Rouz Skot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rouz Skot
Datum rođenja(1847-10-08)8. oktobar 1847.
Mesto rođenjaGlendon, blizu Singltona, Novi Južni Vels, Australija
Datum smrti20. april 1925.(1925-04-20) (77 god.)
Mesto smrtiSidnej, Novi Južni Vels, Australija

Rouz Skot (Glendon, 8. oktobar 1847 — Sidnej, 20. april 1925) bila je australijska aktivistkinja, koja se zalagala za žensko pravo glasa i opšta prava žena u Novom Južnom Velsu, krajem 19. i početkom 20. veka. Osnovala je Ligu za političko obrazovanje žena 1902. godine, koja je uspešno vodila kampanju za podizanje starosne granice za pristanak na šesnaest godina.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Skot je bila ćerka Helenusa Skota (1802–1879) i Sare En Skot (devojačko prezime Rusden), zvane Sarana.[1] Bila je peta od osmoro dece, i unuka Helenusa Skota (1760–1821), škotskog lekara. Njene rođake su bile prirodnjaci Harijet Morgan i Helena Skot. Školovala se kod kuće sa sestrom Avgustom. Od ranog detinjstva, Rouz Skot je bila pod uticajem nepravde koje je primetila prema ženama u istoriji i književnosti, kao što su Jovanka Orleanka i Katarina u Šekspirovoj komediji „Ukroćena goropad”.[2]

Rad na pravima žena[uredi | uredi izvor]

Skot je bila individualista, ali ne dogmatična. Može se opisati kao pristalica liberalizma Džona Stjuarta Mila. Bila je utilitarna u pogledu, slobodni trgovac, pacifistički nastrojena i snažno se zalagala za prava žena.

Godine 1882, Skot je počela da održava nedeljni salon u svom domu, u Sidneju. Kroz ove susrete postala je poznata među političarima, sudijama, filantropima, piscima i pesnicima. Godine 1889. pomogla je da se osnuje Žensko književno društvo, koje je 1891. godine preraslo u Ligu glasanja žena Novog Južnog Velsa. Govor na sastancima odbora ulio joj je samopouzdanje i na kraju je postala uspešan govornik. U aprilu 1892. godine, učestvovala je u javnoj debati sa kolegom sufražetkinjom, Elizom Ešton, o Eštonovim kontroverznim stavovima o braku.[3][4]

Majka joj je umrla 1896. godine, a Skot je ostala sa domom i dovoljnim prihodima za svoje potrebe. Njeno interesovanje za glasanje žena dovelo je do mnogo proučavanja položaja žena u zajednici i otkrila je da mlade devojke rade u prodavnicama od 8 do 21 sat, radnim danima, a do 23 časa subotom. Neke od ovih devojaka su zamoljene da dođu u njenu kuću u subotu i opišu uslove u kojima rade, a tamo su se sastali vodeći političari kao što su Bernhard Vajz, Vilijam Holman, Bili Hjuz i Tomas Bavin i razgovarali o izradi zakona, koji je na kraju postao rani završni akt iz 1899.godine.

Druge reforme za koje se zalagala, a koje su na kraju i sprovedene, bile su postavljanje službenica u policijskim stanicama i žena inspektora u fabrikama i prodavnicama, kao i poboljšanje uslova zatvorenica.

Rouz Skot 1870-ih.

Skot je osnovala i postala prva predsednica Lige za političko obrazovanje žena 1902. godine, na kojoj je poziciji bila do 1910. godine.[1] Liga je osnovala ogranke širom države, a dosledno je vodila kampanju za pitanje koje joj je bilo najbliže: podizanje starosne granice za pristanak sa 14 na 16 godina, postignuto 1910. godine, Zakonom o zločinima (zaštita devojčica). Takođe je bila predsednica ogranka Mirovnog društva u Sidneju 1908. godine. Ostale kampanje feminističkih reformi, posle glasanja u kojima je učestvovala, uključivale su Održavanje porodice i starateljstvo nad bebama (1916), Pravni status žena (1918) i Prvi prestupnici (žene) iz 1918. godine.

Takođe je dugi niz godina bila međunarodna sekretarka Nacionalnog saveta žena u Novom Južnom Velsu. Kada se penzionisala 1921. godine, uručen joj je novac koji je iskoristila za osnivanje nagrade za studentkinje prava, nagradu Rouz Skot za stručnost na diplomiranju, na Univerzitetu u Sidneju. Još jedna uplata je napravljena da njen portret naslika Džon Longstaf. Trenutno se nalazi u umetničkoj galeriji u Sidneju. Skot se protivio federaciji i regrutaciji. Bila je anglikanski pacifista.[1][5]

Opozicija Federaciji[uredi | uredi izvor]

Krajem 1890-ih, Skot je bio vatreni i vodeći protivnik Federacije. Uzrok ovome je, kako je rekla, "najveća opasnost koja je ikada pretila Australiji". „Vapaj je bio za jedinstvom“, rekla je brojnoj publici, „ali se zaboravilo da su mnogi zločini počinjeni u to ime“. Ona je pratila očiglednu sklonost javnog mnjenja ka Federaciji, da je „sloboda australijskog naroda“ bila „previše lako stečena, a samim tim i previše olako cenjena“.[6]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umrla je od raka 20. aprila 1925. godine, u svom domu, Lintonu, u Džerzi Roudu, Vulahra.[7] Krug Rouz Skot, u predgrađu Kanbere, nazvan je u njenu čast.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Allen, Judith. „Rose Scott (1847–1925)”. Scott, Rose (1847–1925). Australian Dictionary of Biography. National Centre of Biography, Australian National University. 
  2. ^ McIntyre, Julie; Conway, Jude. „Intimate, Imperial, Intergenerational: Settler Women's Mobilities and Gender Politics in Newcastle and the Hunter Valley”. Journal of Australian Colonial History: 161—184. 
  3. ^ „WOMAN AND THE MARRIAGE LAWS.”. Daily Telegraph. Pristupljeno 2023-11-09. 
  4. ^ „THE LADIES DISAGREE.”. Protestant Standard. Pristupljeno 2023-11-09. 
  5. ^ Gilchrist, Catie (2014). „World War I and the Peace Society in Sydney”. Dictionary of Sydney. 
  6. ^ Coleman, William (2021). Their Fiery Cross of Union. A Retelling of the Creation of the Australian Federation, 1889-1914. Connor Court, Queensland. str. 204. 
  7. ^ „Family Notices”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 2023-11-09. 
  8. ^ „Commonwealth of Australia Gazette. Periodic (National : 1977 - 2011) - 15 maj 1987 - pp. 4”. Trove (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-09. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Rouz Skot- Enciklopedija žena u vođstvu, u Australiji tokom dvadesetog veka.
  • Rouz Skot- Britanika.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роуз_Скот&oldid=27374958”