Зоран Стефановић

Зоран Стефановић
Зоран Стефановић 2016. године
Датум рођења	(1969-11-21)21. новембар 1969.
Место рођења	Лозница, СФР Југославија

Зоран Стефановић (Лозница, 21. новембар 1969) српски је писац, издавач, истраживач и међународни културни активиста. Дебитовао у позоришту и филму 1987. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности (Универзитет уметности у Београду). Живи у Београду.

Председник је Међународне културне мреже "Пројекат Растко". Председник је Удружења драмских писаца Србије (2022). Један је од утемељитеља и учесника српске и сродних Википедија од 2003. године.

Уметнички рад

Велики део његовог уметничког опуса спада у фантастику - у позоришту („Словенски Орфеј“, „Скаска о космичком јајету“), стриповима („Трећи аргумент“, на основу прича Милорада Павића, „Под вучјим жигом“), прози (роман Веригаши) и на филму и телевизији („Уске стазе“).

Други део опуса је документарне природе, попут ТВ-серијала „Јанусово лице историје“ или филмова „Животи Косте Хакмана“ и „Музика тишине“.

Његове позоришне драме, проза и графички романи су преведени на македонски, румунски, словеначки, енглески, француски, пољски, украјински и руски.

Културни рад

Био је главни оснивач неколико међународних културних мрежа и издавачких пројеката: Пројекат Растко (мрежа дигиталних библиотека), „Дистрибуирани коректори Европа“ (међународна дигитализација културне баштине), Пројекат Гутенберг Европа (Бета верзија, јавне дигиталне библиотеке), и сличних заједница и подухвата у области издаваштва, дигитализације, лексикографије и поп-културе.

Не ограничавајући се на Интернет, био је активан у бројним културним, научним и издавачким пројектима у Евроазији од 1993, посебно у земљама бивше Југославије, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине, Русије, Пољске, укључујући и подухвате очувања мањинских и племенских култура Евроазије или иницијативу за „Балканску културну мрежу“ (заједно са грчким културним активистом и музичким продуцентом Никосом Валканосом и другим колегама).

Његови друштвени ставови укључују и снажно заступање филозофије „отворених извора“ и слободног знања, као „цивилизацијских темеља сваког људског друштва“. Од 2003. активно подржава неколико регионалних Википедија, нарочито у Источној Европи, још од њиховог оснивања.

Награде и признања

За уметнички рад, као писац, драматург и сценариста, био је национално и међународно награђиван и признат двадесетак пута, укључујући и Награду „Јосип Кулунџић“ за најбољу драму, Златну медаљу Београда за филмски сценарио, Награду „Бранислав Нушић“ за најбољу оригиналну драму, „Бдење Јакова Орфелина“ за филм, награду „Максим“ за графичку новелу, две прве награде „Знак Сагите“ за југословенску прозну фантастику, номинације за награде “Prix Europa” у Берлину и “Prix Italia” у Риму итд.

За свој културни, издавачки и истраживачки рад је национално и међународно награђиван и признат тридесетак пута, укључујући и награду за Књигу године Међународног сајма књига у Београду, три пута годишњу награду Друштва за информатику Србије, десет YU Web Top 50 признања (SR Web Top 50), награду „Миодраг Ђукић“ за допринос раду Удружења драмских писаца Србије и драмској култури, награду за најбољи стрип Међународног сајма књига у Београду, награду „Никола Митровић Кокан“, Награду Webfest за најбољи сајт за културу на подручју некадашње Југославије, плакету SCI-FI за допринос фантастици, номинације за „United Nations World Summit Award“ и „Central Europen Review Content Crown“ итд.

Изабрана библиографија

Позоришни и радио комади

• Острвска прича, 1987. Оригинална драма по ликовима из стрипа „Корто Малтезе“ Хуга Прата.
• Викенд са Маријом Броз, 1990.
• Словенски Орфеј, 1992.
• Скаска о космичком јајету, 1992.
• Тачка сусрета, 1992.
• Снег није бео, 2009.
• Валцер за Олгу, камерна верзија 2018., пуна верзија 2021.

