Pređi na sadržaj

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sindrom postularne ortostatske tahikardije
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostKardiologija

Sindrom postularne ortostatske tahikardije (SPOT) je oblik ortostatske intoleracije definisan kao kontinuiran porast srčane frekvencije za ≥ 30 otkucaja u minuti ili kao porast frekvencije na vrednost od ≥ 120 otkucaja u minuti u okviru 10 minuta od početka stajanja ili ili naginjanja glave uz pojavu simptoma ortostatske intolerancije i odsutnosti ortostatske hipotenzije. Ortostatska intolerancija se može opisati kao nemogućnost toleriranja uspravnog stava tela uz osećaj olakšanja simptoma nakon zauzimanja ležećeg položaja.[1]

Sindrom postularne ortostatske tahikardije je poremećaj funkcije autonomnog nervnog sistema. Patologija se odlikuje nadražajem adrenergičkih i kardiovagalnih nervnih vlakana i određenim poremećajima centralnog nervnog sistema. Patofiziologija SPOT-a je heterogena i uključuje poremećenu vazokonstrikciju posredovanu simpatikusom, prekomerni nagon simpatikusa, disregulaciju zapremine i dekondicioniranje.

Poremećaj prate simptomi cerebralne hipoperfuzije i prekomerne simpatoekscitacije - vrtoglavice, lupanje srca, sinkopa,[1] anksioznost.

SPOT se često uključuje u diferencijalnu dijagnozu hroničnih neobjašnjivih simptoma, kao što su neodgovarajuća sinusna tahikardija, hronični umor, hronična vrtoglavica ili neobjašnjivi napadi kod inače zdravih mladih osoba. Mnogi pacijenti sa SPOT takođe prijavljuju simptome koji se ne mogu pripisati ortostatskoj netoleranciji, uključujući one funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja ili poremećaja bešike, hronične glavobolje, fibromialgije i poremećaja sna. U mnogim od ovih slučajeva, kognitivni faktori i faktori ponašanja, somatska hiperbudnost povezana sa anksioznošću, depresijom i pojačavanjem ponašanja doprinose hroničnosti simptoma. Zbog svega navedenog pacijenti imaju lošiji kvalitet života zbog mnogi ograničenje u više područja života.

Tretman posturalne ortostatska tahikardija je nejasan, ali se kod velikog broja pacijenata javlja znatno poboljšanje nakon tačno postavljene dijagnoze i pravilno sprovedenog lečenja.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Termin Sindrom posturalne ortostatske tahikardije (SPOT) skovao je 1993. godine tim istraživača sa klinike Mejo, na čelu sa neurologom dr Filipom Louom.[2] Međutim, SPOT nije nova bolest, već je kroz storiju poznata pod drugim nazivima, kao što su:

  • DaKostin sindrom,
  • Vojnikovo srce,
  • Sindrom prolapsa mitralnog zaliska,
  • Neurocirkulatorna astenija,
  • Hronična ortostatska netolerancija,
  • Ortostatska tahikardija i
  • Sindrom posturalne tahikardije.[3]

U prošlosti se pogrešno verovalo da je uzrokovana anksioznošću. Međutim, savremeni istraživači su utvrdili da SPOT nije uzrokovan anksioznošću,[4][5] već oštećenjem autonomnog nervnog sistema pacijenta, nakon što su u poslednjih 20 godina, istraživači su stekli mnogo više uvida u neravnotežu autonomnog nervnog sistema.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije je oblik disautonomije za koji se procenjuje da pogađa između 1.000.000 i 3.000.000 Amerikanaca, i milione drugih širom sveta. SPOT je oblik ortostatske netolerancije koji je povezan sa prisustvom prekomerne tahikardije i mnogim drugim simptomima pri ustajanju. SPOT se može pojaviti u bilo kom uzrastu, polu ili rasi, ali se najčešće javlja kod žena u reproduktivnom dobu (između 15 i 50 godina starosti).[6]

