Sukobi u Nagorno-Karabahu 2016.

Sukob u Nagorno-Karabahu 2016.
Linija razdvajanja sukobljenih strana.
Vreme 1—5. april 2016. (4 dana) Mesto Azerbejdžan (Nagorno-Karabah i linija razdvajanja) Ishod prekid vatre
Sukobljene strane
Nagorno-Karabah Jermenija	Azerbejdžan
Komandanti i vođe
Bako Sakan Arajik Arutjunjan Serž Sargsjan	Ilham Alijev Artur Rasizade Zakir Hasanov
Jačina
20.000** (vojska Nagorno-Karabaha) 50.000 (vojska Jermenije)	82.000 (vojska Azerbejdžana)
Žrtve i gubici
88 vojnika poginula 123 ranjenih 14 tenkova	200 vojnika poginula 2 helikoptera 26 tenkova 5 oklopnih vozila

Sukob u Nagorno-Karabahu 2016. godine, bio je vojni sukob između Republike Azerbejdžan i većinskih Jermena iz Nagorno-Karabaha uz podršku Republike Jermenije.

Sukob je počeo 1. aprila 2016. godine napadom oružanih snaga Republike Azerbejdžan na nepriznatu Republiku Nagorno-Karabaha.

Pozadina

Glavni članak: Prvi rat za Nagorno-Karabah

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana počeo je 1988. godine nakon što je većinsko jermenskom regionu Nagorno Karabahu proglašena secesija od Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike. Nagorno Karabah proglasio je nezavisnost 1991. godine, što je dovelo do rata koji je trajao sve dok nije potpisan mirovni ugovor u Biškeku, uz posredovanje Rusije, 1994. godine.

Oružana dejstva

U noći između 31. marta i 1. aprila su Nagornokarabaška Republika i Azerbejdžan optuživali jedni druge za granatiranje međusobnih položaja. Prvi vojni sukobi su izbili u noći između 1. i 2. aprila napadom azerbejdžanskih vojnih snaga na pozicije jermenskih u oblasti Nagorno-Karabah. Obe strane su optuživale jedna drugu za masivna granatiranja i civilne žrtve. Informacije o oružanim sukobima su se pojavile na društvenim mrežama Tviter i Fejsbuk. Na početku sukoba, azerbejdžanska strana je otvorila artiljerijsku vatru, a zatim počela da primenjuje tenkove i helikoptere. Prema pres službe Ministarstva odbrane nepriznate NKR, Vojska Azerbejdžana u noći između 1. i 2. aprila pokrenula ofanzivu u nekoliko oblasti u zoni sukoba Karabaha uz upotrebu artiljerijske vatre, oklopnih vozila i aviona. U isto vreme artiljerijski napadi su primenjeni na mesta stalnog raspoređivanja određenog broja vojnih jedinica, kao i na pojedina naseljena mesta. Azerbejdžanska strana je izvela vojnu ofanzivu na nekoliko strateških tačaka u Karabahu, uključujući sela Sejsulan, visine oko sela Tališ i Leletepe u pravcu grada Fizuli. Do večeri 2. aprila, obe strane su prijavile mnogo mrtvih i ranjenih. Prema izvorima agencije "Interfaks", na većem delu linije fronta u Nagorno-Karabahu su nastavljene intenzivne borbe. Većinom su vođeni na severo-istočnom i jugo-istočnom pravcu. U regionima Mardakert i Hadrut je bilo čarki sa upotrebom teške artiljerije. Prema izveštajima oružanih sukoba sa linije, snage Nagorno-Karabaha su povratile kontrolu nad velikim delom prekograničnog mesta Tališ (Mardakertski region), i povratili kontrolu nad strateški važnim tačkama u blizini naselja. Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane demantovalo je ovu informaciju, rekavši da "azerbejdžanske trupe drže pod kontrolom strateške tačke oko sela Tališ, kao i druge teritorije koje su vratile pod svoju kontrolu". U večernjim satima, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su napade počele Oružane snage Jermenije, dok Ministarstvo odbrane Jermenije navodi da je azerbejdžanska strana preduzela ofanzivne akcije. Obe strane su saopštile da imaju gubitke. U borbama je poginulo 20 jermenskih vojnika i 10 civila od kojih jedan dečak, a na azerbejdžanskoj strani je poginulo 15 vojnika i 2 civila.

