Socijalna izolacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Socijalna izolacija je stanje potpunog ili skoro potpunog nedostatka kontakta između pojedinca i društva. Razlikuje se od usamljenosti, koja odražava privremeni i nevoljni nedostatak kontakta sa drugim ljudima u svetu. Socijalna izolacija može biti problem za pojedince bilo kog uzrasta, iako se simptomi mogu razlikovati u zavisnosti od starosne grupe.[1]

Sve vrste društvene izolacije mogu uključivati ostanak kod kuće tokom dužeg vremenskog perioda, nedostatak komunikacije sa porodicom, poznanicima ili prijateljima i/ili namerno izbegavanje bilo kakvog kontakta sa drugim ljudima kada se takve prilike ukažu.

Efekti[uredi | uredi izvor]

Prava društvena izolacija tokom godina i decenija može biti hronično stanje koje utiče na sve aspekte postojanja osobe. Društvena izolacija može dovesti do osećanja usamljenosti, straha od drugih ili negativnog samopoštovanja. Nedostatak doslednog ljudskog kontakta takođe može izazvati sukob sa (perifernim) prijateljima. Socijalno izolovana osoba može povremeno razgovarati sa članovima porodice ili praviti probleme sa njima.

Magnitude rizika povezanih sa socijalnom izolacijom uporedivi su sa pušenjem cigareta i drugi većim biomedicinskim i psihofizičkim faktorima rizika. Ipak, naše razumevanje kako ili zašto socijalna izolacija jeste rizična po zdravlje - ili obratno - kako i zašto društvene veze štite zdravlje, i dalje ostaje prilično ograničeno

Džejms S. Haus, Psychosomatic Medicine, 2001, Issue 2, Volume 63, pages 273–274[2]

U slučaju izolacije u vezi sa raspoloženjem osobe, pojedinac se može izolovati tokom depresivne epizode samo da bi „isplivao na površinu“ kada im se raspoloženje poboljša. Pojedinac može pokušati da opravda svoje povučeno ili izolovano ponašanje kao prijatno ili udobno. Može postojati unutrašnja spoznaja od strane pojedinca da nešto nije u redu sa njihovim izolacionim odgovorima što može dovesti do povećane anksioznosti.[1] Odnosi mogu biti borba, jer se pojedinac može ponovo povezati sa drugima tokom zdravijeg raspoloženja samo da bi se vratio u izolovano stanje tokom naknadnog lošeg ili depresivnog raspoloženja.

Uočena društvena izolacija kod ljudi[uredi | uredi izvor]

Istraživanja pokazuju da je percipirana socijalna izolacija faktor rizika i može doprineti „lošijim ukupnim kognitivnim performansama i lošijem izvršnom funkcionisanju, bržem kognitivnom opadanju, negativnijoj i depresivnijoj kogniciji, povećanoj osetljivosti na društvene pretnje i samozaštitnom potvrdnom pristrasnost u društvenoj spoznaji“.[3] Izolacija takođe doprinosi ubrzanju procesa starenja i riziku od Alchajmerove bolesti.[4] Štaviše, društvene interakcije pojedinaca koji se osećaju socijalno izolovanim su negativnije i manje subjektivno zadovoljavajuće.[5] Ovo doprinosi začaranom krugu u kojem osoba postaje sve više i više izolovana.

Socijalna izolacija kod glodara[uredi | uredi izvor]

Eksperimentalne manipulacije socijalnom izolacijom kod pacova i miševa (npr. izolovani uzgoj) su uobičajeno sredstvo za razjašnjavanje efekata izolacije na društvene životinje uopšte. Istraživači su predložili izolovano gajenje pacova kao etiološki validan model ljudske mentalne bolesti.[6] Zaista, otkriveno je da hronična socijalna izolacija kod pacova dovodi do ponašanja sličnih depresiji, anksioznosti i psihozi, kao i znakova autonomne, neuroendokrine i metaboličke disregulacije.[7][8][9] Na primer, sistematski pregled je otkrio da je socijalna izolacija kod pacova povezana sa povećanom ekspresijom neurotrofnog moždanog faktora u hipokampusu, što je povezano sa povećanim simptomima sličnim anksioznosti. U drugom primeru, studija je otkrila da je socijalna izolacija kod pacova povezana sa povećanom ekspresijom neurotrofnog faktora u prefrontalnom korteksu. Ovo dovodi do disregulacije neuronske aktivnosti koja je povezana sa anksioznošću, depresijom i socijalnom disfunkcijom.[10]

Pokazalo se da efekti eksperimentalnih manipulacija izolacije kod neljudskih društvenih vrsta podsećaju na efekte percipirane izolacije kod ljudi, i uključuju: povećan tonični tonus simpatikusa i aktivaciju hipotalamus-hipofizno-nadbubrežne žlezde i smanjenu kontrolu upale, imunitet, zdravlje sna i ekspresija gena koji regulišu glukokortikoidne odgovore.[11] Međutim, biološki, neurološki i genetski mehanizmi koji leže u osnovi ovih simptoma su slabo shvaćeni.