Pacijenti kojima je dijagnostikovan sindrom postularne ortostatske tahikardije su uglavnom žene, sa žensko — muškim odnosom učestalosti:[7]:4 — 5 : 1 Od ovog poremećaja samo u Americi boluje preko 500.000 pacijenata, među kojima je 80% žena.[8][9]

Prosečne starost pacijenata je između 12 i 50 godina.[10]

Patofiziologija

[uredi | uredi izvor]
Tachicardia nakon posturalnih promena kod pacijenta

Nekoliko patofizioloških mehanizama je uključeno u razvoj sindroma postularne ortostatske tahikardije:

  • Distalna periferna neuropatija,
  • Poremećaji centralne kontrole simpatičkog nervnog sistema,
  • Oštećenje sinaptičkih mehanizama ponovnog unosa norepinefrina,
  • Poremećaji renin-angiotenzin-aldosteron osovine,
  • Promene u sintetičkom putu norepinefrina.[11]

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Najčešći simptomi povezani sa sindrom postularne ortostatske tahikardije su:

  • Omamljenost,
  • Presinkopa,
  • Slabost i
  • Palpitacije.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Ciljevi evaluacije kod pacijenata sa SPOT su da se:

  • isključe srčani uzroci neodgovarajuće tahikardije,
  • razjasni, ako je moguće, najverovatnije patofiziološka osnova posturalne netolerancije
  • proceni prisustvo autonomnih neuropatija koje se mogu lečiti
  • isključe endokrini uzroci hiperadrenergičnog stanja
  • proceni kardiovaskularno dekondicioniranje
  • utvrdi doprinos emocionalnih i bihevioralnih faktora simptomima pacijenta.

Kako se stajanjem simptomi pogoršavaju a olakšanje nastupa nakon zauzimanja ležećeg položaja to je jedno od karakterističnih dijagnostičkih obeležje sindrom postularne ortostatske tahikardije. Pri postavljanju dijagnoze koriste se;

  • Aktivni test stajanja
  • Pasivni head-up tilt test,
  • Anamneza i istorije bolesti
  • Klinički pregled.

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Različiti autonomni testovi se koriste da bi se isključili autonomni poremećaji koji bi mogli biti u osnovi simptoma, dok se endokrini testovi koriste za isključivanje hipertireoze i ređih endokrinih stanja.[11]

Elektrokardiografija se normalno radi svim pacijentima kako bi se isključili drugi mogući uzroci tahikardije.[11]

U slučajevima kada se sumnja na određeno udruženo stanje ili komplicirajući faktor, mogu se koristiti i drugi neautonomni testovi:

  • ehokardiografija da se isključi prolaps mitralne valvule,
  • testovi termičkog praga za neuropatiju malih vlakana.[11]

Testiranje kardiovaskularnog odgovora na produženo naginjanje glave, vežbanje, ishranu i toplotni stres može pomoći da se odredi najbolja strategija za upravljanje simptomima.[11]

SPOT je takođe podeljen na nekoliko tipova koji mogu imati koristi od različitih tretmana.[12] Ljudi sa neuropatskim SPOT pokazuju gubitak znojenja u stopalima tokom testova znojenja, kao i smanjeno oslobađanje norepinefrina u nozi,[13] ali ne i u ruci.[14] Veruje se da ovo odražava perifernu simpatičku denervaciju u donjim udovima.[15] Ljudi sa hiperadrenergičnim POTS pokazuju značajno povećanje krvnog pritiska i nivoa norepinefrina kada stoje, a veća je verovatnoća da će imati izražene palpitacije, anksioznost i tahikardiju..[16][17][18]

Ljudi sa SPOT mogu biti pogrešno dijagnostikovani sa neodgovarajućom sinusnom tahikardijom jer se pojavljuju slično. Jedna od karakteristika je da oni sa SPOT retko pokazuju >100 otkucaja u minuti dok su u ležećem položaju, dok pacijenti sa IST često imaju otkucaje srca u mirovanju >100 bpm. Pored toga, pacijenti sa SPOT pokazuju izraženiju promenu u srčanom ritmu kao odgovor na promenu držanja tela.[19]

