Ruske legende

Ruske legende su ostale sačuvane isključivo usmenim predanjem u narodnoj tradiciji. Tokom 19. Veka sakupljen je i zapisan veliki broj pesama, pripovedaka i balada. Među njima se najviše ističu legende u stihu, epskog karaktera, poznate kao biljine. Narodni pevači su opšte poznate i omiljene teme opevali uz punu slobodu u interpretaciji, dodajući pojedinosti i razvijajući vidove narodnog kazivanja. Slušaoci su te legende doživljavali kao ideal ruske junačke prošlosti, vreme u kojem su slobodni ljudi branili sopstvenu i čast svoje zemlje. Za biljine se može reći da su po svojoj formi slične istorijskim pripovestima. Radnja je locirana najčešće u gradu ili oko dva najvažnija središta rane ruske istorije, Kijeva koji je u 10. veku postao prestonica prve ruske države i Novgoroda koji je bio drugi po važnosti u kijevskoj državi i veliko trgovačko središte. Iako je sama biljina gotovo iščezla, junaci ovih priča su ušli u književnost i različite književne obrade. Među njima su se istakle priče o podvizima starog i mudrog Ilije Muromeca, ratnika Dobrinje Nikitiča i Aljoše, sveštenikovog sina u raspusnika.

Legenda o Iliji Muromecu

Ilija Muromec je bio najpopularniji kijevski bogatir, kojem je posvećen ciklus od osam legendi. Iako je bio veliki junak i ratnik, u mladosti je sporo napredovao. Bio je sakat do svoje 33. godine kada ga je Isus Hristos izlečio sa dva svoja apostola. U svim  biljinama je prikazan kao zaštitnik ruske zemlje. Samo u legendi „Ilija i slavuj kradljivac“ neprijatelj nije stranac čovek. Ilija je uhvatio slavuja pogodivši ga strelom u oko, zatim ga je odveo u Kijev. Na zahtev kneza Vladimira Ilija je slavuju naredio da zapeva sa pola snage, međutim to je bilo dovoljno da ubije mnogo ljudi, pa mu je Ilija odrubio glavu. Određen broj legendi govori o porazu koji je Ilija doživeo u borbi sa Tatarima, koji su prikazivani ili kao vojska ili kao čudovišta. Istoričari smatraju da legenda „Ilija i Kalin-car“ govori o prvom porazu u borbi sa Tatarima 1224. godine, iako je poraz preinačen u pobedu. Ilija je sam ujahao među tatarske vojnike uz kneza Vladimira koji ga je pratio prerušen u svog slugu. Kada je Kalin-car naredio da ga uhvate, Ilija je zgrabio jednog tatarskog vojnika za noge i koristeći njega kao buzdovan sebi prokrčio put kroz tatarske redove. Tatari su se dali u beg, a Kijev je uspešno oslobođen.

Dobrinja i Aljoša

Dobrinja Nikitič je bio drugi bogatir po popularnosti. Lik Dobrinje je bolje razvijen i obrađen od ostalih. On je bio veliki ratnik koji se borio protiv ogromnog dvanaestoglavog zmaja Goriniča. Međutim Dobrinja je pored ratnih veština posedovao dobre pregovaračke sposobnosti. Napravio je dogovor sa zmajem i obećava da neće ubiti zmajevu mladunčad, ako zmaj ostane što dalje od Kijeva. Međutim zmaj se ne drži dogovora i otima Vladimirovu rođaku Zabavu, slično kao u priči o sv. Đorđu. Posle teške borbe Dobrinja izlazi kao pobednik. Velik akcenat je stavljen na njegove pregovaračke sposobnosti u legendama Dobrinja navodadžija  i Dunaj u kojoj su Dobrinja i njegov prijatelj Dunaj imali uloge Vladimirovih svadbenih izaslanika. Ova legenda se može protumačiti kao istorijska priča o Dobrinjinom zadatku da zaprosi kćerku poloveckog kneza 980. godine za Vladimira prvog. Ova legenda u celini spada u biljine o životu i ljubavi.

Još jedna od legendi ovog karaktera je legenda  Dobrinja i Aljoša.  Pre odlaska, Dobrinja kaže svojoj ženi da ga čeka šest godina. Posle toga može da se uda za koga god poželi, osim za njegovog pobratima Aljošu. Ilija, Dobrinja i Aljoša su jedan drugom obećali da će se uvek odnositi kao braća jedan prema drugom. Dobrinju je žena čekala 6 godina, a potom još toliko. Na kraju odlučuje da se uda za Aljošu. Međutim kada se Dobrinja vratio iz Carigrada od svoje majke saznaje da je Aljoša širio glasine o njegovoj smrti. Prerušava se u pevača, pridružuje se veselju i spušta svoj venčani prsten u pehar svoje žene. Ona ga prepoznaje i moli za oproštaj. Dobrinja joj oprašta, ali prebija Aljošu.