Neurobiologija[uredi | uredi izvor]

Društvena izolacija doprinosi abnormalnom razvoju hipokampusa putem specifičnih promena stabilnosti mikrotubula i smanjene ekspresije MAP-2.[12] Socijalna izolacija doprinosi smanjenoj ekspresiji sinaptičkog proteina sinaptofizina[13] i smanjenoj dužini dendrita i gustini dendritične kičme piramidalnih ćelija.[14] Osnovni molekularni mehanizam ovih strukturnih neuronskih promena su stabilizacije mikrotubula, koje ometaju remodeliranje i proširenje aksona i dendrita.[15]

Istraživanje Kola njegovih kolega pokazalo je da je percipirana socijalna izolacija povezana sa ekspresijom gena – konkretno, nedovoljna ekspresija gena koji nose antiinflamatorne glukokortikoidne elemente odgovora i prekomerna ekspresija gena koji nose elemente odgovora za proinflamatorne NF-κB / Rel transkripcione faktore .[16] Ovaj nalaz je uporedo sa smanjenom osetljivošću limfocita na fiziološku regulaciju od strane HPA ose kod usamljenih osoba. Ovo, zajedno sa dokazima povećane aktivnosti HPA ose, sugeriše razvoj rezistencije na glukokortikoide kod hronično usamljenih osoba.[17]

Društvena izolacija može biti precipitirajući faktor za samoubilačko ponašanje. Veliki broj literature sugeriše da su pojedinci koji doživljavaju izolaciju u svom životu podložniji samoubistvu od onih koji imaju jake društvene veze sa drugima.[18] Studija je pokazala da je socijalna izolacija među najčešćim faktorima rizika koje su identifikovali australijski muškarci koji pokušaju samoubistvo. Profesor Ijan Hickie sa Univerziteta u Sidneju rekao je da je socijalna izolacija možda najvažniji faktor koji doprinosi pokušajima samoubistva muškaraca. Hiki je rekao da postoji mnoštvo dokaza da muškarci imaju ograničenije društvene mreže od žena i da su te mreže u velikoj meri zasnovane na poslu.[19]

Nedostatak društvenih odnosa negativno utiče na razvoj strukture mozga. U ekstremnim slučajevima društvene izolacije, studije mladih miševa i majmuna su pokazale kako je mozak snažno pogođen nedostatkom društvenog ponašanja i odnosa.[20][21]

U društvenim životinjskim vrstama uopšte[uredi | uredi izvor]

Socijalna izolacija smanjuje životni vek voćne mušice; promoviše gojaznost i dijabetes tipa 2 kod miševa.[22]

Pokazalo se da socijalna izolacija kod običnog čvorka, veoma društvene vrste ptica, takođe izaziva stres kod izolovane ptice.[23]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Socijalna izolacija je i potencijalni uzrok i simptom emocionalnih ili psiholoških izazova. Kao uzrok, uočena nemogućnost interakcije sa svetom i drugima može stvoriti eskalirajući obrazac ovih izazova. Kao simptom, periodi izolacije mogu biti hronični ili epizodični, u zavisnosti od bilo koje ciklične promene raspoloženja, posebno u slučaju kliničke depresije.

Svakodnevni aspekti ove vrste duboko ukorenjene društvene izolacije mogu značiti:

  • boravak kod kuće na neodređeno vreme zbog nedostatka pristupa društvenim situacijama, a ne zbog želje da bude sam;
  • ne biti kontaktiran, tako i ne kontaktirati sa bilo kakvim poznanicima, čak i periferno; na primer, da vas niko nikada ne pozove telefonom i da nemate posete ili ne ide kod bilo koga
  • nedostatak smislenih, produženih veza, a posebno bliske intimnosti (i emocionalne i fizičke)[24]

Doprinoseći faktori[uredi | uredi izvor]

Sledeći faktori rizika doprinose razlozima zbog kojih se pojedinci udaljavaju od društva.[25][26]