U jutarnjim satima 3. aprila, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je saopštilo jednostrani prekid vatre. Ministarstvo odbrane NKR je objavilo video snimke u okolini sela Seisulan gde prema podacima Ministarstva ima 21 zarobljeni azerbejdžanski vojnik. NKR Ministarstvo odbrane je objavilo da je selo Seisulan ostalo pod jermenskom kontrolom Na internetu se pojavio video-snimak raketnog granatiranja azerbejdžanske vojske po Nagorno-Karabahu 2. aprila. Jermenija i Azerbejdžan su ranije saopštili da je došlo do zaoštravanja situacije u zoni karabaškog konflikta. Prema saopštenjima pres-službe Ministarstva odbrane nepriznate Nagornokarabaške Republike, azerbejdžanska strana je u noći između 3. i 4. aprila nastavila da gađa iz minobacača i ofanzivnog oružja položaje vojske Karabaha i jermenska naselja na čitavoj liniji razgraničenja

Oružane snage Azerbejdžana su dobile naređenje 4. aprila da se nalaze u stanju pune borbene gotovosti po naređenju ministra odbrane te zemlje general-pukovnika Zakira Hasanova. Azerbejdžanska strana je saopštila da je u toku dana poginulo trojica vojnika. Jermenski predsednik Serž Sargsjan je izjavio da bi sukob mogao prerasti u otvoreni rat.

Dana 5. aprila, jedna granata ispaljena iz Jermenije pala je na severni deo Irana, javila je iranska agencija Fars i dodala da nije bilo žrtava. Portparol Ministarstva odbrane Jermenije potvrdio je 5. aprila da su u toku pripreme za prekid vatre u Nagorno-Karabahu. Portparol Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vagif Džargahli izjavio je da je Azerbejdžan u saglasnosti sa jermenskom stranom prekinuo vojne operacije na liniji vatre u Nagorno-Karabahu od 12 časova 5. aprila.

Gubici

Prema američkom Stejt departmentu Azerbejdžan je imao velike gubitke ali broj nije preciziran. Jedan službenik Stejt departmenta je izneo podatak da je poginulo ukupno 350 ljudi na obe strane dok ruski analitičari tvrde da je azerbejdžanska vojska imala 800 poginulih vojnika.

Podaci jedne i druge strane se ne podudaraju ali se pretpostavlja da je Azerbejdžan imao dosta veće gubitke od jermenske strane uprkos činjenici da je vojska Azerbejdžana dosta bolje opremljena i naoružana.

Nezavisni izvori iz Azerbejdžana priznaju gubitak 94 svojih vojnika. Vojska Azerbejdžana je tokom sukoba izgubila 25 tenkova, 2 helikoptera, 5 oklopnih vozila, 1 raketni lanser i 14 dronova. Jermenija i Nagornokarabaška Republika priznaju da su Jermeni tokom sukoba imali 88 poginulih vojnika i 14 tenkova dok sa druge strane tvrde da su likvidirali preko 300 azerbejdžanskih agresora. Tokom sukoba je poginulo najmanje 30 azerbejdžanskih specijalaca.

Više desetina civila je poginulo, a Vojska Azerbejdžana je tokom sukoba počinila i ratne zločine nad jermenskim zarobljenicima i civilima. Jedan azerbejdžanski vojnik je objavio fotografiju sa odsečenom glavom jezidskog vojnika koji je služio u vojsci Jermenije.

Zaključci

Azerbejdžan je računao na svoju veliku prednost u naoružanju i planirao blickrig, međutim svi planovi su im propali jer su Jermeni pružali žestok otpor uprkos žestokom granatiranju i napadima kojima su bili izloženi.

Vojska Azerbejdžana je koristila moderne ruske artiljerijske sisteme BM-30 Smerč i TOS-1 i druge najmodernije sisteme ali je pokazala nedovoljno visok nivo obučenost u rukovanju sofisticiranom tehnikom pa je ubrzo pokušala da iskoristi svoju brojčanu nadmoć i elitnom pešadijom pokušavala da se probije ali ova taktika ipak nije ispunila očekivanja jer su Jermeni visoko moralisani ostajali na pozicijama i borili se protiv višestruko jačeg napadača. Zabeleženo je više primera junaštva kada su Jermenski vojnici žrtvovali svoje živote iako su imali priliku da se povuku. Pešadijski napadi su bili propraćeni tenkovskim i helikopterskim napadima ali uprkos tome Azerbejdžanska armija je ostvarila samo minimalno napredovanje uz velike gubitke. Azeri su u napadima koristili tenkove T-90 i modernizovane T-72 od kojih su mnogi bili uništeni.

