Мара Бунева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мара Бунева
Mara Buneva.jpg
Мара Бунева
Датум рођења 1902.
Место рођења Тетово
 Османско царство
Датум смрти 14. јануар 1928.
Место смрти Скопље
 Краљевина СХС

Мара Бунева (Тетово 1902Скопље 14. јануар 1928.), позната и као Марија Бунев је чланица тајне терористичке омладинске организације (подмладак ТМОРА), наоружаване и финансиране из Софије. Позната је по свирепом убиству српског пуковника и јуристе скопске бановине, Велимира Прелића 13. јануара 1928.

Биографија[уреди]

Мара Бунева је рођена у Тетову. Завршила је средњу економску школу и наставила школовање у Софији на факултету „Свети Климент Охридски“. Тамо се упознала са бугарским официром Иваном Хранковим, за кога се удаје. Њен брат, Борис Бунев је био члан ТМОРА, па је у омладинску организацију ТМОРА (ММРО) привукао и сестру Мару. Марин други брат постаје српски официр Василије Буневић.

Након судских процеса против пробугарских студената 1927, Марија Бунева је извршила бомбашки атентат на Велимира Прелића 13. јануара 1928. у самом центру Скопља, код старог моста преко реке Вардар. При томе се сама смртно рањава у груди и умире сутрадан. Велимир Прелић умире три дана касније од последица атентата.

Спомен плоча Мари Буневој[уреди]

На месту атентата бугарске окупационе власти, 1941. поставиле су спомен плочу. Након пораза нацизма и Бугара плоча је одстрањена по наредби секретара македонских комуниста Лазара Колишевског.

13. јануара 2002. на месту атентата поново је подигнута спомен плоча, али је уништена и бачена у Вардар већ након три дана. Годину дана касније плоча је обновљена, а већ дан касније опет уништена. Исто се догодило и 2005. 2006. плочу поново подижу бугарски политичари током посете Скопљу.

До дипломатског инцидента између Бугарске и Републике Македоније дошло је 2007, када су Бугари (ВМРО) посетили спомен плочу, при чему је дошло до инцидента са Македонцима и плоча је поново уништена.

Званична Софија сматра Мару Буневу својом историјском личношћу, бугарском активисткињом ВМРО-а, борцем за бугарско национално освешћење вардарских Македонаца и борцем против тадашњег београдског режима који се у бугарској историографији сматра да је Вардарској Македонији наметнут и злочиначки. Проблем у односу на Републику Македонију је тај што званично Скопље одриче њено бугарско етничко одређење, јер је обично у нескладу са тзв. македонским националним осећањем, а сматра се бугараштвом.

Спољашње везе[уреди]