  • Starenje – Jednom kada osoba dostigne godine kada se javljaju problemi kao što su kognitivna oštećenja i invaliditet, ona nije u stanju da izađe i druži se.
  • Zdravlje i invaliditet – Ljudi mogu biti posramljeni zbog svojih invaliditeta ili zdravstvenih problema, tako da imaju tendenciju da se izoluju kako bi izbegli društvenu interakciju iz straha da će biti osuđeni ili stigmatizovani. Ovo je uobičajeno kod ljudi koji imaju autizam i druge poznate poremećaje. Ponekad, umesto sramote, sam invaliditet i nedostatak mreže podrške mogu biti uzrok društvene izolacije.[27]
  • Gubitak sluha – gubitak sluha može uzrokovati oštećenje komunikacije, što može dovesti do socijalne izolacije, posebno kod starijih osoba.[28]
  • Gubitak voljene osobe može doprineti društvenoj izolaciji. Studije su pokazale da udovice koje održavaju kontakt sa prijateljima ili rođacima imaju bolje psihičko zdravlje. Jedna studija je zaključila da udovice koje su imale mnogo društvenih kontakata i interakcija dovode do manje simptoma depresije. Tokom vremena gubitka, socijalna izolacija nije od koristi za mentalno zdravlje pojedinca.[29]
  • Živeti sam – Studija Nacionalnog centra za istraživanje porodice i braka iz 2015. pokazala je da 13 odsto odraslih u Sjedinjenim Državama živi sami, u odnosu na 12 odsto 1990. godine. Stopa samostalnog života za osobe mlađe od 45 godina nije se promenila, ali je stopa za Amerikance od 45 do 65 godina porasla u poslednjih 25 godina. Ljudi stariji od 65 godina ređe žive sami.[30]
  • Izolaciju može nametnuti supružnik koji zlostavlja.[31]
  • Ruralna izolacija – U ruralnim oblastima, faktori kao što su život udaljeni jedan od drugog, beg sa sela, zanemarljiva količina javnih prostora i zabave, i nedostatak pristupa resursima koji se odnose na mentalno zdravlje, doprinose izolaciji. Ograničeni pristup širokopojasnom internetu i mobilnoj telefoniji takođe otežavaju onima koji su u izolaciji da se povežu na internetu ili dođu do ljudi.[32]
  • Nezaposlenost – Ovo može početi ako neko bude otpušten, otpušten ili otpušten sa posla ili radnog mesta, ili napusti po sopstvenom nahođenju. Ako se osoba bori ili nije u stanju da pronađe novi posao tokom dužeg vremenskog perioda (tj. meseci ili godine), osećaj izolacije se može pogoršati, posebno kod muškaraca.[33]
  • Samostalni radnici od kuće – Zadaci koji se podrazumevaju u ovoj vrsti posla uglavnom ne podrazumevaju socijalnu interakciju na fizičkom nivou, niti izlazak napolje. Interakcije i plaćanja mogu se vršiti digitalnim medijima tako da osoba ostaje izolovana od društva.
  • Penzionisanje – ili drugi izvor fiksnog prihoda, čini neophodnom da osoba traži posao, ova situacija je slična nezaposlenosti, ali sa boljim životom s jedne strane, ali bez potrebe za izlaskom napolje s druge strane.
  • Problemi sa prevozom – Ako osoba nema prevoz da bi prisustvovala skupovima ili jednostavno izašla iz kuće, nema drugog izbora osim da ostane kod kuće ceo dan, što može dovesti do tog osećaja depresije.[34]
  • Problemi u društvu – Želja da se izbegnu nelagodnost, opasnosti i odgovornosti koje proizilaze iz boravka među ljudima. Ovo se može dogoditi ako su drugi ljudi ponekad ili često nepristojni, neprijateljski raspoloženi, kritični ili osuđujući, grubi ili na neki drugi način neprijatni. Osoba bi više volela da bude sama kako bi izbegla probleme i poteškoće u radu sa ljudima.[traži se izvor] Biti van rupe i društvena kategorizacija takođe mogu igrati ulogu u stvaranju nepovoljnih okolnosti u kojima pojedinac može pokušati da izbegne u zavisnosti od politika i stavova društva.[35]
  • Zloupotreba supstanci može biti i uzrok i/ili posledica izolacije, često se poklapa sa poremećajima u vezi sa raspoloženjem, posebno među onima koji žive sami.[36]

Društvena izolacija može početi rano u životu. Tokom ovog perioda razvoja, osoba može postati više zaokupljena osećanjima i mislima o svojoj individualnosti koje nije lako podeliti sa drugim pojedincima. Ovo može biti rezultat osećanja stida, krivice ili otuđenja tokom iskustava iz detinjstva.[37] Socijalna izolacija takođe može da se poklopi sa smetnjama u razvoju. Pojedinci sa smetnjama u učenju mogu imati problema sa društvenom interakcijom. Poteškoće koje se doživljavaju na akademskom planu mogu u velikoj meri uticati na individualno poštovanje i osećaj sopstvene vrednosti. Primer bi bila potreba za ponavljanjem školske godine. Tokom ranih razvojnih godina u detinjstvu, potreba da se uklopi i bude prihvaćena je najvažnija.[38] Deficit u učenju može zauzvrat dovesti do osećaja izolovanosti, da su na neki način „drugačiji“ od drugih.[39]

Da li nove tehnologije kao što su internet i mobilni telefoni pogoršavaju društvenu izolaciju je tema debate među sociolozima, sa studijama koje pokazuju i pozitivnu korelaciju društvenih veza sa upotrebom društvenih medija,[40] kao i poremećaje raspoloženja koji se poklapaju sa problematičnim koristiti.[41]

Izolacija među starima[uredi | uredi izvor]

Socijalna izolacija utiče na otprilike 24% starijih odraslih osoba u Sjedinjenim Državama, otprilike 9 miliona ljudi.[42] Starije osobe imaju jedinstven skup izolacionih dinamika koje često perpetuiraju jedna drugu i mogu dovesti pojedinca u dublju izolaciju.[43] Povećana slabost, mogući pad opšteg zdravlja, odsutni ili nepovezani rođaci ili deca, ekonomske borbe mogu doprineti osećaju izolacije.[44] Među starijima, bezdetnost može biti uzrok socijalne izolacije. Bilo da im je dete umrlo ili uopšte nisu imali decu, usamljenost koja proizilazi iz toga što nemaju dete može izazvati društvenu izolaciju.[45][46] Odlazak u penziju, nagli prekid svakodnevnih radnih odnosa, smrt bliskih prijatelja ili supružnika takođe mogu doprineti socijalnoj izolaciji.[47]

