Svetlosna terapija

Svetlosna terapija
Primena svetlosne terapije za lečenje žutice kod novorođenčeta
ICD-10-PCS	6A6, GZJ
ICD-9	99.83, 99.88
MeSH	D010789

Svetlosna terapija ili fototerapija podrazumeva transformaciju svetlosne energije u hemijsku, kinetičku ili toplotnu energiju kako bi se postigao željeni fiziološki rezultat u organizmu. Kao što je navedeno u Prvom zakonu o fotobiologiji, svetlosna energija mora biti apsorbovana od strane atoma ili molekula da bi se pokrenuo fizički ili hemijski proces. Prema tome, svetlost koja se koristi za terapeutske primene mora biti apsorbovana od strane specifičnog hromofora u biološkom tkivu. Ova metoda se danas pretežno primenjuje u estetskoj i medicinskoj kozmetici, i alternativnoj medicini.

Istorija

Upotreba svetlosnih zraka u terapeutske svrhe datira iz drevnih vremena. Još pre nekoliko milenijuma ljudi su shvatali da postoji veza između svetlosti i bioloških procesa u organizmima živih bića. U starom Egiptu, sunčeva svetlost je korišćena u medicinske svrhe, dok je nešto kasnije u antičkoj Grčkoj, Hipokrat opisao upotrebu sunčevih zraka u lečenju nekih organskih poremećaja i bolesti (metod poznat kao helioterapija).

Osnovne informacije

Da bi se svetlost koja se koristi za terapeutske svrhe mogla primeniti ona mora biti apsorbovana od strane specifičnog hromofora u biološkom tkivu

Da bi se svetlost koja se koristi za terapeutske svrhe mogla primeniti ona mora biti apsorbovana od strane specifičnog hromofora u biološkom tkivu. Hromofor može biti endogeni (prirodno prisutan u ćelijama ili tkivu), ili egzogeni (namerno dodan u ćelije ili tkivo za terapeutske svrhe).

Svetlosna energija se taloži u tkivu dok se fotoni apsorbiraju u tkivu. Apsorbovana energija se u velikoj meri pretvara u toplotu. Vaskularni sistem organizma uklanja toplotu iz tretirane površine tokom određenog vremenskog perioda. Međutim, ako se toplota brzo razvije, kao što je kod svetla velike optička snaga tokom kratkog vremena osvetljenja, delovi tkiva mogu da ključaju, isparavaju, izgore ili čak eksplodiraju. S druge strane, ista ukupna količina svetlosti koja se primenjuje veoma sporo da bi omogućilo rasipanje toplote vaskularnim sistemom, prvenstveno vodi do fotohemijskih reakcija. Stoga je brzina primene svetlosti jednako važna kao i ukupna količina apsorbovane svetlosti.

Svetlost, i to na tačno određenim talasnim dužinama svetlosnog spektra, pozitivno utiče na metabolički status tkiva tako što ubrzava energetske procese unutar ćelije i stimuliše njenu regeneraciju. Energetski status svake ćelije prvenstveno zavisi od prisustva adenozin trifosfata. Brojna naučna istraživanja u oblasti svetlosne terapije su pokazala da svetlost stimuliše proizvodnju ove materije unutar ćelije i poboljšava lokalnu cirkulaciju, pomažući snabdevanje tkiva hranljivim materijama, i eliminaciju štetnih materija. To dovodi do ubrzane obnove tkiva i njegove revitalizacije. Na ovaj način, svetlost utiče na imunitet kožnog tkiva i stimuliše organizam u borbi protiv raznih oblika inflamatornih (zapaljenjskih) reakcija kože.

Pri sunčanju se koristi UV spektar. Dejstvo UV zraka zavisi od sledećih faktora:

1. debljine vazdušnog sloja
2. nadmorske visine (veće je dejstvo UV zraka na planini nego na moru)
3. vlažnosti vazduha
4. godišnjeg doba
5. oblačnosti
6. zagađenosti vazduha
7. doba dana

Najvažniji princip u helioterapiji jeste postepenost, a to je da se sunčanje svakog dana produžava za 5 minuta. Vreme sunčanja je od 09:00-11:00 i od 15:00-18:00 h. Pri sunčanju se savetuje maloj deci i starijim osobama da se ne izlažu suncu i da posle jela se ne sme izlaziti na sunce 2 h.

Primena u medicini

Lečenje aktni fototerpijom

Svetlosna terapija se primenjuje u tretmanu kožnih oboljenja, kao što su lupus, psorijaza, akne, ožiljci i dr.

Primena svetlosne terapije podrazumeva postojanje veštačkog izvora svetlosti koji emituje zrake vidljivog ili nevidljivog dela spektra (ultra-ljubičasta i infracrvena svetlost). Ovako izolovani, svetlosni zraci prodiru kroz kožu u tkivo, na koje utiču na različite načine u zavisnosti od talasne dužine. Upravo izborom odgovarajuće talasne dužine, u koži se izazivaju samo željeni efekti.

U okviru svetlosne terapije postoji i primena boja. Svaka boja poseduje određeni stimulans. Boje koje se koriste u svetlosnoj terapiji u sauni su: plava, crvena, žuta i zelena.

Biološko i fiziološko dejstvo helioterapije

Biološko dejstvo

Kod helioterapije imamo kompletno dejstvo svetlosnih zraka uz dejstvo klimatskih faktora. Dejstvo UV zraka je hemijsko, jer dolazi do raspadanja proteina i stvara se histamin. Histamin na krvne sudove deluje tako što ih širi (vazodilatacija). Preporučljivo se izlagati UV zracima uz sportske igre jer tako organizam najbolje koristi UV zrake. Pored stavranja histamina dolazi i do menjanja krvene slike.

Fiziološko dejstvo

Ogleda se u jačanju organizama. Podiže se njegova odbrambena sposobnost, pobonjšava san i apetit, zamor izčezava, poboljšava se čvrstina kože, povećava se razmena gasova, produbljuje disanje, povećava se procenat hemoglobina, leukocita i eritrocita.

Indikacije i kontraindikacije za helioterapiju

• Indikacije: poremećaj metabolizma kalcijuma i fosfora (rahitis, usporeno okoštavanje), rekonvalescentna stanja, anemije, atonične rane, fistule kod TBC kostiju, osteomijelitis, tuberkuloza pluća, vanzglobni reumatizam, kožna oboljenja, ginekološka oboljenja.

• Kontraindikacije: organska oboljenja CNS-a, febrilna stanja, maligni tumori, arteroskleroza težeg stepena, visok krvni pritisak, kaheksija, dekompezacije srca, bubrega i jetre, fotosenzbilizacija, fotodermatoze, krvarenja i sklonost ka krvarenju.

Literatura

• Dr Dragan Zlatanović, Svetlosna terapija, Pristupljeno 14. 2. 2010. (dozvola)

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).