Susreti na Zmajevcu

Susreti na Zmajevcu je manifestacija na kojoj se predstavljaju izvorne pevačke grupe i parovi srpskog govornog područja i održava se svake godine u nedelju posle praznika Svetog Proroka Ilije na lokalitetu Zmajevac u Rožanstvu. Manifestacija se održava zalaganjem Milunke Tomašević Hadžije i u organizaciji Turističkog društva „Izvor Zmajevac” i Udruženja građana „Raspevani Zlatibor”.

Izvor Zmajevac

Zmajevac je ime za izvor koji izbija iz jedne pećine koja se nalazi u podnožju Velikog brda, na jugoistoku sela Rožanstva. Voda je tako hladna tokom čitave godine, a izbija u velikom mlazu (oko 20 litara u sekundi) da je narod oduvek verovao da samo zmajevi kao nepoznata, nadprirodna i svemoćna bića mogu obezbediti takve izvore koji ne zavise od vremenskih promena, pa tokom suše isto kao i u kišnim periodima daju podjednaku količinu vode. Upravo iz tog razloga, narod je nekada verovao i u njena lekovita svojstva. Danas ovaj izvor snabdeva nekoliko sela kvalitetnom pijaćom vodom putem savremenog sistema vodovodnih postrojenja i cevovoda, pa je čovek, koristeći nauku, savladao snagu nepoznatog zmaja i podredio je svojim potrebama.

Narodno verovanje

Zmajevi su bića iz paganskih, neznabožačkih vremena kada se sve što se razumom nije moglo objasniti pripisivalo nepoznatim moćnim nadprirodnim silama. Ispredale su se tako legende, prenosile s kolena na koleno i sačuvale do naših dana. I kada je hrišćansko stanovništvo preovladalo na ovim prostorima, praznoverje, sujeverje i strah od nepoznatih bića nisu nestali. Verovalo se tako da je moćni zmaj u ovu pećinu dolazio svake godine i to u prvu nedelju posle praznika posvećenog svetom Iliji gromovniku kako bi se okupao u ovom ledenom, lekovitom izvoru. Narod je pripovedao da su ga mnogi videli i opisivao kao sjajno biće dugačko kao vratilo od čijeg je tela, uokolo, na sve strane, sipala užarena vatra. Dolazio je rano, u zoru i nestajao u pećini. Upravo iz tog razloga ljudi su, neznano kada ali svakako davnih vremena, krenuli da zorom dolaze na ovaj izvor nazvavši ga Zmajevac i da se radi zdravlja ili izlečenja, kupaju ili umivaju u njegovoj ledenoj vodi. Smatralo se da čelično zdravlje jednog neuništivog Zmaja daje garanciju da će i svaki čovek koji ga sledi, kupajući se istom vodom, postati i ostati večno zdrav.

Ti dolasci na izvor radi umivanja prerasli su u sve brojnija okupljanja, najpre meštana sela Rožanstva, a potom i drugih iz okolnih sela. A kada se već tako u velikom broju nađu zajedno i to u nedelju kada se praznuje i ne radi, otpočela su druženja, razgovori, susreti, viđenja, pa poneka pesma i igra. Tako se ustalilo saborovanje na livadi blizu pećine i izvora Zmajevca i to uvek u nedelju posle Ilindana koji se svake godine slavi 2. avgusta, a nedelja kako te godine padne.

Sabor u Rožanstvu

Vašari, sabori, panađuri imaju dugu tradiciju u srpskom pravoslavnom narodu. Svi su vezani za neke crkvene praznike, a okupljanja su najčešće bila oko hramova i bogomolja ali i na drugim mestima pogodnim za saborovanje i kola. Veoma često bilo je to u blizini izvora hladne pijaće vode koja je značila život i bez koje se nije moglo. Skupovi organizovani pre svega radi zabave, veselja, igre i upoznavanja i druženja i u selu Rožanstvu su imali svoju dugu, vekovnu tradiciju. U centru sela održavao se vašar na Tomindan 19. oktobra, na Mitrovdan 8. novembra kao i na Srpsku Novu godinu ili Mali Božić 14. januara. Na treće Trojice selo je slavilo svoju prislavu u centru ali i u svakom domu, na Ivanjdan 7. jula, kao i na praznik Usekovanija glave Jovana Preteče 11. septembra kod Jovanove vode u Omaru takođe je bio narodni vašar.

Svi sabori koji su se nekada održavali u centru sela i kod Omara ugasili su se jer je narod vremenom promenio svoje navike. Jedino je okupljanje na livadi u blizini pećine i moćnog izvora Zmajevac opstalo i čuva tradiciju vekovnog okupljanja i druženja u zajedničkoj pesmi i igri. Narodu koji je živeo na selu, uslovljen više prirodnim nego društvenim pravilima i zakonima i koji je vredno i marljivo radio, sabori su predstavljali veliku radost. Tu su se mladi upoznavali, neki se zavoleli i brakove sklapali. Mnogi su se posvađani tada mirili, a veselja je bilo napretek, da se savladaju nevolje, nemaština, umor, da se proveseli, zapeva, zaigra. I za trgovce i zanatlije, ugostitelje, vašari su predstavljali mogućnost da se roba proda i zaradi.

U današnjem vremenu otuđenosti i još većeg nedostatka mogućnosti za pravu zabavu, staru, nekadašnju pesmu i igru u zajedničkom kolu, vašari imaju takođe veliki značaj. Očuvanju tradicije i običaja, negovanju starog načina pevanja na bas, izvikom, uživanju u muzici trubača, frulaša, harmonikaša, vašari daju mogućnost da se daroviti pokažu, a i da mladi upoznaju, zavole i sačuvaju kao dragoceno nasleđe predaka kako bi ga preneli potomcima, uvereni da na sopstvenim, dubokim korenima treba graditi budućnost.

Spoljašnje veze

• „Zlatibor: Vašar na Zmajevcu obeležio 171. godišnjicu”. UTNV. Pristupljeno 16. 2. 2017.