Savez militantnih ateista

List Bezbožnik iz 1923. godine

Savez militantnih ateista ili Savez borbenih ateista (ranije Savez ateista; list Društvo prijatelja ateista) je bila javna organizacija ateista u Sovjetskom Savezu koja je postojala od 1925. do 1947. godine. Za cilj je imala ideološku i druge oblike borbe protiv religije u svim njenim manifestacijama. Emeljan Jaroslavski je bio predsednik Centralnog saveta SVB svih godina od osnivanja do 1943. godine. Posle njegove smrti 1943, pa sve do raspuštanja SVB 1947. godine , predsednik je bio Fjodor Oleščuk .

Istorija pokreta

Početak pokreta smatra se stvaranjem 1921. Voronješkog nepartijskog društva ateista. Odlučujuću ulogu u nastanku Saveza militantnih ateista odigrao je list „Ateist“, koji je izlazio od 1922. godine. Oko lista se brzo razvila mreža dopisnika i čitalaca. Septembra 1923. Antireligijska komisija CK KP SSSR smatrala je progresivnim stvaranje ateističkih krugova. U avgustu 1924. godine u Moskvi je formirano Društvo prijatelja ateista (ODGB).

U novembru 1924. Antireligijska komisija, a u decembru - Organizacioni biro CK, podržali su projekat stvaranja svesaveznog bezbožnog društva. Stvorena je posebna komisija, koja je počela da se priprema za kongres ateista.

Prvi kongres ODGB, koji je održan u aprilu 1925. godine, na njemu je odlučeno da se stvori jedinstveno svesavezno antireligijsko društvo, pod nazivom Savez ateista . Iste godine pojavio se mesečni naučno-metodološki časopis „Antireligiozni“, koji je postao organ Centralnog saveta Saveza ateista SSSR-a.

Komunističke vlasti su se nadale da će stvaranje sveruske organizacije pomoći da se sa kampanja i površnih napada na religiju pređe na sistematski rad, koji bi uključivao partijske, komsomolske, kulturne i obrazovne strukture, kao i široke mase stanovništva.

U Moskvi je 11-15. juna 1929. održan 2. kongres ODGB, koji je okupio 1200 delegata (među njima je bilo 109 seljaka, 264 radnika, 575 službenika i studenata) i dao organizaciji poznato ime. Tu su bile i pozvane delegacije Internacionale proleterskih slobodoumnika (PSI) iz Nemačke, Austrije, Belgije, Francuske itd. Na kongresu su govorili Nikolaj Buharin, Anatolij Lunačarski, Maksim Gorki, Demjan Bedni, Vladimir Majakovski. Kongres je preimenovao organizaciju u „Savez militantnih ateista“, a takođe je odobrio novu verziju Povelje SSSR SBB. Na kongresu je dečji bezbožni pokret formiran u organizaciju Mladih borbenih ateista (JUVB SSSR).

Aktivnost

Savez borbenih ateista je odmah pokrenuo veliki rad na promociji ateizma, stvaranju muzeja i izložbi, izdavanju naučne i naučnopopularne literature, kao i nizu periodičnih izdanja - Ateist novine, Bezbožnik, Antireligijski časopisi, "Militantni ateizam", "Mladi ateisti" i druge štampane publikacije na različitim jezicima naroda SSSR-a. Izdavačka kuća Ateist (kasnije Državna antireligijska izdavačka kuća, GAIZ) objavila je veliku količinu ateističke literature.

Primarne organizacije SBB bile su aktivne u fabrikama, kolhozima i obrazovnim ustanovama. Godine 1940. broj ćelija SBB dostigao je 96 hiljada, a broj članova sindikata - oko 3 miliona ljudi. Mnogo pažnje se poklanjalo pripremnom radu ateističkih kadrova. Za to su otvoreni posebni redovni i dopisni kursevi, gde su se obučavali ateistički propagandisti. Takođe, SBB je bio angažovan na uvođenju novih, nereligioznih praznika i obreda u život sovjetskih ljudi.

Zajedno sa SBB postojalo je „Društvo za razvoj i širenje ideje kremacije u RSFSR“ (ORRIC; 1927-1932), koje je promovisalo „vatreno sahranjivanje“, pretvoreno 1932. u Sverusko kremiranje.

Raspuštanje

Nakon izbijanja Velikog otadžbinskog rata, SBB je, bez zvaničnog raspuštanja, obustavio svoje aktivnosti, a njen šef Emeljan Jaroslavski, kao partijski i državni lider, u ovom trenutku je nastavio da se bavi hitnijim pitanjima. U julu 1941. izašao je poslednji broj Ateista, pošto je papira nedostajalo.

1947. godine SBB je zvanično raspušten, a njegove aktivnosti su prenete na Svesavezno društvo za širenje političkih i naučnih znanja (društvo „Znanje“) . Tu su preneta i sva materijalna sredstva SBB . Okosnicu specijalista za naučnu i ateističku propagandu u novom društvu činili su „oni stari kadrovi koji su se ranije nazivali ateistima“.