U SAD, Kanadi i Ujedinjenom Kraljevstvu, značajan deo starijih osoba u 80-im i 90-im godinama se dovodi u staračke domove ako pokazuju ozbiljne znake socijalne izolacije. Druga društva, kao što su mnoga u južnoj Evropi, istočnoj Evropi, istočnoj Aziji, kao i na Karibima i Južnoj Americi, obično ne dele sklonost ka prijemu u staračke domove, već više vole da se staraju o deci i proširenoj porodici starijih roditelja. ti stariji roditelji do smrti.[48] S druge strane, izveštaj norveške statistike iz 2016. godine navodi se da više od 30 odsto starijih od 66 godina ima dve ili manje ljudi na koje se mogu osloniti ako se pojave lični problemi.[49][50] Čak i dalje, skoro polovina svih članova starijih zajednica je izložena visokom riziku od socijalne izolacije, što je posebno rasprostranjeno kod starijih osoba nižeg obrazovanja i unutar niže ekonomske klase, a uz to je smanjena dostupnost opcija druženja ovim pojedincima niže klase. Takođe je primećeno povećanje fizičkog hoda među pripadnicima ovih zajednica.[51]

Društvena izolacija među starijim odraslim osobama povezana je sa povećanjem oboljevanja od bolesti, većim rizikom od demencije i smanjenjem fizičke pokretljivosti zajedno sa povećanjem opšte zdravstvene zabrinutosti. Dokazi o povećanom kognitivnom padu su povezani sa povećanjem socijalne izolacije kod depresivnih starijih žena.[52]

Upotreba video komunikacije/ video poziva je predložena kao potencijalna intervencija za poboljšanje socijalne izolacije kod starijih. Međutim, njegova efikasnost nije poznata.[53]

Izolacija i zdravlje i smrtnost[uredi | uredi izvor]

Društvena izolacija i usamljenost kod starijih odraslih su povezani sa povećanim rizikom za loše mentalno i fizičko zdravlje i povećanom smrtnošću.[54][55] Postoji povećan rizik za ranu smrtnost kod osoba koje doživljavaju socijalnu izolaciju u poređenju sa onima koji nisu socijalno izolovani.[56] Studije su otkrile da je socijalna izolacija povezana sa povećanim rizikom od fizičkih zdravstvenih stanja, uključujući visok krvni pritisak, visok holesterol, povišene hormone stresa i oslabljen imuni sistem.[57] Istraživanja takođe sugerišu da socijalna izolacija i smrtnost kod starijih imaju zajedničku vezu sa hroničnom upalom sa određenim razlikama između muškaraca i žena.[58] Takođe je utvrđeno da je socijalna izolacija povezana sa lošim mentalnim zdravljem, uključujući povećan rizik od depresije, kognitivnog pada, anksioznosti i upotrebe supstanci.[54] Socijalna izolacija kod starijih osoba je takođe povezana sa povećanim rizikom od demencije.[56]

Izolacija među decom i tinejdžerima[uredi | uredi izvor]

Srednja škola je vreme kada mladi imaju tendenciju da budu osetljivi na društvene izazove i njihovo samopoštovanje može biti krhko. Tokom ovog ranjivog perioda u razvoju, podrška osećaju pripadnosti učenika školi je od kritične važnosti. Postojeća istraživanja[59] otkrivaju da je razvoj osećaja pripadnosti kod adolescenata važan faktor u adolescenciji za stvaranje socijalnog i emocionalnog blagostanja i uspeha u školovanju. Studije su otkrile da osećaj usamljenosti vezan za prijateljstvo više objašnjava simptome depresije među adolescentima nego usamljenost roditelja. Jedno od mogućih objašnjenja je da su prijatelji preferirani izvor društvene podrške tokom adolescencije.[60][61]