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Upravljanje SPOT-om uključuje:

Nefarmakoterapijski pristup
  • Izbegavanje faktora koji izazivaju precipitaciju,
  • Povećanje zapremine. Bez obzira na osnovni patofiziološki mehanizam, većini pacijenata je potrebno povećanje zapremine uz adekvatnu dnevnu količinu vode (1,5-2 litara) i unos natrijuma. Ovo je posebno važno prilikom buđenja ili pre predvidljivog ortostatskog stresa. Preterani unos kofeina treba izbegavati jer može povećati diurezu i podstaći hipovolemiju.[11]
  • Fizički kontramanevri
  • Vežbe
Farmakoterapija

farmakoterapija fludrokortizonom, midodrinom, β-blokatorima i/ili piridostigminom ima za cilj:

  • povećanje zapremine tečnosti u organizmu,
  • povećanje periferne vaskularne rezistencije.
  • smanjenjenje centralne aktivnosti simpatičkog nervnog sistema.
Farmakološko upravljanje SPOT
Lek Obrazloženje Posebna razmatranja kod pacijenata sa SPOT
Fludrokortizon Proširenje zapremine Može pogoršati glavobolju
Midodrin Vazokonstrikcija (smanjuje nakupljanje vena) Može pogoršati GI simptome ili zadržavanje urina
β-adrenergički blokatori (propranolol, kardioselektivni lekovi) Smanjiti uticaj simpatikusa na sinusni čvor Propranolol može biti potencijalno koristan za lečenje komorbiditeta (anksioznost, migrena) Sve β-blokatore treba početi sa malim dozama jer pacijenti mogu imati preosetljivost β-adrenoceptora β-blokatori mogu da pogoršaju umor ili da izazovu hipotenziju ako se koriste bez istovremenih nefarmakoloških pristupa
Piridostigmin Potencira ganglionsku simpatoekscitaciju tokom ortostatskog stresa. Može doprineti smanjenju srčane frekvencije Može pomoći visceralnoj hipomotilnosti, ali može pogoršati simptome visceralne hipermotilnosti
Bihejvioralno-kognitivnu terapiju

Kvalitet života i invalidnost

[uredi | uredi izvor]

Neki pacijenti imaju prilično blage simptome i mogu da nastave sa normalnim radom, školom, društvenim i rekreativnim aktivnostima. Kod drugkih , simptomi mogu biti toliko ozbiljni da normalne životne aktivnosti, kao što su kupanje, kućni poslovi, jelo, uspravno sedenje, hodanje ili stajanje, mogu biti značajno ograničene.[20]

Lekari sa iskustvom u lečenju SPOT uporedili su funkcionalno oštećenje uočeno kod pacijenata sa SPOT sa oštećenjem uočenim kod hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP) ili kongestivne srčane insuficijencije.[6] Otprilike 25% pacijenata sa SPOT su invalidi i nesposobno za rad.[6] Istraživači su otkrili da je kvalitet života pacijenata sa SPOT uporediv sa pacijentima na dijalizi zbog zatajenja bubrega.[21][22]

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Trenutno ne postoji lek za SPOT, međutim istraživači veruju da će neki pacijenti primetiti poboljšanje simptoma tokom vremena. Detaljne dugoročne studije praćenja toka SPOT-a su retke.

