Sašo Filipovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sašo Filipovski
Filipovski u oktobru 2007. godine
Lični podaci
Puno ime Sašo Filipovski
Datum rođenja (1974-09-06)6. septembar 1974. (49 god.)
Mesto rođenja Ljubljana, SFRJ
Državljanstvo  Slovenija
Informacije o karijeri
Pozicija trener
Trenerska karijera
Godine Klubovi
1996—2003
2003—2005
2005—2006
2006—2009
2009
2010
2011
2011—2013
2014—2016
2016—2018
2018—2019
2020—2021		 Olimpija Ljubljana (pom.)
Olimpija Ljubljana
Olimpija Ljubljana (pom.)
Turov Zgoželec
Lokomotiva Rostov
CSKA Moskva (pom.)
Virtus Roma
Olimpija Ljubljana
Zjelona Gora
Banvit
Monako
Partizan

Sašo Filipovski (Ljubljana, 6. septembar 1974) je slovenački košarkaški trener.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sašo Filipovski je rođen u Ljubljani a poreklom je iz Severne Makedonije. Njegov otac Filip Filipovski je bio golman FK Vardar,[1] a majka mu je bila odbojkašica.[2] Sašo je trenirao košarku u mlađim selekcijama ali je zbog povrede odustao od aktivnog bavljenja košarkom. Pohađao je Fakultet za sport u Ljubljani.[2]

Trenersku karijeru počinje 1996. godine kao pomoćnik Zmagu Sagadinu u ljubljanskoj Olimpiji, i njih dvojica zajedno sarađuju narednih šest sezona. Nakon prelaska Sagadina u Crvenu zvezdu 2002. godine, Filipovski ostaje u Olimpiji ali ovoga puta kao pomoćnik novog trenera Tome Mahoriča.[2] Posle jedne sezone Mahorič dobija otkaz, nakon čega je tada 29–godišnji Filipovski postavljen za glavnog trenera Olimpije.[3] Za dve sezone na klupi Olimpije, osvojio je dve titule prvaka Slovenije, jedan Kup kao i dva Superkupa. Pored toga je odveo Olimpiju u TOP 16 fazu Evrolige u sezoni 2003/04. Nakon dve sezone na funkciji glavnog trenera, Filipovski je napustio Olimpiju. Ipak, krajem novembra 2005. se vratio u klub, ali ovoga puta opet kao pomoćnik Zmagu Sagadinu.[4]

Tokom leta 2006. godine preuzima poljski Turov Zgoželec. Sa ovim klubom je dva puta bio vicešampion Poljske (2007, 2008) a pored toga ih je odveo i na fajnal-ejt ULEB kupa u sezoni 2007/08. Takođe je dva puta dobio nagradu za najboljeg trenera u Poljskoj.[5][6] Vodio je Turov do marta 2009. kada je preuzeo Lokomotivu Rostov.[7] Završio je sezonu 2008/09. u Lokomotivi, počeo je i narednu 2009/10, (kada se klub preselio u Krasnodar i poneo ime Lokomotiva Kubanj) ali je podneo ostavku u decembru 2009, prevashodno zbog slabih rezultata u FIBA Evročelendžu.[8]

Tokom leta 2010. godine počinje da radi kao pomoćnik Dušku Vujoševiću u moskovskom CSKA.[9] Krajem novembra iste godine, Vujošević je dobio otkaz a sa njim je klub napustio i Filipovski.[10] U januaru 2011, Filipovski ponovo postaje glavni trener i preuzima italijansku Virtus Romu (tada pod sponzorskim imenom Lotomatika), sa kojom potpisuje ugovor do kraja sezone 2011/12.[11] Vodio je Romu u TOP 16 fazi Evrolige 2010/11, i ostvario je učinak od dve pobede i četiri poraza. Iako je imao ugovor i za narednu sezonu, Filipovski je 17. juna 2011. sporazumno raskinuo saradnju sa Romom kako bi se vratio u ljubljansku Olimpiju.[12]

Dana 18. juna 2011. je po drugi put u karijeri postavljen za trenera Olimpije, potpisavši trogodišnji ugovor sa klubom.[13] Tokom svog drugog boravka u Olimpiji, Filipovski je spisku osvojenih trofeja dodao još dva slovenačka Kupa. Ipak, klub je beležio slabe rezultate u Evroligi a pored toga nije osvojena ni titula prvaka Slovenije. Krajem aprila 2013. godine, Filipovski je dobio otkaz.[14]

