim liderima protiv povećanja stopa i naknadnog isključenja vode. Demonstranti su se sastojali od reganata (seljaka irigatora) koji su ulazili u grad ili pod seoskim zastavicama, ili noseći vifalu; pridružili su im se hubiladosi (penzionisani fabrički radnici) pod vođstvom Olivere, i čoliti. Mladići su počeli da pokušavaju da zauzmu trg i postavljena je barikada preko nadolazećih puteva. Ubrzo su im se pridružili radnici na komade, zaposleni u trezorima i ulični prodavci (veliki segment privrede od zatvaranja državnih rudnika kalaja). Anarhisti iz srednje klase došli su sa Univerziteta u Kočabambi da osude Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond i neoliberalizam. Najsnažnije pristalice demonstracija su izvučene iz rastuće gradske populacije beskućne dece sa ulice.

Umetnost[uredi | uredi izvor]

  • O ovom ratu napravljen je animirani film po imenu Abuela Grillo.
  • Čak i kiša (šp. También la lluvia) je španski dramski film iz 2010. reditelja Isijara Bolajna o reditelju Sebastijanu (Gael Garsija Bernal) koji putuje u Boliviju da snimi film o španskom osvajanju Amerike. On i njegova posada stižu 2000. godine tokom napetog vremena krize vode u Kočabambi.
  • Protesti u Kočabambi prikazani su u dokumentarnom filmu The Corporation iz 2003. godine.
  • Radnja filma o Džejmsu Bondu iz 2008. Zrno utehe je u velikoj meri zasnovana na vodenom ratu u Kočabambi.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Water war in Bolivia led eventually to overthrow of entire political order”. The Irish Times. 
  2. ^ Olivera, Oscar; Lewis, Tom (2004). Cochabamba! : water war in Bolivia. Internet Archive. Cambridge, Mass. : South End Press. ISBN 978-0-89608-702-6. 
  3. ^ „Bolivia's War Over Water | The Democracy Center”. 2012-10-31. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 2022-07-17. 
  4. ^ „Leasing the Rain”. 2007-09-29. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 2022-07-17. 
  5. ^ „FRONTLINE/WORLD . Bolivia - Leasing the Rain . Timeline: Cochabamba Water Revolt | PBS”. www.pbs.org. Pristupljeno 2022-07-17. 
  6. ^ „Leasing the Rain”. 2007-09-29. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 2022-07-17. 
  7. ^ „Bolivia, Cochabamba: work on Misicuni dam and water supply services set to start | WASH news Latin America and Caribbean”. 2013-12-18. Arhivirano iz originala 18. 12. 2013. g. Pristupljeno 2022-07-17. 
  8. ^ Assies, Willem (2003). „David versus Goliath in Cochabamba”. Latin American Perspectives. 30 (3): 14—36. JSTOR 3185034. S2CID 144673266. doi:10.1177/0094582X03030003003. 
  9. ^ Nickson, Andrew; Vargas, Claudia (2002). „The Limitations of Water Regulation: The Failure of the Cochabamba Concession in Bolivia”. Bulletin of Latin American Research. 21 (1): 99—120. JSTOR 3339551. doi:10.1111/1470-9856.00034. .
  10. ^ Spronk, Susan (2007). „Roots of Resistance to Urban Water Privatization in Bolivia: The "New Working Class," the Crisis of Neoliberalism, and Public Services”. International Labor and Working-Class History. 71 (71): 8—28. JSTOR 27673068. S2CID 153385781. doi:10.1017/S0147547907000312. .
  11. ^ „Cinema for a Grand New Game”. Film Quarterly (na jeziku: engleski). 2009-06-01. Pristupljeno 2022-07-17. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рат_за_воду_(Боливија)&oldid=26987436”