Naučnici odavno znaju da usamljenost kod odraslih može dovesti do depresivnih simptoma kasnije u životu. U poslednje vreme,  naučnici su takođe videli da su usamljena deca podložnija simptomima depresije u mladosti. U jednoj studiji, istraživači zaključuju da prevencija usamljenosti u detinjstvu može biti zaštitni faktor protiv depresije u odraslom dobu.[62][61] Socijalno izolovana deca imaju tendenciju da imaju niže dostignuća u obrazovanju, da su deo manje povlašćene društvene klase u odraslom dobu i veća je verovatnoća da će biti psihički uznemireni u odraslom dobu.[63][21] Dobijanjem socijalne pomoći, studije pokazuju da se deca lakše nose sa visokim nivoom stresa. Takođe se pokazuje da je socijalna podrška snažno povezana sa osećanjem majstorstva i sposobnošću da se nosi sa stresnim situacijama, kao i snažno povezana sa povećanim kvalitetom života.[64][21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „How Social Isolation Is Killing Us”. The New York Times. 2016-12-22. Pristupljeno 26. 1. 2017. 
  2. ^ House JS (2001). „Social isolation kills, but how and why?”. Psychosomatic Medicine. 63 (2): 273—4. PMID 11292275. doi:10.1097/00006842-200103000-00011. 
  3. ^ Cacioppo, John T.; Hawkley, Louise C. (oktobar 2009). „Perceived social isolation and cognition”. Trends in Cognitive Sciences. 13 (10): 447—54. PMC 2752489 Slobodan pristup. PMID 19726219. doi:10.1016/j.tics.2009.06.005. 
  4. ^ Wilson, Robert S.; Krueger, Kristin R.; Arnold, Steven E.; Schneider, Julie A.; Kelly, Jeremiah F.; Barnes, Lisa L.; et al. (februar 2007). „Loneliness and risk of Alzheimer disease”. Archives of General Psychiatry. 64 (2): 234—40. PMID 17283291. doi:10.1001/archpsyc.64.2.234 Slobodan pristup. 
  5. ^ Hawkley LC, Preacher KJ, Cacioppo JT (2007). „Multilevel modeling of social interactions and mood in lonely and socially connected individuals” (PDF). Ur.: Ong AD, Van Dulmen MH. Oxford handbook of methods in positive psychology. Oxford: Oxford University Press. str. 559—575. ISBN 978-0-19-517218-8. OCLC 61178188. 
  6. ^ Czéh, Boldizsár; Fuchs, Eberhard; Wiborg, Ove; Simon, Mária (2016). „Animal models of major depression and their clinical implications”. Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry. Elsevier BV. 64: 293—310. ISSN 0278-5846. PMID 25891248. S2CID 207410936. doi:10.1016/j.pnpbp.2015.04.004. 
  7. ^ Cacioppo, Stephanie; Grippo, Angela J.; London, Sarah; Goossens, Luc; Cacioppo, John T. (2015). „Loneliness”. Perspectives on Psychological Science. SAGE Publications. 10 (2): 238—249. ISSN 1745-6916. PMC 4391342 Slobodan pristup. PMID 25866548. doi:10.1177/1745691615570616. 
  8. ^ Fone, Kevin C.F.; Porkess, M. Veronica (2008). „Behavioural and neurochemical effects of post-weaning social isolation in rodents—Relevance to developmental neuropsychiatric disorders”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. Elsevier BV. 32 (6): 1087—1102. ISSN 0149-7634. PMID 18423591. S2CID 27565670. doi:10.1016/j.neubiorev.2008.03.003. 
  9. ^ Karelina, Kate; DeVries, A. Courtney (2011). „Modeling Social Influences on Human Health”. Psychosomatic Medicine. Ovid Technologies (Wolters Kluwer Health). 73 (1): 67—74. ISSN 0033-3174. PMC 3076601 Slobodan pristup. PMID 21097660. doi:10.1097/psy.0b013e3182002116. 
  10. ^ Shao, F.; Han, X.; Shao, S.; Wang, W. (april 2013). „Adolescent social isolation influences cognitive function in adult rats”. Neural Regeneration Research. 8 (11): 1025—30. PMC 4145882 Slobodan pristup. PMID 25206396. doi:10.3969/j.issn.1673-5374.2013.11.008. 
  11. ^ Cacioppo, John T.; Hawkley, Louise C.; Norman, Greg J.; Berntson, Gary G. (8. 6. 2011). „Social isolation”. Annals of the New York Academy of Sciences. Wiley. 1231 (1): 17—22. Bibcode:2011NYASA1231...17C. ISSN 0077-8923. PMC 3166409 Slobodan pristup. PMID 21651565. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06028.x. 
  12. ^ Bianchi, M.; Fone, K. F. C.; Azmi, N.; Heidbreder, C. A.; Hagan, J. J.; Marsden, C. A. (2006). „Isolation rearing induces recognition memory deficits accompanied by cytoskeletal alterations in rat hippocampus”. European Journal of Neuroscience. Wiley. 24 (10): 2894—2902. ISSN 0953-816X. PMID 17116162. S2CID 39040214. doi:10.1111/j.1460-9568.2006.05170.x. 
  13. ^ Varty, G (1999). „M100907, a Serotonin 5-HT2A Receptor Antagonist and Putative Antipsychotic, Blocks Dizocilpine-Induced Prepulse Inhibition Deficits in Sprague–Dawley and Wistar Rats”. Neuropsychopharmacology. Springer Science and Business Media LLC. 20 (4): 311—321. ISSN 0893-133X. PMID 10088132. S2CID 35924796. doi:10.1016/s0893-133x(98)00072-4. 
  14. ^ Silva-Gómez, Adriana B.; Rojas, Darı&#x;o; Juárez, Ismael; Flores, Gonzalo (2003). „Decreased dendritic spine density on prefrontal cortical and hippocampal pyramidal neurons in postweaning social isolation rats”. Brain Research. Elsevier BV. 983 (1–2): 128—136. ISSN 0006-8993. PMID 12914973. S2CID 5653620. doi:10.1016/s0006-8993(03)03042-7. 
  15. ^ Vaillant, Andrew R.; Zanassi, Patrizia; Walsh, Gregory S.; Aumont, Anne; Alonso, Angel; Miller, Freda D. (2002). „Signaling Mechanisms Underlying Reversible, Activity-Dependent Dendrite Formation”. Neuron. Elsevier BV. 34 (6): 985—998. ISSN 0896-6273. PMID 12086645. doi:10.1016/s0896-6273(02)00717-1 Slobodan pristup. 
  16. ^ Cole, Steve W.; Hawkley, Louise C.; Arevalo, Jesusa M.; Sung, Caroline Y.; Rose, Robert M.; Cacioppo, John T. (2007). „Social regulation of gene expression in human leukocytes”. Genome Biology. 8 (9): R189. PMC 2375027 Slobodan pristup. PMID 17854483. doi:10.1186/gb-2007-8-9-r189. 
  17. ^ Gjerstad, Julia K; Lightman, Stafford L; Spiga, Francesca (3. 9. 2018). „Role of glucocorticoid negative feedback in the regulation of HPA axis pulsatility”. Stress. 21 (5): 403—416. PMC 6220752 Slobodan pristup. PMID 29764284. doi:10.1080/10253890.2018.1470238. 
  18. ^ World report on violence and health. p.195. Editors - Etienne G. Krug, Linda L. Dahlberg, James A. Mercey, Anthony B. Zwi and Rafael Lozano. World Health Organization. Published 2002.
  19. ^ Social isolation a key risk factor for suicide among Australian men – study. The Guardian. Author - Melissa Davey. Published 25 June 2015. Retrieved 25 July 2018.
  20. ^ Makinodan, Manabu; Rosen, Kenneth M.; Ito, Susumu; Corfas, Gabriel (septembar 2012). „A critical period for social experience-dependent oligodendrocyte maturation and myelination”. Science. 337 (6100): 1357—60. Bibcode:2012Sci...337.1357M. PMC 4165613 Slobodan pristup. PMID 22984073. doi:10.1126/science.1220845. 
  21. ^ a b v „How does social isolation affect a child's mental health and development?”. No Isolation (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 09. 2020. g. Pristupljeno 2018-08-16. 
  22. ^ Oka, Yoshitomo; Nozue, Kana; Nonogaki, Katsunori (oktobar 2007). „Social isolation affects the development of obesity and type 2 diabetes in mice”. Endocrinology. 148 (10): 4658—66. PMID 17640995. doi:10.1210/en.2007-0296 Slobodan pristup. 
  23. ^ Apfelbeck, Beate; Raess, Michael (avgust 2008). „Behavioural and hormonal effects of social isolation and neophobia in a gregarious bird species, the European starling (Sturnus vulgaris)”. Hormones and Behavior. 54 (3): 435—41. PMID 18514197. S2CID 18593323. doi:10.1016/j.yhbeh.2008.04.003. 
  24. ^ Ge, Lixia; Yap, Chun Wei; Ong, Reuben; Heng, Bee Hoon (23. 8. 2017). „Social isolation, loneliness and their relationships with depressive symptoms: A population-based study”. PLOS ONE. 12 (8): e0182145. Bibcode:2017PLoSO..1282145G. PMC 5568112 Slobodan pristup. PMID 28832594. doi:10.1371/journal.pone.0182145 Slobodan pristup. 
  25. ^ Cacioppo, John T.; Hawkley, Louise C. (2003). „Social isolation and health, with an emphasis on underlying mechanisms”. Perspectives in Biology and Medicine. 46 (3 Suppl): S39—52. CiteSeerX 10.1.1.203.4916 Slobodan pristup. PMID 14563073. S2CID 201797117. doi:10.1353/pbm.2003.0049. 
  26. ^ Boamah, Sheila A.; Weldrick, Rachel; Lee, Tin-Suet Joan; Taylor, Nicole (avgust 2021). „Social Isolation Among Older Adults in Long-Term Care: A Scoping Review”. Journal of Aging and Health. 33 (7–8): 618—632. PMC 8236667 Slobodan pristup. PMID 33779366. doi:10.1177/08982643211004174. 
  27. ^ Webber, Martin; Fendt-Newlin, Meredith (april 2017). „A review of social participation interventions for people with mental health problems”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 52 (4): 369—380. PMC 5380688 Slobodan pristup. PMID 28286914. doi:10.1007/s00127-017-1372-2 Slobodan pristup. 
  28. ^ Lin, Frank R.; Yaffe, Kristine; Xia, Jin; Xue, Qian-Li; Harris, Tamara B.; Purchase-Helzner, Elizabeth; et al. (februar 2013). „Hearing loss and cognitive decline in older adults”. JAMA Internal Medicine. 173 (4): 293—9. PMC 3869227 Slobodan pristup. PMID 23337978. doi:10.1001/jamainternmed.2013.1868. 
  29. ^ Ha, Jung-Hwa; Ingersoll-Dayton, Berit (april 2011). „Moderators in the relationship between social contact and psychological distress among widowed adults”. Aging & Mental Health. 15 (3): 354—63. PMC 3095214 Slobodan pristup. PMID 21491220. doi:10.1080/13607863.2010.519325. 
  30. ^ „Americans Face a Rising Risk of Dying Alone”. Bloomberg News. 2017-10-09. Pristupljeno 2017-10-10. 
  31. ^ For survivors, Domestic Violence Resource Centre Victoria 
