Rečca

Rečce (ijek. riječce) ili partikule su nepromenljive reči kojima se izražava lični stav govornog lica prema onome što se iznosi rečenicom. Ovi jezički znaci se mogu odnositi na celu rečenicu ili na jedan njen deo.

Rečce mogu biti:

• potvrdne i odrične: potvrdna rečca da i odrična rečca ne;
• upitne: li, da li, zar;
• imperativne: neka;
• uzvične: ala;
• zaključne: dakle;
• isključne: samo, jedino;
• poredbene: kao;
• pokazne: evo, eto, eno;
• rečce za isticanje ličnog stava (modalne rečce): sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistinu, zaista, zbilja;
• rečce za posebno isticanje: upravo, baš, bar;
• rečce za isticanje suprotnosti: međutim, pak.

U rečce se još ubrajaju i reči: inače, takođe, uostalom itd. Vrlo bliske prilozima su rečce: još, tek, već, čak. Rečcom se najčešće smatra i enklitika se (u sklopu povratnih glagola: boriti se, ljutiti se, dešavati se itd).