Spavalačka apneja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Spavalačka apneja, takođe nazivana i apneja u snu, je poremećaj spavanja u kojem se pauze u disanju ili periodi plitkog disanja tokom sna javljaju češće nego što je normalno.[1] Svaka pauza može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i dešava se mnogo puta noću.[2] U najčešćem obliku, ovaj poremećaj sledi glasno hrkanje.[3] Dok se disanje nastavlja, može doći do gušenja ili šmrcanja.[2] Pošto poremećaj ometa normalan san, oni koji su pogođeni mogu tokom dana osetiti pospanost ili osećati umor.[2] Kod dece to može uzrokovati hiperaktivnost ili probleme u školi.[3]

Apneja za vreme spavanja može biti ili opstruktivna apneja za vreme spavanja, u kojoj je disanje prekinuto blokiranjem protoka vazduha, centralna apneja za vreme spavanja, u kojoj običan dah jednostavno prestaje, ili kombinacija ova dva.[2] Opstruktivna apneja je najčešći oblik.[2] Ona ima četiri ključne karakteristike koje uključuju „anatomske“ poput uskih ili sklopivih gornjih disajnih puteva ili „ne-anatomske“ poput neefikasne funkcije proširenog mišića ždrela tokom sna, sužavanja disajnih puteva tokom sna ili nestabilne kontrole disanja (veliki dobitak petlje).[4] Drugi faktori rizika uključuju prekomernu težinu, porodičnu istoriju stanja, alergije i uvećane tonzile.[5] Neki ljudi sa apnejom za vreme spavanja nisu svesni da imaju to stanje.[2] U mnogim slučajevima prvo ga primećuje član porodice.[2] Za dijagnozu apneje u snu mora se dogoditi više od pet epizoda na sat.[6]

Kod centralne apneje, osnovne neurološke kontrole za disanje ne funkcionišu ispravno i ne daju signal za udisanje, zbog čega pojedinac propušta jedan ili više ciklusa disanja. Ako je pauza u disanju dovoljno duga, procenat kiseonika u cirkulaciji će pasti na niži nivo od normalnog (hipoksemija) i koncentracija ugljen -dioksida će porasti na viši od normalnog nivoa (hiperkapnija).[7] Ova stanja hipoksije i hiperkapnije izazvaće dodatne efekte na telo. Moždanim ćelijama je za život potreban stalan kiseonik, a ako se nivo kiseonika u krvi dovoljno dugo smanji, doći će do posledica oštećenja mozga, pa čak i smrti. Međutim, centralna apneja u snu češće je hronično stanje koje izaziva mnogo blaže efekte od iznenadne smrti. Tačni efekti stanja će zavisiti od toga koliko je apneja ozbiljna i od individualnih karakteristika osobe.

Lečenje može uključivati promene načina života, piske za usta, aparate za disanje i operaciju.[2] Promene u načinu života mogu uključivati izbegavanje alkohola, gubitak težine, prestanak pušenja i spavanje na boku.[8] Bez lečenja, apneja u snu može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara, dijabetesa, zatajenja srca, nepravilnog rada srca, gojaznosti i sudara motornih vozila.[2]

Alchajmerova bolest i teška opstruktivna apneja u snu su povezane [9] jer postoji povećanje proteina beta-amiloida, kao i oštećenja bele materije. Ovo su glavni pokazatelji Alchajmerove bolesti, koja u ovom slučaju potiče od nedostatka pravilnog odmora ili slabije efikasnosti sna što dovodi do neurodegeneracije. Apneja u snu u srednjim godinama donosi veću verovatnoću razvoja Alchajmerove bolesti u starijoj životnoj dobi, a ako neko ima Alchajmerovu bolest, veća je verovatnoća da će imati i apneju za vreme spavanja.[10][11]

