Душан Видаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Душан Видаковић
Dusan Vidaković.png
Датум рођења1969.
Место рођењаВаљево
 СР Србија, СФР Југославија

Душан Видаковић (Ваљево, 1969) српски је новинар, песник, критичар, есејиста и афористичар, превођен на више језика.[1]

Биографија[уреди]

Уређивао је часописе Ваљевска књижевна радионица и Књижевна реч. Од средине 1990-их, публиковао је неколико хиљада новинских текстова, највише у српским дневним листовима (Блиц, Демократија, Борба, Данас, Балкан, Дневник). Био је извештач током НАТО агресије на Србију. Специјалност су му разговори са књижевницима и другим уметницима. Посебно подручје интересовања су му били ствараоци из круга неоавангардног покрета сигнализам.[2][3] Такође се у више наврата бавио писањем о карикатури и стрипу.[4][5]

Аутор је песничких збирки: Брзином воза (1992), Књига о Ходу (1994), Екстрасистола (1994), Исцрпљивање ничим (2003) и Балкан/Балтик (2010). Један је од приређивача сепарата “Srbska literatura” који је, на словеначком језику, изашао у љубљанској ревији Apokalipsa (1999), као и тематског блока „The tanka of Southeastern Europe” штампаног, на енглеском језику, у америчком часопису Atlas Poetica (2013).

У иностранству су издата два избора из Видаковићеве поезије: на словеначком језику S prebolene obale („Са прежаљене обале”, 2005) и на пољском Na rozdrożach („На раскршћима”, 2014).[6] Песме и интервјуи су му превођени и на енглески, руски, немачки, мађарски, шведски,[7] словачки и македонски језик и заступљене у више десетина антологија и зборника у Србији и свету.

Добитник је, између осталог, и награде међународне књижевне манифестације „Момини дани“ (2016) у част писца Моме Димића.[8]

Критичка рецепција[уреди]

О делу Душана Видаковића писали су критичари, теоретичари и есејисти Никола Милошевић, Мирољуб Тодоровић, Радован Бели Марковић, Драган Јовановић Данилов, Ненад Милошевић, Милета Аћимовић Ивков, Мома Димић, Јадран Залокар, Илија Бакић, Енес Халиловић, а посебно аналитично др Милослав Шутић и др Живан Живковић.

  • „Очита успешност ове збирке /Екстрасистола/ — прве збирке танки домаћег аутора — доказује да се танке могу писати и у временски и просторно удаљеним културама. И сам маг речи, Борхес писао их је свестан да меша духове различитих цивилизација. У времену глобализације културних образаца прожимања су неминовна. Ако није у питању механичко мешање резултат сусрета различитости нуди неочекиване визуре сагледавања спољњих и унутрашњих песничких светова. Видаковићеве танке свакако су потврда овог става.” — Илија Бакић[9]
  • „Став Александра Баљка да се и велике драме могу играти на малој сцени нашао је изузетну потврду у Исцрпљивање ничим Душана Видаковића. На хаику форму Видаковић је мајсторски накалемио сензације над балканским бесмислицама и уденуо их у свевременске поруке. На корицама књиге Никола Милошевић је забиљежио да Видаковић највеће домете остварује када ствара по кључу антрополошког песимизма.” — Енес Халиловић[10]
  • „Душан Видаковић суверено ходочасти стазом класично/новог хаику објешењачке постмодерне. У похвали друмоликости свега, раздражености емоција, грчењу паслика, запитаности трајањем тренутка.” — Јадран Залокар[11]
  • „Књига /Балкан Балтик/ Душана Видаковића (1969), аутора несвакидашње префињености и инвенције, наставак је његових трагања за смислом песничког израза, његовим границама као и односа/релација традиције и савремености. (...) Видаковић на почетку књиге цитира песника Транстремера који инсистира на сусретањима крајности у поезији које има снагу да племенито повеже супротности. Пратећи овај смер промишљања поетике, Видаковић је отворио сасвим нове просторе стиховног изражавања. Стога је Балкан Балтик Видаковићев велики искорак ка ослобађању од свих стега које ограничавају машту и њено претапање у песму.” — Илија Бакић[12]

Књиге[уреди]

  • Брзином воза: хаику и надхаику, „Графопублик”. Београд: 1992. ISBN 978-86-7791-049-5.
  • Књига о Ходу, „Дом”, Ниш, 1994.
  • Екстрасистола: танке, „Рад”. Београд: 1994. ISBN 978-86-09-00343-1.
  • Брзином воза, „Феникс”, Београд, 1997.
  • Књига о ходу, „Феникс”, Београд, 1997.
  • Исцрпљивање ничим: хаику из доба горчине, „Калеком”. Београд: 2003. ISBN 978-86-7482-095-7.
  • S prebolene obale = From the forsaken shore (словеначки, енглески), Друштво „Апокалипса”, Љубљана, Словенија. 2005. ISBN 978-961-6314-81-7.
  • Балкан Балтик, „Либер”. Београд: 2010. ISBN 978-86-6133-014-8.
  • Na rozdrożach, Wydawnictwo „Jednooki Kruk”, Biała Podlaska, Пољска, 2014. ISBN 978-83-64263-08-8

Референце[уреди]

  1. ^ Душан Видаковић, биографија, Пројекат Растко
  2. ^ Видаковић Душан „Нови живот сигнализма (Време сигнализма / The Times of Signalism, Друштво уметника сигналиста, Београд, 2006)“, Сигнализам, Пројекат Растко 2007.
  3. ^ Бакић Илија. Интервју. Разговор водио: Душан Видаковић Трагање за другачијим изразом, Дневник, Нови Сад
  4. ^ Арсенић Душан, карикатуриста. Интервју. Разговарао Душан Видаковић. „Живот карикатуралнији од карикатуре“, Орбис, Кањижа, број 1999/4, зима
  5. ^ „Карикатуристи не треба да брину за инспирацију”,интервју са Бранком Обрадовић урадио Душан Видаковић, прилоз у књизи: Бранко Обрадовић : књига смеха без заборава, уредник Весељко Белушевић, Културно-просветна заједница Града Ваљева. 2016. ISBN 978-86-915595-3-3. стр. 78-83.
  6. ^ Frania, Arkadiusz. „Haiku Dušana Vidakovicia”, Salon literacki, 5 lipca 2015. Српска верзија: Књижевни преглед, бр. 9, Београд
  7. ^ „Антологија шведске хаику поезије”„”, Амика. рс
  8. ^ „Награда за Видаковића на ’Моминим данима’“, У граду, 3. децембар 2016.
  9. ^ Бакић, Илија. „Фрагменти трајања (’Екстрасистола’ Душан Видаковић, издавач ’Рад’, Београд 1994.)“, Блог Илијада
  10. ^ Халиловић Енес. „Будућа сумња у ово вријеме — Душан Видаковић, 'Исцрпљивање ничим'“, Саноптикум, 2004.
  11. ^ Залокар Јадран. Чудо преобразбе (Dušan Vidaković: S prebolene obale/From the Forsaken Shore), Хаику стварност
  12. ^ Бакић Илија. „Откривање простора поезије (Душан Видаковић: Балкан Балтик, Либер, Београд 2010)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 17, 2018) (на језику: енглески), Културни херој, (2013) 2014

Спољашње везе[уреди]