  32. ^ „Approaching the issue of rural social isolation”. NRHA. 9. 1. 2020. Pristupljeno 16. 3. 2022. „In rural areas where residents live farther from one another, public spaces, and resources, factors such as geography, road conditions, and weather can make matters worse. Limited access to broadband internet and cellular activity can make it harder to connect online or reach people. “Practically speaking, it may be harder to organize and communicate about events,” Henning-Smith says. Changing demographics can also have an enormous impact on isolation. “We’re seeing an aging population in rural areas, with younger people moving out and families living farther from one another than before, making it harder to connect,” Henning-Smith says.” 
  33. ^ Social isolation a key risk factor for suicide among Australian men – study. The Guardian. Author - Melissa Davey. Published 25 June 2015. Retrieved 17 June 2019.
  34. ^ Herbolsheimer, Florian; Ungar, Nadine; Peter, Richard (decembar 2018). „Why Is Social Isolation Among Older Adults Associated with Depressive Symptoms? The Mediating Role of Out-of-Home Physical Activity”. International Journal of Behavioral Medicine. 25 (6): 649—657. PMID 30350258. S2CID 53040184. doi:10.1007/s12529-018-9752-x. 
  35. ^ Shen, Jie; Wajeeh-Ul-Husnain, Syed; Kang, Haiying; Jin, Quan (jun 2021). „Effect of outgroup social categorization by host-country nationals on expatriate premature return intention and buffering effect of mentoring”. Journal of International Management. 27 (2): 100855. S2CID 235547458. doi:10.1016/j.intman.2021.100855. 
  36. ^ Herttua, Kimmo; Martikainen, Pekka; Vahtera, Jussi; Kivimäki, Mika (septembar 2011). „Living alone and alcohol-related mortality: a population-based cohort study from Finland”. PLOS Medicine. 8 (9): e1001094. PMC 3176753 Slobodan pristup. PMID 21949642. doi:10.1371/journal.pmed.1001094. 
  37. ^ Newman BM, Newman PR (2011). „Isolation”. Development Through Life: A Psychosocial Approach. Wadsworth. str. 469. ISBN 978-1-111-34466-5. 
  38. ^ Malti, Tina; Gummerum, Michaela; Keller, Monika; Chaparro, Maria Paula; Buchmann, Marlis (2012-12-13). „Early sympathy and social acceptance predict the development of sharing in children”. PLOS ONE. 7 (12): e52017. Bibcode:2012PLoSO...752017M. PMC 3521739 Slobodan pristup. PMID 23272197. doi:10.1371/journal.pone.0052017 Slobodan pristup. 
  39. ^ Pandy, Renee (1. 10. 2012). „Learning Disabilities and Self-Esteem”. All Capstone Projects. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  40. ^ „Core Networks, Social Isolation and New Media: How Internet and mobile phone use is related to network size and diversity”. Information, Communication and Society. 14 (1): 130—155. 2011. S2CID 143113563. doi:10.1080/1369118X.2010.513417. 
  41. ^ Meshi, Dar; Ellithorpe, Morgan E. (avgust 2021). „Problematic social media use and social support received in real-life versus on social media: Associations with depression, anxiety and social isolation”. Addictive Behaviors. 119: 106949. ISSN 0306-4603. PMID 33934007. S2CID 233484846. doi:10.1016/j.addbeh.2021.106949. 
  42. ^ Thorpe, Roland J.; Boyd, Cynthia M.; Wolff, Jennifer L.; Szanton, Sarah L.; Roth, David L.; Cudjoe, Thomas K M. (januar 2020). „The Epidemiology of Social Isolation: National Health and Aging Trends Study”. The Journals of Gerontology. Series B, Psychological Sciences and Social Sciences. 75 (1): 107—113. PMC 7179802 Slobodan pristup. PMID 29590462. doi:10.1093/geronb/gby037 Slobodan pristup. 
  43. ^ Taylor, Harry Owen (mart 2020). „Social Isolation's Influence on Loneliness among Older Adults”. Clinical Social Work Journal. 48 (1): 140—151. PMC 7747874 Slobodan pristup. PMID 33343042. doi:10.1007/s10615-019-00737-9. 
  44. ^ Steptoe, Andrew; Shankar, Aparna; Demakakos, Panayotes; Wardle, Jane (april 2013). „Social isolation, loneliness, and all-cause mortality in older men and women”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 110 (15): 5797—801. Bibcode:2013PNAS..110.5797S. PMC 3625264 Slobodan pristup. PMID 23530191. doi:10.1073/pnas.1219686110 Slobodan pristup. 
  45. ^ Bachrach, Christine A. (1980). „Childlessness and Social Isolation among the Elderly”. Journal of Marriage and Family. 42 (3): 627—37. JSTOR 351906. doi:10.2307/351906. 
  46. ^ Newall, Nancy E. G.; Menec, Verena H. (mart 2019). „Loneliness and social isolation of older adults: Why it is important to examine these social aspects together”. Journal of Social and Personal Relationships (na jeziku: engleski). 36 (3): 925—939. ISSN 0265-4075. doi:10.1177/0265407517749045 Slobodan pristup. 
