Rigveda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Издање Риг веде из 19. века.

Ригведа (санскрит: ऋग्वेद ṛg-vedá - pohvala znanju)[1] najstariji spomenik indijske književnosti, u 10 knjiga. To je jedan od četiri sveta kanonska teksta (śruti) hinduizma poznat kao Vede.[2][3] Rigvedu čini 1028 himni (ovom kontekstu himna označava pesmu verskog sadržaja i religiozne svrhe) napisanih u više od deset hiljada strofa sa preko 150.000 reči. Smatra se da su najstariji delovi Rigvede nastali već oko 1300. godine pne, što može da izgleda kao veoma rano za jedno tako značajno delo, ali treba imati na umu i činjenicu da Rigveda ima svoje korene u mnogo starijoj prošlosti.

Neki od bogova koji su opevani u rgvedskim himnama, kao na primer Varuna, Mitra i Indra, tri velika boga Rigvede, slavljeni su i ranije, u manje ili više drugačijem obliku, u vreme indoevropske zajednice, zatim kod starih Grka, i kod plemena koja su kasnije naselila područja današnje Indije i Irana. Susret arijskih došljaka i dravidskih stanovnika u slivu reke Ind, uslovno rečeno, proizveo je još bogova.

U rigvedskim himnama se možu osetiti nasleđe duge i drevne pesničke tradicije i usmenih predanja. Struktura i oblik himni često su veoma zamršeni, teme koje su opevane vrlo raznolike kao i duhovni horizonti pesnika: tu su strofe u kojima se pokušava ostvariti komunikacija sa bogovima, ali one koje svedoče o svetovnim i metafizičkim razmišljanjima autora.

Sadržaj[uredi]

Himne u Rigvedi posvećene su različitim božanstvima. Indra je jedan od najvažnijih, a tu su i Agni, žrtveni plamen, i Soma, sveti napitak i biljka od koje se napitak pravi. Isto tako, važni su i Mitra, Varuna, Savitr, Višnu, Rudra, Pušan, Brihaspati (ili Brahmanaspati), te prirodne pojave: Prithivi (Majka Zemlja), Surja (Sunce), Vata (Vetar), Apas (Voda), Parjanija (Grom i Kiša), Vac (Reč), mnoge reke i ostali. Osim božanstava, himne pominju i ličnosti, koncepte, pojave, predmete, fragmente mogućih stvarnih istorijskih događaja (borbe prvih Arijaca protiv neprijatelja).

Rigveda se satoji od deset knjiga - mandala - sa određenim brojem himni u svakoj (prva i deseta imaju po 191 himni i najveće su, ostale mandale imaju od 43 do 114 himne).

Rgveda je deklamovana tokom (žrtvenih) obreda, najčešće su to radili vrhovni sveštenici, mada pojedine himne imaju i nesumnjivu pesničku vrednost, a postoje i brojne paralele sa večnim pitanjima i temama obrađenim u kasnijim religioznim i svetovnim delima.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Derived from the root ṛc "to praise", cf. Dhātupātha 28.19. Monier-Williams translates Rigveda as "a Veda of Praise or Hymn-Veda".
  2. ^ Michael Witzel (1997), The Development of the Vedic Canon and its Schools : The Social and Political Milieu, Harvard University, in Witzel 1997, str. 259–264
  3. ^ Antonio de Nicholas (2003), Meditations Through the Rig Veda: Four-Dimensional Man. ISBN 978-0595269259. стр. 273.

Литература[uredi]

