Дувачки инструменти

2. Лимени дувачи: Cor. = хорне, Tr. = трубе, Trbn. = тромбони, Tb. = туба.
Дувачки инструменти[1] (франц. Instrument à vent, енгл. wind instruments), како и сам назив каже, су инструменти на којима се тон производи дувањем, обично из уста и плућа свирача. Дувачки инструменти су једна велика и разноврсна породица. Разликују се по облику, материјалу, начину дувања и улози. Они спадају у аерофоне инструменте.
Број дувача у оркестру зависи од величине и врсте оркестра као и од потребе композиције, тј. композитора који ствара дело.
У симфонијском оркестру иза гудача налазе се свирачи дрвених дувачких инструманата и рогова, а у последњем реду налазе се свирачи лимених дувачких инструмената[2][3](види слику).
Подела дувачких инструмената[уреди | уреди извор]
Зависно од материјала од којих су производени, дувачки инструменти се деле на две основне групе.
1. Дрвени дувачи, у које спадају:
- све врсте флаута. На њима се тон производи дувањем у мали кружни улазни отвор.
- све врсте обоа. На њима се тон производи дувањем у двоструки језичак.
- енглески рог, на којем се тон производи такође дувањем у двоструки језичак.
- све врсте кларинета. На њима се тон производи дувањем у кљунасти усник са једноструким језичком.
- све врсте саксофона. На њима се тон производи дувањем у кљунасти усник са једноструким језичком.
- све врсте фагота. На њима се тон производи дувањем у двоструки језичак.
2. Лимени дувачи, на којима се тон производи дувањем у метални чашичасти усник. Ту спадају: