Качаник

С Википедије, слободне енциклопедије
Качаник
City downtown.jpg
Качаник
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКачаник
Становништво
Становништво
 — 2011.10.393
Географске карактеристике
Координате42° 14′ 48″ С; 21° 15′ 19″ И / 42.246667° С; 21.255278° И / 42.246667; 21.255278Координате: 42° 14′ 48″ С; 21° 15′ 19″ И / 42.246667° С; 21.255278° И / 42.246667; 21.255278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина671 m
Качаник на мапи Србије
Качаник
Качаник
Качаник на мапи Србије
Регистарска ознакаUR

Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је град и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 10.393 становника.[б]

Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.

Историја[уреди | уреди извор]

Качаник 1920. године

Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника — са клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, „омиљено летовалиште Скопљанаца”.[1]

Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина малобројних Срба је напустила Качаник.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
2.743 93,8%
Срби
  
114 3,9%
Југословени
  
18 0,6%
Укупно: 2.923
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
6.450 97,3%
Роми
  
113 1,7%
Срби
  
25 0,4%
Укупно: 6.629
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
10.369 99,8%
Бошњаци
  
10 0,1%
Укупно: 10.393

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.094
1953. 2.275
1961. 2.923
1971. 4.513
1981. 6.629
1991. 9.800

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]