Jermeni su se pokazali kao pravični i hrabri borci pa su ubrzo stekli podršku solidarnosti iz celog sveta izuzev iz Turske i islamističkih zemalja dok je sa druge strane Azerbejdžan pokazao slabu vojnu organizaciju, regularni azerski vojnici su pokazali nizak moral izuzev ekstremnih nacionalista.

Azerbejdžan je uspeo da osvoji između 8-20 km² teritorije ali po visokoj ceni, za šta je žrtvovano najmanje 200 azerskih vojnika i oficira i više desetina komada tehnike. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je ovo naciji predstavio kao veliku pobedu uprkos velikim gubicima.

Analitičari se slažu da niko ništa nije dobio, Azerbejdžan je zauzeo malo parče zemlje po visokoj ceni, a Jermeni su im naneli teške gubitke i pritom pokazali da Vojska Azerbejdžana po organizaciji i hrabrosti nije dorasla jermenskim snagama.

Međunarodne reakcije

Nadnacionalni organi

• Evropska unija - Predsedavajući Organizacijom za bezbednost i saradnju u Evropi, nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izrazio je zabrinutost zbog razvoja situacije u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Federika Mogerini pozvala je obe strane „da odmah prekinu borbe i započnu prekid vatre”.
• OEBS - Jedan od predsedavajućih Minske grupe OEBS-a Džejms Vorlik rekao je 2. aprila da će se ova grupa sastati 5. aprila povodom sukoba u Nagorno-Karabahu.
• Savet Evrope - Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Pedro Agramunt pozvao je obe strane da poštuju primirje i nastave putem mirnih pregovora. On je takođe pozvao na povlačenje svih jermenskih oružanih snaga sa okupiranih teritorija Azerbejdžana u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
• OIK - Organizacija islamske konferencije, osudila je „napad od strane jermenskih snaga na granici okupiranih teritorija Azerbejdžana” i optužila Jerevan za „nepoštovanje jednostranog prekida vatre” koji je objavio Baku.
• ODKB - Portparol šefa CSTO, Nikolaj Bordjuža, izjavio je da sukob mora biti rešen pregovorima. Bordjuža je dodao da je azerbejdžanska strana „dovela do eskalacije situacije i sukoba”.

Nacionalni organi

• Sjedinjene Američke Države - Stejt department osudio je sukob i pozvao strane da „pokažu uzdržanost, izbegnu dalju eskalaciju, i strogo se pridržavaju prekida vatre.” Njihova izjava je da nestabilna situacija na terenu pokazuje zašto strane moraju da uđu u neposredne pregovore pod pokroviteljstvom OEBS-a Minske grupe na sveobuhvatnom rešenju sukoba. Podsjećaju da ne postoji vojno rešenje za sukob. Kao zemlja kopredsednik, SAD su čvrsto posvećene radu sa obe strane da postignu trajan mirovni sporazum.
• Rusija - Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je pozvao obe strane da okončaju neprijateljstva i pokažu uzdržanost. Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je 5. aprila telefonski razgovor sa liderima Jermenije i Azerbejdžana, Seržom Sargisjanom i Iljhamom Alijevim, o situaciji u Nagorno-Karabahu
• Turska - Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zavetovao se da će Ankara podržavati svog saveznika Azerbejdžan „do kraja” u njegovom sukobu sa Jermenijom oko spornog regiona Nagorno-Karabah, nakon što je u žestokim sukobima stradalo 30 vojnika na obe strane. Turski premijer Ahmet Davutoglu osudio je jermenske napade u spornom regionu Nagorno-Karabah i poručio da će Turska nastaviti da podržava Azerbejdžan u njegovom sukobu sa Jermenijom

Vidi još

• Prvi rat za Nagorno-Karabah 1988—1994.
• Drugi rat za Nagorno-Karabah 2020.