Светлосна терапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светлосна терапија
Jaundice phototherapy.jpg
Примена светлосне терапије за лечење жутице код новорођенчета
ICD-10-PCS6A6, GZJ
ICD-999.83, 99.88
MeSHD010789

Светлосна терапија или фототерапија подразумева трансформацију светлосне енергије у хемијску, кинетичку или топлотну енергију како би се постигао жељени физиолошки резултат у организму. Као што је наведено у Првом закону о фотобиологији, светлосна енергија мора бити апсорбована од стране атома или молекула да би се покренуо физички или хемијски процес. Према томе, светлост која се користи за терапеутске примене мора бити апсорбована од стране специфичног хромофора у биолошком ткиву. Ова метода се данас претежно примењује у естетској и медицинској козметици, и алтернативној медицини.

Историја[уреди]

Употреба светлосних зрака у терапеутске сврхе датира из древних времена. Још пре неколико миленијума људи су схватали да постоји веза између светлости и биолошких процеса у организмима живих бића. У старом Египту, сунчева светлост је коришћена у медицинске сврхе, док је нешто касније у античкој Грчкој, Хипократ описао употребу сунчевих зрака у лечењу неких органских поремећаја и болести (метод познат као хелиотерапија).

Основне информације[уреди]

Да би се светлост која се користи за терапеутске сврхе могла применити она мора бити апсорбована од стране специфичног хромофора у биолошком ткиву. Хромофор може бити ендогени (природно присутан у ћелијама или ткиву), или егзогени (намерно додан у ћелије или ткиво за терапеутске сврхе).

Светлосна енергија се таложи у ткиву док се фотони апсорбирају у ткиву. Апсорбована енергија се у великој мери претвара у топлоту. Васкуларни систем организма уклања топлоту из третиране површине током одређеног временског периода. Међутим, ако се топлота брзо развије, као што је код светла велике оптичка снага током кратког времена осветљења, делови ткива могу да кључају, испаравају, изгоре или чак експлодирају. С друге стране, иста укупна количина светлости која се примењује веома споро да би омогућило расипање топлоте васкуларним системом, првенствено води до фотохемијских реакција. Стога је брзина примене светлости једнако важна као и укупна количина апсорбоване светлости.[1]

Светлост, и то на тачно одређеним таласним дужинама светлосног спектра, позитивно утиче на метаболички статус ткива тако што убрзава енергетске процесе унутар ћелије и стимулише њену регенерацију. Енергетски статус сваке ћелије првенствено зависи од присуства аденозин трифосфата. Бројна научна истраживања у области светлосне терапије су показала да светлост стимулише производњу ове материје унутар ћелије и побољшава локалну циркулацију, помажући снабдевање ткива хранљивим материјама, и елиминацију штетних материја. То доводи до убрзане обнове ткива и његове ревитализације. На овај начин, светлост утиче на имунитет кожног ткива и стимулише организам у борби против разних облика инфламаторних (запаљенских) реакција коже.

При сунчању се користи UV спектар. Дејство UV зрака зависи од следећих фактора:

  1. дебљине ваздушног слоја
  2. надморске висине (веће је дејство UV зрака на планини него на мору)
  3. влажности ваздуха
  4. годишњег доба
  5. облачности
  6. загађености ваздуха
  7. доба дана

Најважнији принцип у хелиотерапији јесте постепеност, а то је да се сунчање сваког дана продужава за 5 минута. Време сунчања је од 09:00-11:00 и од 15:00-18:00 h. При сунчању се саветује малој деци и старијим особама да се не излажу сунцу и да после јела се не сме излазити на сунце 2 h.

Примена у медицини[уреди]

Лечење актни фототерпијом

Светлосна терапија се примењује у третману кожних обољења, као што су лупус, псоријаза, акне, ожиљци и др.

Примена светлосне терапије подразумева постојање вештачког извора светлости који емитује зраке видљивог или невидљивог дела спектра (ултра-љубичаста и инфрацрвена светлост). Овако изоловани, светлосни зраци продиру кроз кожу у ткиво, на које утичу на различите начине у зависности од таласне дужине. Управо избором одговарајуће таласне дужине, у кожи се изазивају само жељени ефекти.

У оквиру светлосне терапије постоји и примена боја. Свака боја поседује одређени стимуланс. Боје које се користе у светлосној терапији у сауни су: плава, црвена, жута и зелена.

Биолошко и физиолошко дејство хелиотерапије[уреди]

Биолошко дејство[уреди]

Код хелиотерапије имамо комплетно дејство светлосних зрака уз дејство климатских фактора. Дејство UV зрака је хемијско, јеr долази до распадања протеина и ствара се хистамин. Хистамин на крвне судове делује тако што их шири (вазодилатација). Препоручљиво се излагати UV зрацима уз спортске игре јер тако организам најбоље користи UV зраке. Поред ставрања хистамина долази и до мењања крвене слике.

Физиолошко дејство[уреди]

Огледа се у јачању организама. Подиже се његова одбрамбена способност, побоњшава сан и апетит, замор изчезава, побољшава се чврстина коже, повећава се размена гасова, продубљује дисање, повећава се проценат хемоглобина, леукоцита и еритроцита.

Индикације и контраиндикације за хелиотерапију[уреди]

  • Индикације: поремећај метаболизма калцијума и фосфора (рахитис, успорено окоштавање), реконвалесцентна стања, анемије, атоничне ране, фистуле код ТБЦ костију, остеомијелитис, туберкулоза плућа, ванзглобни реуматизам, кожна обољења, гинеколошка обољења.
  • Контраиндикације: органска обољења ЦНС-а, фебрилна стања, малигни тумори, артеросклероза тежег степена, висок крвни притисак, кахексија, декомпезације срца, бубрега и јетре, фотосензбилизација, фотодерматозе, крварења и склоност ка крварењу.

Извори[уреди]

  1. ^ Vreman HJ, Wong RJ & Stevenson DK. (2004). Phototherapy: Current methods and future directions. Seminars in Perinatology, 28, 326-333.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).