Slovenski Orfej (drama)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Slovenski Orfej (1992) je drama srpskog pisca Zorana Stefanovića, u kojoj je drevni balkanski mit protumačen jezikom geopolitike, slovenskih obreda i naučne fantastike.[1]

Komad, prihvaćen i od kritike i od publike, jedan je začetnika postjugoslovenske dramaturgije i pozorišta u Srbiji i Severnoj Makedoniji.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]

Pozorišnu praizvedbu je izvelo u Makedoniji Narodno pozorište „Anton Panov“ iz Strumice (1992), a radijsku u Srbiji Dramski program Radio Beograda (2002).

Postavka drame „Slovenski Orfej“ u režiji Gorana Trenčovskog (1992) jedna je od začetnika postjugoslovenske dramaturgije i pozorišta u Makedoniji i Srbiji.

Drama je povoljno ocenjivana od domaće i strane kritike,[2], ušla je i u strane enciklopedije[3] i istorije drame i pozorišta.[4][5] Višestruko je objavljivana u štampanom i elektronskom obliku, a snimak makedonske predstave dvadesetak puta je emitovan preko satelita u 21. veku.

Prevodi: makedonski (1992), engleski (2002), ukrajinski (2010) i ruski (2011).

Na stripskim izložbama izlagana adaptacija u stripski serijal koju rade Zoran Tucić i Vujadin Radovanović.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 1992: Nagrada „Josip Kolundžić“ za najbolju dramu na Fakultetu dramskih umetnosti u periodu 1991-1992.
  • 1992. Makedonska predstava uvršćena u zvaničnu selekciju beogradskog BITEF-a, ali je Ministarstvo kulture Makedonije zabranilo gostovanje u Beogradu, po osnovu embarga u Ujedinjenih nacija prema Jugoslaviji (koji je uključivao i kulturu).
  • 1993: Revija Ekran, Skoplje. Predstava strumičkog pozorišta nominovana za najbolju predstavu u Republici Makedoniji u 1992. godini.
  • 2002: Srpska radijska verzija nominovana za „Prix Europa“ u Berlinu.
  • 2010. Italijanska enciklopedija „De Agostini“ uvrstila Stefanovića zbog Slovenskog Orfeja među četiri najznačajnija srpska dramska pisca u postjugoslovenskom razdoblju
  • 2012. U Makedoniji počela da izlazi teatrološka edicija „Slovenski Orfej“, koja je do sada objavila knjige Bore Draškovića, Saška Naseva, Gorana Trenčovskog i Zorana Stefanovića.

Iz recenzija "Slovenskog Orfeja"[uredi | uredi izvor]