  47. ^ Blau, Zena Smith (1961). „Structural Constraints on Friendships in Old Age”. American Sociological Review. 26 (3): 429—39. JSTOR 2090670. doi:10.2307/2090670. 
  48. ^ Lowenthal, Marjorie Fiske (1964). „Social Isolation and Mental Illness in Old Age”. American Sociological Review. 29 (1): 54—70. JSTOR 2094641. doi:10.2307/2094641. 
  49. ^ „Social relations, survey on level of living. Statbank Norway”. www.ssb.no. Pristupljeno 2018-08-16. 
  50. ^ „Too many are experiencing social isolation”. No Isolation (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 09. 2020. g. Pristupljeno 2018-08-16. 
  51. ^ Merchant, Reshma A.; Liu, Shumei Germaine; Lim, Jia Yi; Fu, Xiaoxi; Chan, Yiong Huak (septembar 2020). „Factors associated with social isolation in community-dwelling older adults: a cross-sectional study”. Quality of Life Research. 29 (9): 2375—2381. PMID 32253669. doi:10.1007/s11136-020-02493-7 Slobodan pristup. 
  52. ^ Guo, Lizhi; Luo, Fengping; Gao, Ningcan; Yu, Bin (jul 2021). „Social isolation and cognitive decline among older adults with depressive symptoms: prospective findings from the China Health and Retirement Longitudinal Study”. Archives of Gerontology and Geriatrics. 95: 104390. PMID 33752099. S2CID 232325385. doi:10.1016/j.archger.2021.104390. 
  53. ^ Noone, Chris; McSharry, Jenny; Smalle, Mike; Burns, Annette; Dwan, Kerry; Devane, Declan; Morrissey, Eimear C. (maj 2020). „Video calls for reducing social isolation and loneliness in older people: a rapid review”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 5 (7): CD013632. PMC 7387868 Slobodan pristup. PMID 32441330. doi:10.1002/14651858.CD013632. 
  54. ^ a b Courtin, Emilie; Knapp, Martin (maj 2017). „Social isolation, loneliness and health in old age: a scoping review”. Health & Social Care in the Community. 25 (3): 799—812. PMID 26712585. doi:10.1111/hsc.12311 Slobodan pristup. 
  55. ^ Del Pozo Cruz, Borja; Perales, Francisco; Alfonso-Rosa, Rosa M.; Del Pozo-Cruz, Jesus (april 2021). „Impact of Social Isolation on Physical Functioning Among Older Adults: A 9-Year Longitudinal Study of a U.S.-Representative Sample”. American Journal of Preventive Medicine. 61 (2): 158—164. PMID 33849775. S2CID 233233626. doi:10.1016/j.amepre.2021.02.003. 
  56. ^ a b Thomson, Rhett S.; Auduong, Priscilla; Miller, Alexander T.; Gurgel, Richard K. (april 2017). „Hearing loss as a risk factor for dementia: A systematic review”. Laryngoscope Investigative Otolaryngology. 2 (2): 69—79. PMC 5527366 Slobodan pristup. PMID 28894825. doi:10.1002/lio2.65. 
  57. ^ Pantell, Matthew; Rehkopf, David; Jutte, Douglas; Syme, S. Leonard; Balmes, John; Adler, Nancy (novembar 2013). „Social isolation: a predictor of mortality comparable to traditional clinical risk factors”. American Journal of Public Health. 103 (11): 2056—62. PMC 3871270 Slobodan pristup. PMID 24028260. doi:10.2105/AJPH.2013.301261. 
  58. ^ Yang, Y. C.; McClintock, M. K.; Kozloski, M.; Li, T. (jun 2013). „Social isolation and adult mortality: the role of chronic inflammation and sex differences”. Journal of Health and Social Behavior. 54 (2): 183—203. PMC 3998519 Slobodan pristup. PMID 23653312. doi:10.1177/0022146513485244. 
  59. ^ „The Health Consequences of Social Isolation: It Hurts More Than You Think” (PDF). Beyond Differences. 2015. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 05. 2020. g. Pristupljeno 16. 10. 2022. 
  60. ^ Lau, Sing; Chan, Dennis W. K.; Lau, Patrick S. Y. (decembar 1999). „Facets of loneliness and depression among Chinese children and adolescents”. The Journal of Social Psychology. 139 (6): 713—29. PMID 10646306. doi:10.1080/00224549909598251. 
  61. ^ a b „Consequences of social isolation for children and adolescents”. No Isolation (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 09. 2020. g. Pristupljeno 2018-08-16. 
  62. ^ Qualter, Pamela; Brown, Stephen L.; Munn, Penny; Rotenberg, Ken J. (jun 2010). „Childhood loneliness as a predictor of adolescent depressive symptoms: an 8-year longitudinal study” (PDF). European Child & Adolescent Psychiatry. 19 (6): 493—501. PMID 19777287. S2CID 15957889. doi:10.1007/s00787-009-0059-y. 
  63. ^ Lacey, Rebecca E.; Kumari, Meena; Bartley, Mel (decembar 2014). „Social isolation in childhood and adult inflammation: evidence from the National Child Development Study”. Psychoneuroendocrinology. 50: 85—94. PMID 25197797. doi:10.1016/j.psyneuen.2014.08.007 Slobodan pristup. 
  64. ^ Neil MG (2010). Psychology. Carlson, Neil R., 1942-, Buskist, William (4th izd.). Harlow, England: Allyn and Bacon. ISBN 9780273720119. OCLC 463856021. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјална_изолација&oldid=27738154”