Штампана издања драма

• Словенски Орфеј и друге драме (збирка драма), Едиција „Знак Сагите“, Београд, 1995.
• „Словенски Орфеј, ритуални случај“, Савремена српска драма, бр. 33, Удружење драмских писаца Србије, 2008.
• „Валцер за Олгу, крвава бајка и народна забава“, Савремена српска драма, бр. 59, Удружење драмских писаца Србије, 2021.
• „Скаска о космичком јајету“, Савремена српска дуодрама, антологија, уредник Радомир Путник, РТС издаваштво и Удружење драмских писаца Србије, 2023.

Поезија

• Са Хадом у кичми, песме 1986-1991, Лозница 1991, библиофилски самиздат.

Романи

• Веригаши. Роман о Нашима, „Еверест медиа“, Београд, изворно: 1993-1995; прво књишко издање: 2012. и даље.

Стрипови

• Трећи аргумент / The Third Argument, са Милорадом Павићем и цртачем Зораном Туцићем
  • албуми, српски и енглески, „Бата“ и „Орбис“, Београд, и „Свети Сава“, Лимасол, 1995;
  • на енглеском Хеви Метал Магазин (Heavy Metal Magazine), Њујорк, 1998/1999/2000.
  • на француском Le Troisième Argument, Y.I.L. Editions, 2016.
• Под вучјим жигом, цртач Антоан Симић
  • Стрипманиа, магазин, Београд, 1996.
• Кнез Липен, цртач Синиша Бановић
  • Парабелум, магазин, Сарајево, 2012.

Историја и теорија уметности (монографска издања)

• Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку / The Comics We Loved, Selection of 20th Century Comics and Creators from the Region of Former Yugoslavia, критички лексикон, коауторски са Живојином Тамбурићем, Здравком Зупаном и Полом Граветом, Омнибус, Београд, 2011. (српски и енглески)
• „Сиктај без звука: критичка историја серијала“ Кобра", студија, у: Кобра, том. 1, Светозара Обрадовића и Бранислава Керца. Београд: Darkwood, стр. 157-189. ISBN 978-86-6163-139-9
• Дикан. Томови 1-2, сабрани серијал Лазе Средановића, Николе Лекића и других. Стефановићево приређивање и есеји, "Еверест Медиа", Београд 2013-2015. ISBN 978-86-7756-027-0
• „Мали Немо у Земљи Снова“, томови 1-5, уводне студије за сабрану серију „Мали Немо у земљи снова“ Винзора Мекеја, Београд: Макондо, 2013-2019.
• Предавања о стрипу, ДВД, коаутор, приредио Мићун Ристић, Београд: Дом културе Студентски град. ISBN 978-86-7933-068-0
• „Ђорђe Лобачев : сабрана дела“, томови 1-5, уводне студије, белешке и анотације за сабране стрипове Ђорђа Лобачева, „Макондо“ у сарадњи са Удружењем стрипских уметника Србије, Београд, 2018-2023.
• „Враћено памћење југословенског нинџе - Поводом повратка стрипа Нинџа Светозара Обрадовића, Миодрага Ивановића и Предрага Ивановића“, студија и библиографија. У: Обрадовић, Светозар и други (2019): Нинџа : интеграл. 1. Београд: Форма Б, стр. 153-168.
• Зупан, Здравко (2021): Лобачев. Чардак и на небу и на земљи. Београд: Modesty Stripovi и Макондо сарадњи са Удружењем стрипских уметника Србије. Стефановић је приредио и довршио рукопис, написао допунске текстове, анотације и библиографије.
• Stefanović, Zoran; Topolovački, Vladimir (bibliographe) (2022): Liberté ! Egalité ! Bande dessinée ! : Les relations serbo-françaises dans l’art de la narration visuelle. Belgrade: Institut pour l’étude du développement culturel. Слика на насловници: Алекса Гајић.
• Стефановић, Зоран; Тополовачки, Владимир (библиограф) (2023): Слобода! Једнакост! Стрип! Српско-француски односи у уметности визуелног приповедања. Београд: Завод за проучавање културног развитка. (проширено издање претходне монографије)

