Rajhsbrike

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rajhsbrike
Rajhsbrike sa desne obale Dunava
Koordinate48° 13′ 42″ N 16° 24′ 36″ E / 48.22833° S; 16.41000° I / 48.22833; 16.41000
MestoBeč
Austrija Austrija
Funkcijadrumski most sa šest traka, tramvajski most[1]
Karakteristike
Materijalarmirani beton [1]
Dužina865m [1]
Širina26,10m
Pušten u rad8. novembar 1980.

Rajhsbrike (nem. Reichsbrücke) ili Carski most je glavni most u Beču, koji povezuje Meksikoplac u Leopoldštatu i Donauinsel u Donauštatu preko Dunava. Most dnevno koristi preko 50.000 vozila na šest saobraćajnih traka, sadrži i metro liniju, dve pešačke staze, dve biciklističke staze i dva komunalna tunela.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi most koji je izgrađen na mestu sadašnjeg mosta Rajhsbrike, izgrađen je 1872–1876. godine pod imenom Kronprinz-Rudolph-Brücke (Most prestolonaslednika Rudolfa ), pre regulacije korita Dunava u Beču. Čelične rešetke mosta prelazile su preko same reke, sa lukovima preko poplavnih livada na obe obale Dunava. Sa ukupnom dužinom od skoro 1020 metara, u to vreme to je bio najduži most preko Dunava. Svečano je otvoren 21. avgusta 1876. godine, na 18. rođendan princa Rudolfa. Ime je promenjeno u Rajhsbrike 1919. godine nakon što je Austrija postala republika.[2]

Kao mera za smanjenje nivoa nezaposlenosti u tridesetim godinama dvadesetog veka, planirani je viseći most umesto starog mosta. Tehničke planove sačinili su arhitekti Zigfrid Tajs i Hans Jakš, a umetničku kontrolu je dao Klemens Holcmejster. Stubovi starog mosta produženi su nizvodno, a konstrukcija je pomerena za 26m za manje od sedam sati. Novi most je tako mogao da se izgradi na liniji starog mosta, bez dugotrajnih ometanja u saobraćaja. Ovaj viseći most, izgrađen između 1934. i 1937. godine, sadržao je četiri saobraćajne trake, dve tramvajske linije i pešačke staze sa obe strane. Most je takođe proširen i preko poplavnih nizina. Novi most je otvoren 10. oktobra 1937. godine od strane kardinala Inicera i predsednika Austrije Vilhelma Miklasa.

Tokom Drugog svetskog rata, Rajhsbrike je bio jedini od mostova u Beču preko Dunava koji nije pretrpeo ozbiljnu štetu. Crvena armija je na vreme sprečila Vermaht da sruši most i kao rezultat toga, most je preimenovan u Brücke der Roten Armee (Most Crvene armije ). Most je obnovljen između 1948. i 1952. godine. Korišćen je kao lokacija u filmu Treći čovek 1948. godine.

Rušenje mosta Rajhsbrike[uredi | uredi izvor]

Posetioci posle rušenja 1976.

U nedelju 1. avgusta 1976. godine, malo pre 05:00 časova, most se srušio, usmrtivši jednu osobu. Utvrđeno je da je glavni razlog rušenja strukturalni kvar na ležajevima, koji tokom pregleda nije primećen zbog masivnih granitnih omotača koji su ih okruživali. [3] Uništen je jedan kamion, a nekoliko brodova oštećeno. Vozač praznog gradskog autobusa uspeo je da se spasi, njegov autobus je oštećen ali je nastavio da se koristi do 1989. godine. Sada se nalazi u bečkom Saobraćajnom muzeju (Straßenbahnmuseum).[4] Plovidba je preusmerena kroz Donaukanal. Dva dodatna mosta ubrzano su podignuta za saobraćaj i tramvaje i bila su u upotrebi četiri godine.

Pokrenut je međunarodni konkurs za dizajn novog mosta, na kom je pobedio Johan Nestroj. Izgradnja je započela 1978. godine, a most je formalno otvorio, 8. novembra 1980. godine, gradski odbornik Hejnc Nitel, pod imenom Johann-Nestroy-Brücke (Most Johana Nestroja), ime koje se nije ušlo u upotrebu. [5] [6] [7]

Bečka mreža metroa, prvi put je postavljena na most Rajhsbrike 3. septembra 1982. godine, nakon opsežnog testiranja.

U 2003. godini, obod mosta je obnovljen, zajedno sa osvetljenjem, a pešačke i biciklističke staze su proširene. Istovremeno, širina traka povećana je smanjenjem širine centralnog razmaka i uklanjanjem uskih trotoara za slučaj nužde.

Nemački putnički brod udario je jedan stub mosta 2004. godine, teško povređujući nekoliko ljudi. Nesreća nije oštetila most.

U subotu, 9. jula 2005. godine, obeležena je 25. godišnjica izgradnje mosta Rajhsbrike, kada je i obnova završena. Asfalt je tretiran posebnim slojem koji apsorbuje buku, a izgrađene su i tri nove noćne autobuske stanice.

Na mostu postoji i stanica bečkog metroa.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Reichsbrücke na sajtu Structurae
  2. ^ „Reichsbrücke: Najpoznatiji bečki most na Dunavu”. dijaspora.tv. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  3. ^ „Reichsbrücke - wien.gv.at” (na jeziku: German). Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 01. 07. 2020. 
  4. ^ „Autobus izvučen iz Dunava muzejski eksponat”. danas.rs. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  5. ^ „Auch Reichsbrücke brach am 1. August (The Reichsbrücke also broke on the 1st of August)” (na jeziku: German). Der Standard. 5. 8. 2007. 
  6. ^ „25 Jahre Reichsbrücke (25 years of the Reichsbrücke)” (na jeziku: German). ORF. 9. 7. 2007. Arhivirano iz originala 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 01. 07. 2020. 
  7. ^ „Wiener Reichsbrücke: Einsturz jährt sich zum 30. Mal (Reichsbrücke, Vienna: 30th anniversary of collapse)” (na jeziku: German). Kleine Zeitung. 2. 8. 2007. Arhivirano iz originala 26. 05. 2008. g. Pristupljeno 01. 07. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rajhsbrike na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајхсбрике&oldid=26988187”