Rima

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Rima ili slik je reč grčkog porekla koja označava glasovno podudaranje slogova na kraju stihova, najčešće u lirskim pesmama. Njena funkcija i značenje se razlikuju u zavisnosti od pesničke epohe ili škole[1]. Sa književnoteorijskog aspekta, rima se može podeliti na nekoliko vrsta.

Funkcija rime[uredi]

Osim svoje osnovne uloge da stvara strukturu pesme koji je prijatna za slušanje[2], rima je sastavni deo pesničkog ritma. Ona označava i naglašava kraj stiha, i stvara specifične zvukovne efekte, što doprinosi melodiji pesme[3]. Takođe pojačava unutrašnju povezanost i jedinstvo strofa[3]. Simetričnost stihova se postiže zahvaljujući rimi[2]. Ona doprinosi emocionalno-smisaonom značenju pesme (na primer, prilikom iskazivanja ukrštenosti ili paralelnosti osećanja, potrebe za nežnošću).

Istorija rime[uredi]

Još pre nastanka pisane reči, rima se koristila u usmenoj književnosti prvih ljudskih zajednica[2]. Pošto je olakšavala pamćenje različitih predanja, često su je koristili bardovi i pesnici, prilikom prenošenja istorijskih i kulturnih aspekata svoje civilizacije mlađim generacijama. U srednjem veku rima je bila glavna osobina stihovnog izraza[1]. Tokom epohe simbolizma, krajem 19. veka, rima se počela tretirati na fleksibilniji način[1]. Rimovane reči se više nisu morale strogo slagati u glasovima i akcentu. To znači da se vrši slobodnije fonološko građenje rime, primenjuje neobaveznost u njenoj upotrebi, čime se narušava njena zvukovna identičnost i doslednost, te grade njeni novi oblici. Dekanonizacija rime se nastavila i tokom 20. veka, i podelila u dva pravca[1]. Prvi se zalagao za smanjenje homofonije, što je značilo da se različitost u glasovnom sklopu rimovanih reči više razlikovao. Drugi pravac se zasnivao na stavu da ne treba postojati zakonitost upotrebe rime, te je ona dobila veći stepen neobaveznosti.

Vrste rima[uredi]

Pravilna, čista i bogata rima[uredi]

  • Kod pravilne rime se podudaraju naglašeni vokali reči, kao i svi ostali glasovi, koji slede posle naglašenog vokala.
  • Čista rima nastaje ako se podudaraju i akcenti naglašenih vokala.
  • Rima je bogata ako podudaranje počinje i pre naglašenog vokala.

Muška, ženska i daktilska rima[uredi]

Kod muške rime, podudaranje je samo u jednom slogu (npr. svet-cvet), kod ženske u dva (gase-krase, liče-diče), a kod daktilske u tri (mladosti-radosti).

Parna, ukrštena i obgrljena rima[uredi]

  • Kod parne rime se rimuju dva uzastopna stiha, po šemi 1a, 2a, 3b, 4b (istim slovima su obeležene reči koje se rimuju).
  • Kod ukrštene rime se rimuju prvi i treći, odnosno drugi i četrvti stih, po šemi 1a, 3b, 2a, 4b.
  • Kod obgrljene rime se rimuju prvi i četvrti, odnosno drugi i treći stih, po šemi 1a, 4b, 2b, 3a.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „II. RIMA U STIHU – MODELI I FUNKCIJE”. Projekat „Rastko“. Pristupljeno 13. 12. 2013.  line feed character u |title= na poziciji 26 (pomoć)
  2. 2,0 2,1 2,2 „What Is the Function of Rhyme in Poetry?”. wiseGEEK. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  3. 3,0 3,1 „Osnovni elementi poezije – podsetnik i vodič za tumačenje”. serbiana1. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  4. ^ „Djura Jaksic Ponoc”. Caffe del Montenegro. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  5. ^ „Aleksa Šantić: PRETPRAZNIČKO VEČE”. Poezija suštine. Pristupljeno 27. 08. 2017. 
  6. ^ „Jovan Jovanović Zmaj, Pesme”. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  7. ^ „Milan Rakić, Simonida”. Arhivirano iz originala na datum 02. 11. 2013. Pristupljeno 13. 12. 2013. 
  8. ^ „Jovan Ducic, Podne”. www.boske.rs. Pristupljeno 13. 12. 2013. 

Literatura[uredi]

  • Rade Radmilović, Dara Injac, „Književni priručnik“, IPP Zmaj, Novi Sad, 1998.
  • mr Ljiljana Nikolić, Bosiljka Milić, „Čitanka sa književnoteorijskim pojmovima za treći razred srednje škole“, ZUNS, Beograd, 2012.