Uz pravilno prilagođavanje načina života, vežbanje, ishranu i medicinske tretmane, mnogi pacijenti doživeli su poboljšanje kvaliteta života.[6] Ako se može identifikovati osnovni uzrok i ako se taj uzrok može lečiti, simptomi SPOT-a mogu i nestati. Iako je prognoza dobra za većinu pacijenata, istraživači su primetili da se sindrom kod neki pacijenti neće poboljšati i da se vremenom simptomi mogu pogoršati.[6]

Najduža studija praćenja koja je do sada rađena dolazi sa klinike Mejo, na kojoj je obavljena anketa pedijatrijskih pacijenata sa SPOT-om koji su viđeni između 2003. i 2010. Od onih koji su odgovorili na anketu, 18,2% je prijavilo potpuno nestajanje simptoma SPOT-a, dok je 52,8% prijavilo uporne, ali poboljšane simptome. Muški pacijenti su dva puta češće prijavili oporavak. Prosečnom ispitaniku je dijagnostikovan sindrom oko 5 godina. Kod pacijenti koji su se potpuno oporavili kao i kod oni koji nisu imali rezultate terapije, mentalno zdravlje je bilo očuvano na nivou nacionalne norme.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Freeman, R., Wieling, W., Axelrod, F. B.; et al. (2011). „Consensus statement on the definition of orthostatic hypotension, neurally mediated syncope and the postural tachycardia syndrome”. Clinical Autonomic Research. 21 (2): 69—72. .
  2. ^ Schondorf R, Low PA, (januar 1993). „Idiopathic postural orthostatic tachycardia syndrome: an attenuated form of acute pandysautonomia.”. Neurology. 43 (1): 132—7. .
  3. ^ Satish R Raj, MD MSCI, (2006). „The Postural Tachycardia Syndrome (POTS): Pathophysiology, Diagnosis & Management.”. Indian Pacing Electrophysiol J. 6 (2): 84—99. .
  4. ^ Masuki, S.; Eisenach, J. H.; Johnson, C.; et al. (2006). „Excessive heart rate response to orthostatic stress in postural tachycardia syndrome is not caused by anxiety”. Journal of Applied Physiology. 102: 1134—42. .
  5. ^ Khurana, R. K. (2006). „Experimental induction of panic-like symptoms in patients with postural tachycardia syndrome”. Clinical Autonomic Research. 16: 371—7. .
  6. ^ a b v g d Grubb, B. P. (2008). „Postural tachycardia syndrome”. Circulation. 117 (21): 2814—2817. PMID 18506020. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.107.761643. .
  7. ^ Robertson D, Shannon J R, Biaggioni I. et al Orthostatic intolerance and the postural tachycardia syndrome: genetic and environment pathophysiologies. Neurolab Autonomic Team. Pflugers Arch 2000441(2–3 Suppl)R48–R51.R51
  8. ^ Carson, R. P.; Appalsamy M; Diedrich A; Davis TL; Robertson D (2001). „Animal Model of Neuropathic Tachycardia Syndrome.”. Hypertension. 37: 1357. .
  9. ^ Stewart, J. M.; Weldon A. (2000). „Vascular perturbations in the chronic orthostatic intolerance of the postural orthostatictachycardia syndrome”. J Appl Physiol. 89 (4): 1505—12. PMID 11007589. doi:10.1152/jappl.2000.89.4.1505. .
  10. ^ De Buyzere M, Clement DL, Duprez D. „Chronic low blood pressure: A review.”. Cardiovasc Drugs Ther. 12: 29—35. .
  11. ^ a b v g d đ Mathias, Christopher J.; Low, David A.; Iodice, Valeria; Owens, Andrew P.; Kirbis, Mojca; Grahame, Rodney (2012). „Postural tachycardia syndrome--current experience and concepts”. Nature Reviews Neurology. 8 (1): 22—34. PMID 22143364. S2CID 26947896. doi:10.1038/nrneurol.2011.187. .
  12. ^ Low, Phillip A.; Sandroni, Paola; Joyner, Michael; Shen, WIN-Kuang (2009). „Postural Tachycardia Syndrome (POTS)”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 20 (3): 352—358. PMC 3904426 Slobodan pristup. PMID 19207771. doi:10.1111/j.1540-8167.2008.01407.x. .
