Дувачки инструменти

С Википедије, слободне енциклопедије
Распоред дувача у оркестру:
1. Дрвени дувачи: Fl. picc. = флаута пикола, Fl. = флауте, Ob. = обое, C. ingl. = енглески рог, Cl. b. = бас-кларинет, Cl. = кларинети, Fg. = фаготи, Cfg. = контрафагот.
2. Лимени дувачи: Cor. = хорне, Tr. = трубе, Trbn. = тромбони, Tb. = туба.

Дувачки инструменти[1] (франц. Instrument à vent, енгл. wind instruments), како и сам назив каже, су инструменти на којима се тон производи дувањем, обично из уста и плућа свирача. Дувачки инструменти су једна велика и разноврсна породица. Разликују се по облику, материјалу, начину дувања и улози. Они спадају у аерофоне инструменте.

Број дувача у оркестру зависи од величине и врсте оркестра као и од потребе композиције, тј. композитора који ствара дело.

У симфонијском оркестру иза гудача налазе се свирачи дрвених дувачких инструманата и рогова, а у последњем реду налазе се свирачи лимених дувачких инструмената[2][3](види слику).

Подела дувачких инструмената[уреди | уреди извор]

Зависно од материјала од којих су производени, дувачки инструменти се деле на две основне групе.

1. Дрвени дувачи, у које спадају:

  • све врсте флаута. На њима се тон производи дувањем у мали кружни улазни отвор.
  • све врсте обоа. На њима се тон производи дувањем у двоструки језичак.
  • енглески рог, на којем се тон производи такође дувањем у двоструки језичак.
  • све врсте кларинета. На њима се тон производи дувањем у кљунасти усник са једноструким језичком.
  • све врсте саксофона. На њима се тон производи дувањем у кљунасти усник са једноструким језичком.
  • све врсте фагота. На њима се тон производи дувањем у двоструки језичак.

2. Лимени дувачи, на којима се тон производи дувањем у метални чашичасти усник. Ту спадају:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]