Sardana (ples)

Sardana
Sardana na ulicama Barselone
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Španija — Katalonija

Sardana (kat. Sardana) je tradicionalni i patriotski narodni ples Katalonije. Karakteriše ga kolo formirano od igrača koji se drže za ruke. Pored koreografije podjednako je važna i muzika uz koju se pleše, a koja i sama ima simfonijsku vrednost. Izvode je orkestri koji se zovu kobla (kat. cobla). Ovaj ples predstavlja kulturnu baštinu Katalonije i neodvojivi je deo nacionalnog identiteta Katalonaca.

Istorija

Izvođenje „kontrapasa“, liturgijskog plesa iz 19. veka

Sardana na seoskom trgu, u vreme proslave praznika (oko 1920-1930)

Većina teorija se slaže da sardana vodi poreklo iz predrimskih ili grčkih plesova i da je današnji ples interpretacija „kontrapasa“ (šp. contrapàs), liturgijskog plesa iz 19. veka. Zaslužan za njegovu modernizaciju i popularizaciju bio je muzičar Pep Ventura, koji je tokom 19. veka promenio strukturu Sardane i uveo orkestar. Početkom 20. veka Frančesk Kambo (Francesc Cambó i Batlle), lider Regionalističke lige, katalonske nacionalističke političke partije osnovane 1901. godine, od Sardane je napravio nacionalni ples Katalonije. Iz Katalonije ovaj ples se proširio i postao popularan i u Andori.

Simbol nacionalnog identiteta

Izvođenje sardane ispred bazilike Svetog Petra u Vatikanu, neposredno nakon što je grupa primljena u audijenciju kod pape Jovana Pavla II

Pep Ventura modifikovao je i sam ples i kobla orkestar koji ga prati, posebno dodajući novi duvački instrument, tenoru. Sardana je postala moderan ples krajem 19. veka. Usvojili su ga republikanci i odmah je dobio političku konotaciju. Venturina popularnost bila je presudna u širenju sardane oko Stare Katalonije. Istovremeno, iz Gradskog veća Barselone Frančesk Kambo se zalagao za to da festival La Merse 1902. bude godišnji festival u celoj Kataloniji, što je dovelo do toga da se ples proširio na Novu Kataloniju, kada se uobličila ideja o sardani kao nacionalnom plesu. La Merse (La Mercè) je godišnji festival (festa major) grada Barselone. Zvaničan je gradski praznik od 1871. godine, kada je lokalna uprava prvi put organizovala svečanosti u slavu Gospe od Milosti (La Mare de Déu de la Mercè), zaštitnice ovoga grada. Dan Gospe od Milosti obeležava se 24. septembra, ali svečanosti počinju nekoliko dana ranije.

Emocionalna veza između naroda i sardane kao simbola identiteta bila je najsnažnija pod represivnim diktaturama Prima de Rivere i Fransiska Franka. Bio je to izraz slobode i katalonskog identiteta, ali istovremeno i izgovor za progon i represiju nad njenim aktivistima.

Sardana danas

Sardana na gradskim trgovima - u Kataloniji se sardana pleše svuda i plešu je svi

Danas je sardana najrasprostranjeniji ples u Kataloniji. Godišnje se organizuje oko 5000 različitih manifestacija posvećenih ovom plesu, od okupljanja i javnih plesova do plesnih nastupa, koncerata i takmičenja plesnih grupa i kobla orkestara. Neke od njih su renomirane i imaju dugu tradiciju.

Godine 1965. na brdu iznad Barselone podignut je spomenik posvećen ovom plesu. Delo je katalonskog vazara Žozefa Kanjasa (Josep Cañas i Cañas).

O plesu

Espadrile - tradicionalna obuća u kojoj se pleše sardana

Sardana je kolektivni ples. Plesači igraju u kolu (krugu), držeći se za ruke. Plesači su žene i muškarci koji u krugu stoje naizmenično — između dva muškarca uvek je jedna žena i obratno. Koreografija je podeljena na sedam ili deset tirada, tokom kojih se smenjuju kratki i dugi koraci. Muziku koja prati sardanu sviraju kobla orkestri.

Kobla orkestar

Kobla orkestar

Note za sardanu iz 1820. godine

Kobla je duvački muzički orkestar koji svira uglavnom za sardana plesove, ali i tokom drugih tradicionalnih katalonskih kulturnih manifestacija. Moderni kobla orkestar obično ima 11 muzičara koji sviraju na 12 instrumenata. Na nastupima sede u dva reda, pri čemu su drveni duvački instrumenti u prvom, dok su ostali (trube, trombon i fiskorni) u drugom redu. Osim za modernizaciju plesa, muzičar Pep Ventura odigrao je istaknutu ulogu i u reformi koble polovinom 19. veka.

Orkestar čine sledeći instrumenti:

• dva tibla
• dve tenore
• jedan flabiol koji se svira levom rukom, dok se drugom rukom svira tambori, mali bubanj pričvršćen za levu ruku
• četiri katalonska šalmaja (drveni duvački instrument sa dvostrukom trskom)
• pet truba
• jedan trombon
• dva fiskorna
• jedan kontrabas sa tri žice

Tible je drveni duvački instrument nalik oboi, ali glasnijeg zvuka. Ima duplu trsku, kupastog tela i dugačka oko 50 cm. To je jedan od najkarakterističnijih instrumenata u kobla orkestru zbog svog oštrog, visokotonskog zvuka, posebno pogodnog za soliste. Muzičari koji sviraju tiblu zovu se tiblari. U okviru orkestra uloga tible je da dopuni tenoru, pa je u određenim kompozicijama veoma tipično da postoji dijalog između njih.

Tenora je duvački instrument nalik oboi sa dvostrukom trskom. Smatra se da je potomak šalmaja, srednjovekovnog muzičkog instrumenta koji se svirao širom Evrope sve do 17. veka. U to vreme tenora se odomaćila u Kataloniji toliko da je postala jedan od najreprezentativnijih instrumenata autohtone muzike i prava zvezda muzike za sardana plesove. Veruje se da svoje ime duguje instrumentu iz kojeg je nastala, tenor šalmaju. Kao i mnogi drugi drveni instrumenti u kobla orkestrima, napravljen je od drveta žbunaste biljke jujuba (Ziziphus jujuba) koja raste širom Mediterana. U kobla orkestru su dve tenore i one takođe sede u prvom redu. Kako je tenora instrument sa najdubljim tonom u orkestru, sede na desnoj strani. Verziju koja se danas koristi nastala je sredinom 19. veka.

Flabiol je drveni duvački instrument sa zakošenim usnikom koji pripada porodici flauta. To je tipičan instrument kobla orkestra. Muzičar - flabioler sedi na levoj strani prvog reda. Takođe svira mali bubanj tambori. Flabiol svira levom rukom, za koju mu je okačen tambori, koji udara desnom rukom. U kobli se koristi za tradicionalne uvodne note i pauze u sardanama. Iako uglavnom ne igra značajnu ulogu, kompozitori mu često daju male ukrasne delove ili pasaže koji zvuče ruralno. U kobli, flabioler takođe svira tambori i sedi levo od prvog reda. Flabiol ima veoma dugu istoriju u Kataloniji. Svirali su ga pastiri i jedan je od najreprezentativnijih instrumenata katalonske narodne muzike.

Tambori je udarački instrument prečnika između 8 i 12 cm i svira se jednom palicom. U kobli zvuk ovog instrumenta prati flabiol. Neobično je to što samo jedan muzičar svira na dva instrumenta: u levoj ruci drže flabiol, dok o istoj ruci visi tambor i udara se palicom koja se drži u desnoj ruci.

Fiskorn ima najdublji zvuk od svih limenih instrumenata u kobli. Sličan je trubi, ali nešto veći i ne tako oštrog zvuka. To je tipičan instrument u kobla orkestru. Kao i svi ostali metalni duvački instrumenti i oni stoje u drugom redu. Kako su instrumenti raspoređeni prema visini zvuka, a fiskorn ima jedan od najdubljih, oni su na desnoj strani.

• 
  Tiblar
• 
  Svirač flabiola i tamborija
• 
  Svirač tenore
• 
  Kontrabas sa tri žice

Vidi još

• Espadrile

Spoljašnji izvori

• Forn, Eduard Millán. „84th Aplec 2011”. behance.net. Pristupljeno 30. 6. 2022. 
• Gri i Casas, Rossend. „The sardana national dance of Catalonia”. behance.net. Pristupljeno 30. 6. 2022.