  • Uspjela simbioza drevnog mita i modernog masmedijskog iskustva. — Gojko Božović, dnevni list Pobjeda, Podgorica 1992.[6]
  • Dramski tekst Zorana Stefanovića [...] poseduje nekoliko vanrednih odlika [...] Priča o slovenskom Orfeju [...] može se čitati i kao brižljiva etnografska studija o slovenskoj religiji Veselina Čajkanovića, i kao politički esej o aktuelnom, tzv. novom poretku, ali i kao bilo koji američki naučnofantastični strip Frenka Milera. — Petar Grujičić, dnevni list Borba, Beograd 1992.[7]
  • Ono što Stefanovića izdvaja kao samosvojnog autora, što je zaloga njegove autentičnosti, [...] jeste njegova oporost, gorčina, ubojitost, direktna provokacija. Zaslugu za to ne nose njegove godine, već čini se nasleđe silovitosti barbarogenija, talog jedne istinske umetničke pobune karakteristične za ovo ovde parče Balkana. Ta kombinacija jednog srednjoevropskog promišljanja sveta i jednog silovitog, Micić bi rekao 'divljačkog', duha i zamaha, sad mračnog, sad bezobraznog, specifičnost je pisca Stefanovića. — Dubravka Knežević, pogovor knjige Slovenski Orfej i druge drame Beograd, 1995.[8]
  • [Pisac] donosi, za ovdašnju teatarsku rutinu, netipičnu (čitaj nerealističku), eksperimentu, fantastici i groteski naklonjenu osećajnost, koja pleni slojevitošću i višestrukim značenjskim ravnima. — Ilija Bakić, magazin Vreme, Beograd 1995.[9]
  • [Očigledno je] postojanje slojevitog intelektualnog diskursa, osobene pozorišne estetike, kao i ugledanje na onu tradiciju koja je u istoriji pozorišta bila najzahtevnija. — Petar Grujičić, recenzija knjige Slovenski Orfej i druge drame Beograd, 1995.[10]
  • Poetika Zorana Stefanovića [je] sasvim disparatna u našem književnom prostoru. [...] On ne slika, on oblikuje. On ne uzima premnogo iz stvarnosti, pa i ono što iz nje pozajmljuje služi mu kao građa za traganje za suštinom ljudi i pojava. — Vladimir Stamenković, recenzija rukopisa knjige Slovenski Orfej i druge drame, 1995).[11]
  • Stefanović znalački koristi slikovite metafore, ali i izričitu ironiju, kako bi čitaoca priveo ravno do prikrivene biti svojih drama. [...] On stvara jedan višeznačan i gust rukopis koji, sasvim suvereno, opstaje i izvan teatarske scene. Paradoks je svoje vrste jedino činjenica da su, uprkos njihovim nesumnjivim mogućnostima, Stefanovićevi komadi, do danas, pravilnije „pročitavani“ u inostranstvu nego u Srbiji. — Dušan Vidaković, magazin Valjevac, Valjevo 1995.[12]
  • Ono što [...] najpre upada u oči jeste veliko jezičko majstorstvo [...] Stefanović piše sočnim, razigranim srpskim jezikom, kome poseban šarm daje spoj starinske leksike i sintakse, i modernih [...] izraza. Možda najveća vrednost Stefanovićevih komada leži u velikoj lakoći sa kojom se njihove radnje na različitim nivoima razvijaju: oni naprosto klize i neodoljivo nas vuku za sobom. — Ivan Vuković, magazin Pogledi, Kragujevac 1995.[13]
  • Nije teško iznaći paralele sa današnjim prilikama na Balkanu i u svetu uopšte [...] I sve [u drami] je dato u jednoj duhovitoj i vrlo zanimljivoj projekciji. — Ranko Burić, dnevni list Politika, Beograd 2002.[14]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zvanični sajt drame "Slovenski Orfej"
  2. ^ Grujičić, Petar. „Mesto na balkanskom Olimpu“, Borba, Beograd, 15. 7. 1992;
    Pavlovski, Mišel. „Orfej kako Sloven“, Nova Makedonija, Skopje, 15. 7. 1992;
    Ristovski, Goce. „Orfej se vraќa doma“, Puls, Skopje, 9. 7. 1992;
    Kuzmanov, Todor. Za pretstavata na „Slovenski Orfej“ od Zoran Stefanoviќ, vo režija na Goran Trenčovski, a vo izvedba na Narodniot teatar od Strumica. Makedonsko radio, Skopje, 10. 7. 1992;
    Burić, Ranko. „„Kad su bogovi umorni: Premijera radio-drame Slovenski Orfej Zorana Stefanovića“,.Politika, Beograd, 2002;
    Putnik, Radomir. „Pogovor Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jul 2017)“ u: Edicija Savremena srpska drama, Knjiga 33, Udruženje dramskih pisaca Srbije, 2007, str. 294-295.
  3. ^ Serbia e Montenegro: Cultura: letteratura, Sapere.it: Enciclopedia, De Agostini Editore 2.0, 2012.
  4. ^ Bogusławska, Magdalena. Teatr u źródeł: dramat i teatr południowosłowiański wobec tradycji widowiskowych regionu, Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, 2006, p. 53.
  5. ^ Milin, Boško. „Entre l'engagement et la fuite“ Arhivirano 2015-09-24 na sajtu Wayback Machine, Revue des études slaves, 2006, Volume 77, Issue 77-1-2 p. 183
  6. ^ Božović, Gojko. „Početak igre: Uspjela simbioza drevnog mita i modernog masmedijskog iskustva“, Pobjeda, Podgorica, 1. 9. 1992.
  7. ^ Grujičić, Petar. „Mesto na balkanskom Olimpu“, Borba, Beograd, 15. 7. 1992.
  8. ^ Knežević, Dubravka. U odbranu različitosti (pogovor knjizi „Slovenski Orfej i druge drame“ Zorana Stefanovića), 1995.
  9. ^ Bakić, Ilija. „Knjiga nove osećajnosti: „Slovenski Orfej“ Zoran Stefanović, izdavač Znak Sagite, Beograd, 1995.“, Vreme, Beograd, 18. 9. 1995.
  10. ^ Grujičić, Petar. Prikaz knjige „Slovenski Orfej i druge drame“ Zorana Stefanovića, Projekat Rastko, 2002.
  11. ^ Stamenković, Vladimir. Recenzія rukopisu knigi Slov'яnsьkiй Orfeй ta іnšі drami Zorana Stefanoviča, 1995.
  12. ^ Vidaković, Dušan. „Orfejevi paradoksi“, Valjevac, Valjevo, 1995.
  13. ^ Vuković, Ivan. „Slovenski Orfej ubiva postmodernizam: Vikend sa Marijom Broz“, Pogledi, Kragujevac, № 183, 25. 12. 1995, str. 41.
  14. ^ Burić, Ranko. „Kad su bogovi umorni: Premijera radio-drame Slovenski Orfej Zorana Stefanovića“, Politika, Beograd, mart 2002.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенски_Орфеј_(драма)&oldid=27008795”