Apneja je uobičajen poremećaj spavanja. Velika analiza procenjene prevalencije u 2019. godini otkrila je da ovaj poremećaj pogađa 936 miliona-1 milijardu ljudi u dobi od 30-69 godina u svetu, ili otprilike jednu osobu od 10 ljudi, i do 30% starijih osoba.[12] Apneja za vreme spavanja nešto je češća kod muškaraca nego kod žena, otprilike u razmeri 2: 1 muškaraca i žena.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Sleep Apnea: What Is Sleep Apnea?”. NHLBI: Health Information for the Public. U.S. Department of Health and Human Services. 10. 7. 2012. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 2016-08-18. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z „Sleep Apnea: What Is Sleep Apnea?”. NHLBI: Health Information for the Public. U.S. Department of Health and Human Services. 10. 7. 2012. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 2016-08-18. 
  3. ^ a b „What Are the Signs and Symptoms of Sleep Apnea?”. NHLBI. 10. 7. 2012. Arhivirano iz originala 26. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  4. ^ Osman, A. M.; Carter, S. G.; Carberry, J. C.; Eckert, D. J. (2018). „Obstructive sleep apnea: Current perspectives”. Nature and Science of Sleep. 10: 21—34. PMC 5789079 Slobodan pristup. PMID 29416383. doi:10.2147/NSS.S124657. 
  5. ^ „Who Is at Risk for Sleep Apnea?”. NHLBI. 10. 7. 2012. Arhivirano iz originala 26. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  6. ^ „Obstructive sleep apnea/hypopnea syndrome”. Panminerva Medica. 55 (2): 191—5. jun 2013. PMID 23676959. 
  7. ^ Majmundar, Sapan H.; Patel, Shivani (2018-10-27). Physiology, Carbon Dioxide Retention. StatPearls Publishing. PMID 29494063. 
  8. ^ „How Is Sleep Apnea Treated?”. NHLBI. 10. 7. 2012. Arhivirano iz originala 27. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  9. ^ Andrade, A.; Bubu, O. M.; Varga, A. W.; Osorio, R. S. (2018). „The relationship between Obstructive Sleep Apnea and Alzheimer's Disease”. Journal of Alzheimer's Disease. 64 (Suppl 1): S255—S270. PMC 6542637 Slobodan pristup. PMID 29782319. doi:10.3233/JAD-179936. 
  10. ^ Liguori, Claudio; Chiaravalloti, Agostino; Izzi, Francesca; Nuccetelli, Marzia; Bernardini, Sergio; Schillaci, Orazio; Mercuri, Nicola Biagio; Placidi, Fabio (1. 12. 2017). „Sleep apnoeas may represent a reversible risk factor for amyloid-β pathology”. Brain. 140 (12): e75. PMID 29077794. doi:10.1093/brain/awx281 Slobodan pristup. 
  11. ^ Castronovo, Vincenza; Scifo, Paola; Castellano, Antonella; Aloia, Mark S.; Iadanza, Antonella; Marelli, Sara; Cappa, Stefano F.; Strambi, Luigi Ferini; Falini, Andrea (1. 9. 2014). „White Matter Integrity in Obstructive Sleep Apnea before and after Treatment”. Sleep. 37 (9): 1465—1475. PMC 4153061 Slobodan pristup. PMID 25142557. doi:10.5665/sleep.3994. Generalni sažetak. 
  12. ^ Franklin, Karl A.; Lindberg, Eva (avgust 2015). „Obstructive sleep apnea is a common disorder in the population—a review on the epidemiology of sleep apnea”. Journal of Thoracic Disease. 7 (8): 1311—1322. ISSN 2072-1439. PMC 4561280 Slobodan pristup. PMID 26380759. doi:10.3978/j.issn.2072-1439.2015.06.11. 
  13. ^ Franklin, K. A.; Lindberg, E. (2015). „Obstructive sleep apnea is a common disorder in the population—a review on the epidemiology of sleep apnea”. Journal of Thoracic Disease. 7 (8): 1311—1322. PMC 4561280 Slobodan pristup. PMID 26380759. doi:10.3978/j.issn.2072-1439.2015.06.11. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спавалачка_апнеја&oldid=27010488”