Зоран Стефановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Стефановић
Zoran Stefanovic, USUS 2016 DSC 0132.jpg
Зоран Стефановић
Датум рођења 21. новембар 1969.
Место рођења Лозница
 СФР Југославија

Зоран Стефановић (Лозница, 21. новембар 1969) је српски писац, издавач и међународни културни активиста. Дебитовао у позоришту и филму 1987. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности (Универзитет уметности у Београду). Живи у Београду.

Уметнички рад[уреди]

Велики део његовог уметничког опуса спада у фантастику - у позоришту („Словенски Орфеј“, „Скаска о космичком јајету“), стриповима („Трећи аргумент“, на основу прича Милорада Павића, „Под вучјим жигом“), прози (роман Веригаши) и на филму и телевизији („Уске стазе“).

Други део опуса је документарне природе, попут ТВ-серијала „Јанусово лице историје“ или филмова „Животи Косте Хакмана“ и „Музика тишине“.

Његове позоришне драме, проза и графички романи су преведени на македонски, румунски, словеначки, енглески, француски и пољски.

Културни рад[уреди]

Био је главни оснивач неколико међународних културних мрежа и издавачких пројеката: Пројекат Растко (мрежа дигиталних библиотека), „Дистрибуирани коректори Европа“ (међународна дигитализација културне баштине), Пројекат Гутенберг Европа (Бета верзија, јавне дигиталне библиотеке), и сличних заједница и подухвата у области издаваштва, дигитализације, лексикографије и поп-културе.

Не ограничавајући се на Интернет, био је активан у бројним културним, научним и издавачким пројектима у Евроазији од 1993, посебно у земљама бивше Југославије, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине, Русије, Пољске, укључујући и подухвате очувања мањинских и племенских култура Евроазије или иницијативу за „Балканску културну мрежу“ (заједно са грчким културним активистом и музичким продуцентом Никосом Валканосом и другим колегама).

Његови друштвени ставови укључују и снажно заступање филозофије „отворених извора“ и слободног знања, као „цивилизацијских темеља сваког људског друштва“. Активно подржава неколико регионалних Википедија, нарочито у Источној Европи, још од њиховог оснивања.

Награде и признања[уреди]

Као писац, драматург и сценариста, био је национално и међународно награђиван и номинован петнаестак пута, укључујући и номинације за награде “Prix Europa” у Берлину и “Prix Italia” у Риму.

За свој културно-издавачки рад је национално и међународно признат двадесетак пута, укључујући и номинацију за „United Nations World Summit Award“, три пута годишњу награду Друштва за информатику Србије и десет YU Web Top 50 признања (SR Web Top 50).

Изабрана библиографија[уреди]

Позоришни и радио комади
  • Острвска прича, 1987.
  • Викенд са Маријом Броз, 1990.
  • Словенски Орфеј, 1992.
  • Скаска о космичком јајету, 1992.
  • Тачка сусрета, 1992.
  • Снег није бео, 2009.
Књиге драма
  • Словенски Орфеј и друге драме, „Знак Сагите“, Београд, 1995.
Романи
  • Веригаши, роман о Нашима, „Еверест медиа“, Београд, 2012.
Стрипови
  • Под вучјим жигом, цртач Антоан Симић
    • Стрипманиа, магазин, Београд, 1996.
Историја и естетика стрипа

Изабрана филмографија[уреди]

Сценариста
  • Поздрави све који питају за мене, документарни, 1987. (сарадник на сценарију)
  • Ars longa, vita brevis, кратки играни, 1991.
  • Словенски Орфеј, адаптација представе, 1992.
  • Јанусово лице историје 1-3, документарна серија, 1993. Косценариста Срђан В. Стојанчев
  • Уске стазе, кратки играни, 1995.
  • Животи Косте Хакмана, документарни, 2005.
  • Музика тишине, документарни, 2011.
Продуцент
  • Мој мртви град, документарни, 2000
  • Животи Косте Хакмана, документарни, 2005
  • Музика тишине, документарни, 2011.
Кастинг

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]