U novembru 2014. je preuzeo poljsku Zjelona Goru.[15] Za dve sezone u ekipi Zjelone Gore je osvojio dve titule prvaka Poljske, uz još po jedan nacionalni Kup i Superkup. U julu 2016. preuzima turski Banvit.[16] Filipovski je u februaru 2017. vodio Banvit do osvajanja Kupa Turske, što je inače prvi trofej u klupskoj istoriji.[17] Banvit je do trofeja Kupa stigao nakon što je prvo u četvrfinalu eliminisao Bešiktaš, a zatim su savladana dva Evroligaša, Galatasaraj u polufinalu a potom i Anadolu Efes u finalnoj utakmici.[18] Pored ovoga, Filipovski je vodio Banvit do finala FIBA Lige šampiona u sezoni 2016/17, ali je tamo poražen od španskog Tenerifea.[19] Nakon dve sezone na klupi Banvita, Filipovski je juna 2018. preuzeo ekipu Monaka.[20] Ipak, nije uspeo da provede celu sezonu na klupi Monaka, jer je već u februaru 2019. smenjen a na njegovo mesto je doveden Saša Obradović. Filipovski je odveo Monako do TOP 16 faze Evrokupa, ali je u odlučujućem susretu za plasman u četvrtfinale izgubio od Lijetuvos ritasa. U prvenstvu Francuske je bio na sredini tabele sa skorom 11-9.[21][22]

Dana 5. novembra 2020. godine je postavljen za trenera Partizana.[23]

Trenerski uspesi[uredi | uredi izvor]

Filipovski 2017. godine kao trener Banvita

Klupski[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Filip Filipovski otkrio sinovu „tajnu vezu” sa Partizanom: Sašo zavoleo sport uz Bobeka”. zurnal.rs. 11. 11. 2020. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  2. ^ a b v „Filipovski:Nema veze što sam najmladji”. b92.net. 15. 10. 2004. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  3. ^ „Novi trener Union Olimpije - Sašo Filipovski”. b92.net. 3. 7. 2003. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  4. ^ „Filipovski i Sagadin se vratili u Olimpiju”. sportnet.rtl.hr. 30. 11. 2005. Arhivirano iz originala 25. 11. 2020. g. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  5. ^ „Oficjalne nagrody Dominet Bank Ekstraligi za sezon 2006/07”. plk.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 25. 5. 2015. 
  6. ^ „Oficjalne nagrody Dominet Bank Ekstraligi za sezon 2007/08”. plk.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 25. 5. 2015. 
  7. ^ „Sašo Filipovski - glavnый trener BK "Lokomotiv-Rostov"”. sport.ru (na jeziku: ruski). 6. 3. 2009. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  8. ^ „Filipovski pokinul post glavnogo trenera «Lokomotiva-Kubani»”. sports.ru (na jeziku: ruski). 18. 12. 2009. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  9. ^ „Saso Filipovski is on CSKA coaching staff”. cskabasket.com (na jeziku: engleski). 28. 6. 2010. Pristupljeno 6. 11. 2020. [mrtva veza]
  10. ^ „CSKA otpustio Vujoševića!”. vesti-online.com. 25. 11. 2011. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  11. ^ „Lottomatica hires Filipovski as head coach”. euroleague.net (na jeziku: engleski). 12. 1. 2011. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  12. ^ „Roma e Filipovski risolvono il contratto”. basketinside.com (na jeziku: italijanski). 17. 6. 2011. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  13. ^ „Union Olimpija brings back Filipovski”. euroleague.net (na jeziku: engleski). 18. 6. 2011. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  14. ^ „Saso Filipovski fired by Union Olimpija”. latestbasketballnews.com (na jeziku: engleski). 18. 6. 2011. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  15. ^ „Saso Filipovski to coach Stelmet ZG”. latestbasketballnews.com (na jeziku: engleski). 12. 11. 2014. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  16. ^ „Filipovski takes the reins of ambitious Banvit”. championsleague.basketball (na jeziku: engleski). 28. 7. 2016. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  17. ^ „Sašo Filipovski, trener Banvita, za Blicsport: Do prvog trofeja u istoriji kluba vodila nas je Duletova filozofija”. sport.blic.rs. 28. 2. 2017. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  18. ^ „Senzacija u Turskoj: Ni Fener, ni Efes, ni Galata!”. mondo.rs. 19. 2. 2017. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  19. ^ „Slovenski trojček za las prekratek, da bi osvojil ligo prvakov”. siol.net (na jeziku: slovenački). 30. 4. 2017. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  20. ^ „AS Monaco makes Filipovski new coach”. Eurocupbasketball.com (na jeziku: engleski). 28. 6. 2018. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  21. ^ „Monaco to reportedly replace Filipovski with Obradovic”. Eurohoops.net (na jeziku: engleski). 15. 2. 2019. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  22. ^ „Saša menja Sašu u Monaku (FOTO)”. Eurohoops.net. 25. 2. 2019. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  23. ^ „Sašo Filipovski je novi trener KK Partizan NIS”. kkpartizan.rs. 5. 11. 2020. Pristupljeno 6. 11. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sašo Filipovski na Vikimedijinoj ostavi.


treneri Partizana
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сашо_Филиповски&oldid=27000189”