  • Stephanie W. Jamison; Joel P. Brereton (2014). The Rigveda. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-937018-4. 
  • editio princeps: Friedrich Max Müller, The Hymns of the Rigveda, with Sayana's commentary, London, 1849–75, 6 vols., 2nd ed. 4 vols., Oxford, 1890–92.
  • Theodor Aufrecht, 2nd ed., Bonn, 1877.
  • Sontakke, N. S. (1933). Rgveda-Samhitā: Śrimat-Sāyanāchārya virachita-bhāṣya-sametā. Sāyanachārya (commentary) (First изд.). Vaidika Samśodhana Maṇḍala. . The Editorial Board for the First Edition included N. S. Sontakke (Managing Editor), V. K. Rājvade, M. M. Vāsudevaśāstri, and T. S. Varadarājaśarmā.
  • B. van Nooten und G. Holland, Rig Veda, a metrically restored text, Department of Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 1994.
  • Rgveda-Samhita, Text in Devanagari, English translation Notes and indices by H. H. Wilson, Ed. W. F. Webster, originally in 1888, Published Nag Publishers 1990, 11A/U.A. Jawaharnagar,Delhi-7.
  • Sayana (14th century)
    • ed. Müller 1849–75 (German translation);
    • ed. Müller (original commentary of Sāyana in Sanskrit based on 24 manuscripts).
    • ed. Sontakke et al., published by Vaidika Samsodhana Mandala, Pune (2nd ed. 1972) in 5 volumes.
  • Rgveda-Samhitā Srimat-sāyanāchārya virachita-bhāṣya-sametā, ed. by Sontakke et al., published by Vaidika Samśodhana Mandala, Pune-9, 1972, in 5 volumes (It is original commentary of Sāyana in Sanskrit based on over 60 manuscripts).
  • Sri Aurobindo, Hymns to the Mystic Fire (Commentary on the Rig Veda), Lotus Press, Twin Lakes, Wisconsin. ISBN 978-0-914955-22-1. Rig Veda - Hymns to the Mystic Fire - Sri Aurobindo - INDEX
  • Raimundo Pannikar (1972), The Vedic Experience, University of California Press
  • Vashishtha Narayan Jha, A Linguistic Analysis of the Rgveda-Padapatha Sri Satguru Publications, Delhi (1992).
  • Bjorn Merker, Rig Veda Riddles In Nomad Perspective, Mongolian Studies, Journal of the Mongolian Society XI, 1988.
  • Thomas Oberlies, Die Religion des Rgveda, Wien 1998.
  • Oldenberg, Hermann (1894). Hymnen des Rigveda. 1. Teil: Metrische und textgeschichtliche Prolegomena. Berlin 1888. (please add), Wiesbaden 1982. 
  • Die Religion des Veda. Berlin 1894; Stuttgart 1917; Stuttgart 1927; Darmstadt 1977
  • Vedic Hymns, The Sacred Books of the East Vol l. 46 ed. Friedrich Max Müller, Oxford 1897
  • Adolf Kaegi, The Rigveda: The Oldest Literature of the Indians (trans. R. Arrowsmith), Boston, Ginn and Co. (1886), 2004 reprint. ISBN 978-1-4179-8205-9..
  • Mallory, J. P.; et al. (1989). „Indo-Iranian Languages in Encyclopedia of Indo-European Culture”. Fitzroy Dearborn (објављено 1997). 
  • Anthony, David W. (2007), The Horse The Wheel And Language. How Bronze-Age Riders From the Eurasian Steppes Shaped The Modern World, Princeton University Press 
  • Avari, Burjor (2007), India: The Ancient Past, London: Routledge, ISBN 978-0-415-35616-9 
  • Bryant, Edwin (2001). The Quest for the Origins of Vedic Culture: The Indo-Aryan Migration Debate. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513777-4. 
  • Flood, Gavin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press 
  • Erdosy, George (1995). The Indo-Aryans of Ancient South Asia: Language, Material Culture and Ethnicity. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014447-5. 
  • Possehl, Gregory; Witzel, Michael (2002). „Vedic”. Ур.: Peter N. Peregrine; Ember, Melvin. Encyclopedia of Prehistory. Springer. ISBN 978-1-4684-7135-9. 
  • Lal, B.B. 2005. The Homeland of the Aryans. Evidence of Rigvedic Flora and Fauna & Archaeology, New Delhi, Aryan Books International.
  • Talageri, Shrikant: The Rigveda: A Historical Analysis. 2000. ISBN 978-81-7742-010-4.
  • Witzel, Michael (1995), „Early Sanskritization: Origin and Development of the Kuru state” (PDF), EJVS, 1 (4), Arhivirano iz originala (PDF) na datum 20. 2. 2012 
  • Witzel, Michael (1997), Inside the Texts, Beyond the Texts. New Approaches to the Study of the Vedas, Harvard Oriental Series, Opera Minora vol. 2, Cambridge: Harvard University Press 

Spoljašnje veze[uredi]