Владо Шћепановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Владо Шћепановић
Личне информације
Пуно име Владо Шћепановић
Датум рођења (1975-11-13)13. новембар 1975.(44 год.)
Место рођења Колашин, СФРЈ
Држављанство  Црна Гора
Висина 1,97 m
Позиција бек
Драфт 1997. / није изабран
Про каријера 1993—2011 (играчка)
2016— (тренерска)
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1993—2000
2000—2001
2001—2002
2002—2003
2004
2004—2006
2006—2007
2007—2009
2009—2010
2011
Будућност
Ефес Пилсен
Партизан
Фортитудо Болоња
Партизан
Панатинаикос
ПАОК
Гранада
Мурсија
Панелиниос
Тренерска каријера
Године: Клубови:
2016
2017—2018
2018—2020
2020—
Будућност
Брозе Бамберг (пом.)
Партизан (пом.)
Партизан
Репрезентација
 Србија и Црна Гора
 Црна Гора

Владо Шћепановић (Колашин, 13. новембар 1975) је бивши црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позиција бека. Тренутно је тренер Партизана.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира у Горштаку из Колашина,[1] да би 1993. године прешао у подгоричку Будућност. У екипи Будућности је остао до 2000. године, и учествовао је у освајању два првенства СР Југославије (1999. и 2000) и два купа СР Југославије (1996. и 1998). Након тога је провео једну сезону у Ефес Пилсену, са којим је освојио куп Турске.

Сезону 2001/02. проводи у Партизану, и осваја дуплу круну. У августу 2002. прелази у Фортитудо (тада под спонзорским именом Скипер). Због проблема са повредом није пуно играо у Скиперу, па је у марту 2003. споразумно раскинуо уговор са клубом.[2] Након више од годину дана неиграња због повреде,[3] Шћепановић се у јануару 2004. вратио у Партизан.[4] Остао је у Партизану до краја сезоне 2003/04, и освојио је још једну титулу првака државе. Управо је Шћепановић био најзаслужнији за ову титулу, јер је 19. јуна 2004. у последњим секундама меча постигао победносни кош у вршачком Миленијуму против Хемофарма, којим је Партизан освојио своју 11. титулу у клупској историји.[5][6]

Лета 2004. прелази у грчки Панатинаикос.[7] У екипи Панатинаикоса је провео наредне две сезоне, и учествовао је у освајању две дупле круне. Након тога је једну сезону провео у солунском ПАОК-у. Уследиле су две сезоне у Гранади, једна у Мурсији а последњи ангажман је имао 2011. године у грчком Панелиниосу, након чега је завршио каријеру.[8]

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Са млађим селекцијама СР Југославије је освојио три бронзане медаље. Прву бронзу је освојио са репрезентацијом до 22 године на Европском првенству 1996. у Турској.[9] Наредне 1997. године је исте медаље освојио на Медитеранским играма у Барију, као и на Светском првенству до 22 године у Аустралији.

Са сениорском репрезентацијом СР Југославије је освојио златну медаљу на Светском првенству 1998. у Атини. Наредне године је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1999. у Француској, да би две године касније освојио још једно злато, овога пута на Европском првенству 2001. у Турској.[9] Поред тога са националним тимом СРЈ/СЦГ је наступао на два Олимпијска турнира (2000, 2004) као и на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори.[9]

Након распада државене заједнице СЦГ, Шћепановић је наступао за репрезентацију Црне Горе. Као капитен је предводио црногорски национални тим на Европском првенству 2011. у Литванији.[10]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Први тренерски ангажман је добио у јуну 2016, када је постављен за главног тренера подгоричке Будућности.[11] Четири и по месеца је био тренер Будућности, све до 11. новембра 2016, када је поднео оставку. Шћепановић је оставку поднео након пораза на гостовању Карпош Соколију (77:71), што је био први пораз Будућности у сезони 2016/17. у Јадранској лиги, након осам узастопних победа. Поред скора 8-1 који је имао у Јадранској лиги, Шћепановић је са екипом Будућности поражен на све четири утакмице Еврокупа.[12]

Нови тренерски ангажман је пронашао у јуну 2017, када је постављен за помоћног тренера Андреи Тринкијерију у немачком евролигашу Брозе Бамбергу.[13] Тринкијери је у фебруару 2018. смењен, али је Шћепановић остао у стручном штабу Бамберга, овога пута као помоћник новом тренеру Луки Банкију.[14] Почетком новембра 2018. се поново придружио Андреи Тринкијерију, овога пута као помоћни тренер у Партизану.[15] Након што је Тринкијери напустио Партизан, Шћепановић је 9. јула 2020. званично преузео његову функцију.[16]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vlado Šćepanović (22), najmlađi reprezentativac zlatne YU košarkaške reprezentacije: Od A do Š”. yugopapir.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  2. ^ „Adio Bolonja”. novosti.rs. 16. 5. 2003. Приступљено 9. 7. 2020. 
  3. ^ „Šćepanović za B92: "Uskoro počinjem da igram". b92.net. 28. 1. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  4. ^ „Vlado Šćepanović potpisao za Partizan”. b92.net. 9. 1. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  5. ^ „Šćepanović doneo 11. titulu Partizanu”. sportskacentrala.com. 19. 6. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  6. ^ „Vlado Šćepanović – Šut za “besmrtnost” među “Grobarima. sportskasecanja.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  7. ^ „B92:Šćepanović potpisao za PAO”. b92.net. 1. 8. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  8. ^ „I Vlado Šćepanović završio karijeru”. b92.net. 20. 12. 2011. Приступљено 9. 7. 2020. 
  9. 9,0 9,1 9,2 „Vlado SCEPANOVIC (MNE) participated in 13 FIBA / FIBA Zones events”. FIBA.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  10. ^ „Intervju: Vlado Šćepanović, bivši reprezentativac”. reprezentacija.me. Приступљено 9. 7. 2020. 
  11. ^ „Vlado Šćepanović trener Budućnosti”. vijesti.me. 24. 6. 2016. Приступљено 9. 7. 2020. 
  12. ^ „Vlado Šćepanović na 41. rođendan podnio ostavku!”. vijesti.me. 13. 11. 2016. Приступљено 9. 7. 2020. 
  13. ^ „Šćepo spreman za Evroligu: Imam motiv, ambiciju i znanje”. vijesti.me. 24. 6. 2017. Приступљено 9. 7. 2020. 
  14. ^ „Bamberg dobio trenera, Šćepanović ostao u stručnom štabu”. vijesti.me. 3. 3. 2018. Приступљено 9. 7. 2020. 
  15. ^ „Japanac po treći put među Grobarima”. mozzartsport.com. 2. 11. 2018. Приступљено 9. 7. 2020. 
  16. ^ „Partizan predstavio Šćepanovića FOTO”. b92.net. 9. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Андреа Тринкијери
тренери Партизана
Наследник:
-