Spomenik Ćirilu i Metodiju u Beogradu
.jpg)
Spomenik Ćirilu i Metodiju je spomenik u Beogradu. Nalazi se u opštini Zvezdara u Parku Ćirila i Metodija, okružen Ruzveltovom, Ulicom kraljice Marije i Bulevarom kralja Aleksandra.
Podizanje i izgled spomenika[uredi | uredi izvor]
Spomenik je postavljen 2. juna 2006. godine, a izradio ga je makedonski vajar Tome Serafimovski. Izrađen je u bronzi u Umetničkoj livnici „Voždovac”, a sa postamentom je visok 5 metara.[1][2] Spomenik su otkrili tadašnji predsednici Makedonske i Srpske akademija nauka i umetnosti Nikola Hajdin i Cvetan Grozdanov, a svečanosti je prisustvovao i tadašnji gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović.[3]
Ideja za izradu spomenika nastala je 2002. godine u Ohridu, kada su se susrele delegacije SANU i Makedonske akademije nauka i umetnosti. Kada je tadašnji predsednik SANU, Dejan Medaković video skulpturu Ćirila i Metodija, zamolio je umetnika, koji je inače bio član obe pomenute akademije, da uradi spomenik slovenskim prosvetiteljima i u Beogradu.[3]
„Dogovorili smo se da to ne bude kopija ohridskog spomenika, već potpuno originalno delo. Biću presrećan ako sam uspeo u tome da se sveta braća Ćirilo i Metodije osećaju lagodno pokraj svog velikog sledbenika Vuka Karadžića, kao i ako on oseća da je sa njima jedan duh i jedno telo”. — Tome Serafimovski
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Spomenik Ćirilu i Metodiju”. beogradskevesti.info. Pristupljeno 1. 2. 2020.
- ^ „Četrdeset tri pobednika”. vreme.com. 22. 6. 2006.
- ^ a b „Otkriven spomenik Ćirilu i Metodiju”. mondo.rs. 2. 6. 2006.
