Skopski studentski proces

Skopski studentski proces je sudski proces održan 5. decembra 1927. godine protiv članova Makedonske omladinske tajne revolucionarne organizacije.

Istorija

Prvi je uhapšen Dimitar Đuzelov 29. maja 1927. u Skoplju, na putu od pošte do svog stana. Uhapšen je i njegov saradnik Ivan Šopov. Uhapšeni su zbog dojave Ivana Gavrilova, šefa pošte u Kačaniku.

Sudilo se ukupno dvadeset studenata. Među optuženima su bili Dimitar Đuzelov (24) iz Dojrana; Boris Andrejev (24), Petar Hadžipanzov (26) i Georgi Hadžimanov (23) iz Velesa; Sterjo Bozdov (24) iz Kruševa; Dimitar Čkatrov (25), Haralampi Fukarov (27) i Kiril Kuzmanov (17) iz Prilepa; Kiril Vangelov (25), Kiril Karadžov (27), Emanuil Čučkov (25), Todor Gičev (23), Blagoj Monev (23), Todor Hristov (23) i Hristo Hadžikimov (25) iz Štipa; Boris Svetiev (24) iz Bitolja; Jordan Sapundžijev (21) iz Skoplja; Dimitar Necev (25) iz Strumice i Ivan Šopov (23) iz Gevgelije.

Veliki deo studenata bio je izložen mučenju. Todor Popjodranov iz Kočana, dobitnik kraljevske stipendije, pozvan je na saslušanje lično od strane šefa policije Žike Lazića. Od njega je traženo da preda imena drugih studenata iz organizacije i pušten je "da razmisli". Popjordanov je skočio pod voz od Zemuna do Beograda i izvršio samoubistvo 27. juna 1927.

Prvo saslušanje zakazano je 15. novembra u Skopskom okružnom sudu. Pre okružnog suda neki branioci su se požalili da im nisu dostavljeni svi dokumenti, i da im je rečeno da paze šta pričaju da ne bi pali pod udar Zakona o zaštiti države. Sastavili su zahtev za smenu predsednika sudskog veća. Zahtev je odbijen ali je suđenje odloženo.

Tajna kulturno-prosvetna organizacija makedonskih Bugarki uzima aktivno učešće tokom Skopskog studentskog procesa, organizujući snabdevanje zatvorenika hranom, odećom i drugim, a isto tako su im nalazile advokate, dopremale šifrovani materijal preostalim članovima MMTRO itd.^[1]

Zasedanje je odloženo za 6. decembar i završava se 8. decembra. Dopušteno je da prisustvuje i nekoliko stranih novinara. Nije dozvoljeno samo Bugarima, kojima nije bio dozvoljen ulaz u SHS tokom trajanja procesa. Sudom je predsedavao Nikola Velković, kog su advokati pokušali da smene u novembru, a drugi sudije su Milan Marinković i Bogdan Šumenković. Tužilac je bio Božidar Petrović.

Optužene su branili srpski komunisti Antonije Grubišić i Dragutin Tasić i lokalni Bugari Stefan Janakijev i Dimitar Ilijev.

Prilikom ispitivanja, svi optuženici tvrde da prvi put čuju za MMTRO i da su njihova priznanja nastala u toku teške fizičke i mentalne torture. Prvi svedok optužbe bio je Ivan Gavrilov.

Dana 7. decembra javlja se dr Ante Pavelić, u tom trenutku advokat iz Zagreba i poslanik u Narodnoj Skupštini. Predstavlja sudu telegraf koji mu je uputila rodbina nekih optuženika u kom se traži da ih brani pred sudom.

Istog dana, nakon svedočenja policajaca, tužilaz iznosi konačni govor u kom naziva optuženike teroristima, špijunima i zaverenicima i traži za njih smrtnu kaznu. Zatim, govore drže Dragutin Tasić, a zatim i branioci Silvio Baruh, Bora Janković i Jovan Grubin.

Sutradan, govore advokati Đukić, Pjanić i Pavelić. Pavelić traži od suda da oslobodi optuženike i tvrdi da ovaj proces ne postiže ništa, i da ako ih osudi sud od njih pravi mučenike i inspiraciju za druge njima slične. Na kraju govor drži Đuzelov i traži više prava za Makedonce, naime da mogu da se organizuju u Makedoniji kao i bilo gde u Kraljevini SHS. Izricanje presude je zakazano za 10. decembar u 10 sati ujutru.

Proces je završen 10. decembra 1927. sa sledećom presudom:

Dimitar Đuzelov je osuđen na 20 godina strogog zatvora, Ivan Šopov na 20 godina, Dimitar Necev na 15 godina, Dimitar Čkatrov na 10 godina;
Haralampi Fukarov, Todor Gičev, Boris Andrejev, Sterjo Bozdov i Boris Svetijev na po 5 godina strogog zatvora.
Petar Hadžipanzov, Kiril Vangelov, Georgi Hadžimanov, Hristo Hadžikimov, Mano Čučkov, Kiril Karadžov i Jordan Sapundžijev su oslobođeni.

Nakon žalbenog postupka, presudu je potvrdio apelacioni, a zatim i kasacioni sud.

Uporedo sa skopskim procesom u Kavadarcima je suđeno Vasilu Seizovu, studentu Ivanu Mitkovu, Todoru Gabevu iz okružne vlasti, kovaču Blagoju Padikovu i kafedžiji Pešu Grozdanovu, ali su oslobođeni zbog nedostatka dokaza.^[2]

Za vreme procesa su po ulicama Skoplja ispisivani mnogi grafiti, naime „Srbi, idite u Šumadiju“ i „Makedonija je Bugarska!“^[3]. Zbog rezultata procesa Mara Buneva ubila je Velimira Prelića, glavnog tužioca.

Više informacija

Reference

^ Ženite i VMRO. Taйna kulturno-prosvetna organizaciя na makedonskite bъlgarki.^{[nepouzdan izvor?]}
^ v. "Makedoniя", 8.03.1928 g., v: Obezrodяvaneto na Makedoniя 1919-1929, v. Ataka, 12.10.2011 g.^{[mrtva veza]}
^ „Nacionalnoosvoboditelnata borba v Makedoniя, 1919—1941. g.“, Kolektiv, IK „Znanie“, Sofiя, 1998 g.. str. 221.

Literatura

Damjanović, Milica (1966). Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta. Knj. 1, Od 1919. do 1929. godine. Beograd: Nolit. str. 139/140.
Gocev, Dimitri (1988). Mladežkite nacionalno-osvoboditelni organizacii na makedonskite Bъlgari 1919–1941. Sofiя. str. 15—33.

[1] Ženite i VMRO. Taйna kulturno-prosvetna organizaciя na makedonskite bъlgarki.^{[nepouzdan izvor?]}

[2] v. "Makedoniя", 8.03.1928 g., v: Obezrodяvaneto na Makedoniя 1919-1929, v. Ataka, 12.10.2011 g.^{[mrtva veza]}

[3] „Nacionalnoosvoboditelnata borba v Makedoniя, 1919—1941. g.“, Kolektiv, IK „Znanie“, Sofiя, 1998 g.. str. 221.

[1]

[2]

[3]