Aljoša je prikaza kao hrabar ratnik koji je spasao Kijev od Tugarina Zmajeviča. U pričama prati svoja dva pobratima. U biljini Aljoša i sestra Petroviča javlja se u ulozi ženskaroša. Uspeva da ubedi dva brata da njihova sestra Elena nije čedna, zatim sa njom beži. Dvojnost njegovog karaktera se vezuje za njegovo poreklo. On je bio sveštenikov sin, a oni su često bili predmet podsmeha među ruskim seljacima.

Čarobnjak Volk

Ova legenda je zanimljiv spoj mitologije i istorije. Volkovo ime označava čarobnjaka, ali može da znači i „vuk“. Među slovenskim narodima se verovalo da su deca rođena u košuljici bila vukodlaci, odnosno da su krvoločna, zla i da menjaju formu.

Volk je rođen i začet uz pomoć magije. U dvanaestoj godini je uspeo da usavrši vojne tehnike i stekne znanja iz okultnih nauka. U svoj  pohod na daleku Indiju krenuo je sa svojih 300 vojnika. Uspešno je izveo pohod zahvaljujući svojim natprirodnim sposobnostima. Svoju vojsku je pretvorio u marve, pa su neprimetno ušli u palatu indijskog cara. Svojim vojnicima naređuje da sve Indijce ubiju, a samo 300 lepih Indijki poštede. Nakon što je ubio indijskog vladara, oženio se njegovom suprugom, a svojim vojnicima poklonio 300 indijskih lepotica.

Kako se čini ova legenda  ima malo veze sa kijevskom istorijom, međutim smatra se da je drevni mit o vukodlaku prenesen na istorijskog princa Veseslava od Polocka, jer je Volkov patronim Veseslavič. U istoriji je poznato da je princ Veseslav rođen u košuljici, odbio je da prizna vlast kijevskog princa nad kneževinom Polock, te je napao Kijev.

U legendi o Volku je vrlo naglašeno da je kijevsko stanovništvo bilo u strahu od Volka. Sa tim u vidu može se reći da ova priča govori o tome kako je Veseslav osvojio Kijev 1068. godine.

Vasilj i Sadko

Novgorod je bio trgovački grad. Često je dolazilo do sukoba različitih društvenih slojeva. Novgorodske legende su mnogo prozaičnije.

Jedna od legendi je o Vasilju Buslajeviču, sinu bogatog građanina. On upada u nevolje zbog svog nasilnog ponašanja. Oko sebe je okupio pratioce koji su pripadali primitivnijim društvenim slojevima i napada građane dok ih ne ubije. Može se reći da legenda odražava stvarne društvene probleme  iz vremena kada su se uzdizali odvažnost i nasilje.

Druga biljina o Vasilju oslikava njegovu slobodu duha. On ne prihvata upozorenje na kamenu da će onaj  ko ga preskoči umreti i na taj nači je i poginuo.

Sadko

Sadko je takođe važan lik u novgorodskim legendama. Odraz je trgovačkog duha Novgoroda. Neki smatraju da je u stvarnosti on bio bogati trgovac Sadko, ktitior crkve koja je izgrađena 1167. godine u gradu. Ova biljina je najbliža bajkama. Sadko je prikazan kao siromašni putujući  pevač koji sedi na obali Ilmenskog jezera. Iz jezera izranja kralj vode i kaže mu da će ga kao zahvalnost za njegovu muziku učiniti bogatim. Sadko se kladi sa bogatim, gradskim trgovcem da u jezeru ima riba zlatne krljušti. Ovaj prihvata opkladu. Sadko je uhvatio tri ribe i tako postao veliki bogataš. Međutim želeo je da postane još bogatiji i tako kreće na trgovačko putovanje. Dok je plovio morao je da se spušta u dubine i odobrovolji kralja kome je bio dužan. Biva primoran da svira i zabavlja ga. Sveti Nikola mu pomaže da pobegne. Po povratku kući ugleda svoje brodove kako plove ka Novgorodu. U znak zahvalnosti gradi crkvu posvećenu svetom Nikoli. U opisima putovanja je verno oslikan srednjevekovni život grada.

Spoljašnje veze

• http://allaboutdragons.com/dragons/Tugarin_Zmeyevich
• http://www.artrusse.ca/byliny/buslaev.htm