Изабрана филмографија

Сценариста

• Поздрави све који питају за мене, документарни филм, режија Зоран Ђорђевић, ФРЗ Београд, 1987, 7 минута. Стефановић је био сарадник Зорану Ђорђевићу на сценарију.
• Ars longa, vita brevis, кратки играни филм, режија Никола Мајдак Млађи и Марко Стојановић, 1991.
• Словенски Орфеј, играни, телевизијска адаптација представе, режија Горан Тренчовски (позоришни део) и Ацо Алексов (ТВ део), Македонска телевизија, 1992, 63 минута.
• Јанусово лице историје, документарна ТВ серија, епизоде 1-3 и једна посебна емисија, косценариста Срђан В. Стојанчев, режија Предраг Николић, Радио Телевизија Србије, Београд,1993, епизоде по 25 минута.
• Уске стазе, кратки играни филм, режија Олег Јекнић, ФДУ и РТС, 1995, 18 минута.
• Животи Косте Хакмана, документарни филм, режија Миљан Глишић, Радио Телевизија Србије, Београд, 2005, 55 минута.
• Музика тишине, документарно–играни филм, корежија Марко Стојановић и Миљан Глишић, продукција Кинестезија, копродукција ТИА Јанус и Светска организација пантомимичара, Београд, 2011.
• Звона Саве Лозанића, документарни филм, режија Драган Ћирјанић, Радио Телевизија Србије, Београд, 2017, 54 минута.
• „Генерација побуњених анђела: Личности и идеје које су створиле Младу Босну", документарна ТВ серија, епизоде 1-5, режија и сарадња на сценарију Миљан Глишић, Радио Телевизија Србије 2022.

Продуцент

• Мој мртви град, документарни, режија Горан Дујаковић, Радио телевизија Републике Српске и ТИА Јанус, 2000, 29 минута.
• Животи Косте Хакмана, 2005.
• Музика тишине, 2011.

Кастинг

• Largo Winch: The Heir Apparent (Ларго Винч), 2008.

Види још

• Пројекат Растко
• Пројекат Гутенберг
• Дигитализација српске културе
• Коста Хакман
• Милорад Павић
• Дејан Ајдачић

Референце

• Уметничка биографија на сајту Удружења драмских писаца Србије
• Зоран Стефановић на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 
• Општа биографија на сајту „Проект Растко - Македонија“
• Орлић, Милан. Дух над водама: Пројекат Растко — ћирилични део глобализације Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. децембар 2010), Арттех-Свеске, Панчево, 2005.
• Cieślak, Marcin. Digitalizacja zbiorów dla Wikipedii i Wikisłownika, извештај о Стефановићевом предавању о филозофији „отворених извора“ на Викимедијиној регионалној конференцији, Београд 2008. (извештај пољске Викимедије)

Спољашње везе

• Пројекат Растко, српски портал међународне мреже
• Стефановић, Зоран. Словенски Орфеј, двојезични сајт посвећен драми номинованој за Prix Europa, Берлин 2002.
• Стефановић, Зоран. Скаска о космичком јајету, драма, 1992.
• Urbański, Andrzej: "Zoran w Belgradzie", Reportaż, Korespondencja z ojcem # 9, 2008.
• Музика тишине Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. август 2011), сајт дугометражног документарног филма о деци оштећеног слуха која уче пантомиму (2009)
• Животи Косте Хакмана, информације о дугометражном документарном филму (2006)
• Зоран Стефановић - биографија
• СРПСКИ СТРИП УСРЕД ПАРИЗА: Колективном изложбом и књигом представљени наши врхунски уметници („Вечерње новости”, 3. јул 2022)