  13. ^ Jacob, Giris; Shannon, John R.; Costa, Fernando; Furlan, Raffaello; Biaggioni, Italo; Mosqueda-Garcia, Rogelio; Robertson, Rose Marie; Robertson, David (1999). „Abnormal Norepinephrine Clearance and Adrenergic Receptor Sensitivity in Idiopathic Orthostatic Intolerance”. Circulation. 99 (13): 1706—1712. PMID 10190880. S2CID 13526706. doi:10.1161/01.CIR.99.13.1706. .
  14. ^ Benarroch, Eduardo E. (2012). „Postural Tachycardia Syndrome: A Heterogeneous and Multifactorial Disorder”. Mayo Clinic Proceedings. 87 (12): 1214—1225. PMC 3547546 Slobodan pristup. PMID 23122672. doi:10.1016/j.mayocp.2012.08.013. .
  15. ^ Lambert E, Lambert GW (2014). „Sympathetic dysfunction in vasovagal syncope and the postural orthostatic tachycardia syndrome”. Frontiers in Physiology. 5: 280. PMC 4112787 Slobodan pristup. PMID 25120493. doi:10.3389/fphys.2014.00280 Slobodan pristup. 
  16. ^ Zhang Q, Chen X, Li J, Du J (decembar 2014). „Clinical features of hyperadrenergic postural tachycardia syndrome in children”. Pediatrics International. 56 (6): 813—816. PMID 24862636. S2CID 20740649. doi:10.1111/ped.12392. 
  17. ^ Crnošija L, Krbot Skorić M, Adamec I, Lovrić M, Junaković A, Mišmaš A, et al. (februar 2016). „Hemodynamic profile and heart rate variability in hyperadrenergic versus non-hyperadrenergic postural orthostatic tachycardia syndrome”. Clinical Neurophysiology. 127 (2): 1639—1644. PMID 26386646. S2CID 6008891. doi:10.1016/j.clinph.2015.08.015. 
  18. ^ Kanjwal K, Saeed B, Karabin B, Kanjwal Y, Grubb BP (2011). „Clinical presentation and management of patients with hyperadrenergic postural orthostatic tachycardia syndrome. A single center experience”. Cardiology Journal. 18 (5): 527—531. PMID 21947988. doi:10.5603/cj.2011.0008 Slobodan pristup. 
  19. ^ Grubb, Blair P. (2008). „Postural Tachycardia Syndrome”. Circulation. 117 (21): 2814—2817. PMID 18506020. S2CID 10624942. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.107.761643. .
  20. ^ Raj, S. R. (2006). „The Postural Tachycardia Syndrome (POTS): Pathophysiology, Diagnosis & Management.”. Indian Pacing Electrophysiol J. 6 (2): 84—99. PMC 1501099 Slobodan pristup. PMID 16943900. 
  21. ^ Bagai, K.; Wakwe, C. I.; Malow, B.; Black, B. K.; Biaggioni, I.; Paranjape, S. Y.; Orozco, C.; Raj, S. R. (oktobar 2013). „Estimation of sleep disturbances using wrist actigraphy in patients with postural tachycardia syndrome”. Auton Neurosci. 177 (2): 260—265. PMC 3700681 Slobodan pristup. PMID 23538032. doi:10.1016/j.autneu.2013.02.021. 
  22. ^ POTS - A World Tour, lecture presented by Dr. Satish Raj during the 2013 Dysautonomia International Conference.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Europe Heart Rhythm Association (EHRA); Heart Failure Association (HFA); Heart Rhythm Society (HRS); European Society of Emergency Medicine (EUSEM); Europen Federation of Internal Medicine (EFIM); Europen Union Geriatric Medicine Society (EUGMS), et al. „Guidelines for the diagnosis and management of syncope (version 2009): the task Force for the diagnosis and management of syncope of the Europen Society of Cardiology (ESC)”. European Heart Journal. 30: 2631—71. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синдром_постуралне_ортостатске_тахикардије&oldid=28312032”