Божо Гркинић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Божо Гркинић
Личне информације
Датум рођења (1913-11-17)17. новембар 1913.
Место рођења Свети Јурај код Сења, Аустроугарска
Датум смрти 3. фебруар 1996.(1996-02-03) (82 год.)
Место смрти Београд, СР Југославија
Про каријера 1930-е и 1940

Божо Гркинић (Свети Јурај код Сења, 17. новембар 1913Београд 3. фебруар 1996) је бивши југословенски кошаркаш, кошаркашки тренер, ватерполиста и тренер.Био је капитен Кошаркашке репрезентације Југославије.[1] Такође је играо и за Ватерполо репрезентацију Југославије. Један је од ретких спортиста који је играо за националну репрезентацију у два различита спорта.

Један од пионира хрватске кошарке Влахо Којаковић (генерација Луке Цигановића и Уроша Томинића), сматра га најкомплетнијим спортистом — „и као играча, као тренера, као судију и као човека“.[2]

Носио је државну заставу на свечаним отварању Олимпијских игара 1948. године у Лондону.[3]

Кошаркашка каријера[уреди]

Пресудну улогу је имао у историјској утакмици за хрватску кошарку. То је била једна од првих, ако не и прва службена кошаркашка утакмица на тлу територије данашње Републике Хрватске. Утакмица је одиграна у Ријеци, 25. децембра 1938. године. Играла ју је тек утемељена кошаркашка екипа КК Викторије против италијанске селекције Ријеке; изгубила је 19:40. Чланови кошаркашке секције били су: Никола Грего, Јосип Банић, Младен Безјак, Вјеко Безјак, Божо Гркинић, Владо Полић, Ерсилио Сиких и Душан Звонаш. Тренер: Божо Гркинић, директор: Предраг Мицулинић, а технички референт Никола Грего.

Играо је за репрезентацију Југославије на Европском првенству 1947. у Чехословачкој.

Док је познати српски кошаркашки играч, тренер, репрезентативац и дугогодишњи званичник у кошаркашком спорту Небојша Поповић живео с породицом у Ријеци, бавио се ватерполом. Божо Гркинић га је заинтересовао за кошарку.

Ватерполо[уреди]

Тренирао је ватерполо после Другог светског рата београдски Партизан који је тих година имао мноштво хрватских играча, а био је у саставу: Андрија Бановић, Мартин Габрићевић, Стјепо Дувњак, др Иво Орлић, др Владимир Полић, Перо Симатовић, Иво Стела, Гојко Маровић (отац олимпијског првака и дугогодишњег Партизановог првотимца Уроша Маровића), Душан Ћоровић, Војислав Уцовић, Бруно Цвитан, Борис Шканата и Северин Бијелић.[1]

Био је члан Ватерполо репрезентације Југославије на Летњим олимпијсјкм играма 1948. у Лондону, која је освјила 9 место. Репрезентације је играла у саставу: Здравко-Ћиро Ковачић. Вељко Башкун, Иво Ђованели, Иво Куртини, Марко Браиновић, Лука Цигановић, Божо Гркинић, Јурај Амшел и Иво Штакула.[4][5]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Ратко Влаховић
тренери Партизана
Наследник:
Светислав Шапер