Suđenje pripadnicima Ajnzacgrupa
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Suđenje pripadnicima Ajnzacgrupa (nem. Einsatzgruppen-prozess), zvanično SAD protiv Ota Olendorfa i dr. (The United States of America vs. Otto Ohlendorf, et. al.) (29. septembar 1947 — 10. april 1948), bilo je suđenje protiv 24 oficira Ajnzacgrupa jedinica SS-a, odreda smrti koji su vršili masovne zločine iza linije fronta u istočnoj Evropi. Optužnica ih je teretila za brojne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti a u sklopu genocidnog plana, kao i za članstvo u SS-u, SD-u i Gestapo-u.
Suđenje je vodio Vojni tribunal II-A - sudije Majkl Musmano, Džon Spejt i Tomas Dikson.
Jedan optuženi je izvršio samoubistvo, jedan je pušten iz medicinskih razloga. Ostali su oglašeni krivim za sva dela, sem dvojice koji su oglašeni krivim samo za članstvo u kriminalnoj organizaciji. Izrečeno je 14 smrtnih kazni, a ostali su osuđeni na zatvorske kazne različite dužine, od 10 godina do doživotne.
Optužnica[uredi | uredi izvor]
- Zločini protiv čovečnosti kroz progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistva, istrebljenje, zatvaranje, i druga nehumana dela protiv civilnih populacija, uključujući nemačke državljane i državljane drugih država, u okviru organizovane šeme genocida.
- Ratni zločini iz istih razloga, i zarad namernog uništenja i razaranja neopravdanog vojnom nužnošću.
- Članstvo u kriminalnoj organizaciji, SS, SD, ili Gestapou, koje su prethodno međunarodni Vojni tribunali u Nirnbergu proglasili za kriminalne organizacije.
Svi optuženi su terećeni po svim tačkama optužnice. Svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi. Tribunal ih je sve osudio po svim tačkama, izuzev Rila i Grafa, koji su osuđeni samo po tački 3.
Optuženi[uredi | uredi izvor]
| ime | fotografija | položaj | presuda | ishod, amnestija 1951. |
|---|---|---|---|---|
| Oto Olendorf | 
|
SS grupenfirer; pripadnik SD; komandant Ajnzacgrupe D | smrt vešanjem | obešen 7. juna, 1951.[1] |
| Hajnc Jost | 
|
SS brigadefirer; pripadnik SD; komandant Ajnzacgrupe A | doživotni zatvor | preinačeno u 10 godina; umro |
| Erih Nauman | 
|
SS brigadefirer; pripadnik SD; komandant Ajnzacgrupe B | smrt vešanjem | obešen 7. juna, 1951.[1] |
| Oto Raš | 
|
SS brigadefirer; pripadnik SD i Gestapoa; komandant Ajnzacgrupe C | izuzet iz suđenja 5. februara, 1948. zbog zdravstvenih razloga[1] | umro 1. novembra 1948. |
| Ervin Šulc | 
|
SS brigadefirer; pripadnik Gestapoa; komandant Ajnzackomando 5, Ajnzacgrupe C | 20 godina | preinačeno u 15 godina; pušten 9. januara 1954; umro 1981. |
| Franc Siks | 
|
SS brigadefirer; pripadnik SD; komandant Forkomando Moskva, Ajnzacgrupe b | 20 godina | preinačeno u 15 godina; pušten 30. septembra 1952; umro 1975. |
| Paul Blobel | 
|
SS štandartenfirer; pripadnik SD; komandant Zonderkomando 4a, Ajnzacgrupe C | smrt vešanjem | obešen 7. juna, 1951.[1] |
| Valter Blume | 
|
SS štandartenfirer; pripadnik SD i Gestapoa; komandant Zonderkomando 7a, Ajnzacgrupe B | smrt vešanjem | preinačeno u 25 godina; pušten 1955; umro 1974. |
| Martin Zandberger | 
|
SS štandartenfirer; pripadnik SD; komandant Zonderkomando 1a, Ajnzacgrupe A | smrt vešanjem | preinačeno u doživotni zatvor; pušten 1958; umro 2010. |
| Vili Zajbert | 
|
SS štandartenfirer; pripadnik SD; zamenik šefa Ajnzacgrupe D | smrt vešanjem | preinačeno u 15 godina; umro 1976. |
| Eugen Štajmle | 
|
SS štandartenfirer; pripadnik SD; komandant Zonderkomando 7a, Ajnzacgrupe B i Zonderkomando 4a, Ajnzacgrupe C | smrt vešanjem | preinačeno u 20 godina; pušten u junu 1954; umro 1987. |
| Ernst Biberštajn | 
|
SS oberšturmbanfirer; pripadnik SD; komandant Ajnzackomando 6, Ajnzacgrupe C | smrt vešanjem | preinačeno u doživotni zatvor; pušten 1958; umro 1986. |
| Verner Braune | 
|
SS oberšturmbanfirer; pripadnik SD i Gestapoa; komandant Zonderkomando 11b, Ajnzacgrupe D | smrt vešanjem | obešen 7. juna, 1951.[1] |
| Valter Haenš | 
|
SS oberšturmbanfirer; pripadnik SD; komandant Zonderkomando 4b, Ajnzacgrupe C | smrt vešanjem | preinačeno u 15 godina |
| Gustav Adolf Noske | 
|
SS oberšturmbanfirer; pripadnik Gestapoa; komandant Ajnzacgkomando 12, Ajnzacgrupe D | doživotni zatvor | preinačeno u 10 godina; umro 1990. |
| Adolf Ot | 
|
SS oberšturmbanfirer; pripadnik SD; komandant Zonderkomando 7b, Ajnzacgrupe B | smrt vešanjem | preinačeno u doživotni zatvor; pušten 9. maja, 1958. |
| Eduard Štrauh | 
|
SS oberšturmbanfirer; pripadnik SD; komandant Ajnzackomando 2, Ajnzacgrupe A | smrt vešanjem[2]; predat belgijskim vlastima; umro u bolnici 11. septembra 1955. | |
| Emil Hausman | 
|
SS šturmbanfirer; pripadnik SD; oficir u Ajnzackomando 12, Ajnzacgrupe D | izvršio samoubistvo pre čitanja optužnice, 31. jula, 1947. | |
| Valdemar Klingenhefer | 
|
SS šturmbanfirer; pripadnik SD; oficir u Zonderkomando 7b, Ajnzacgrupe B | smrt vešanjem | preinačeno u doživotni zatvor; pušten 1956; umro 1980. |
| Lotar Fendler | 
|
SS šturmbanfirer; pripadnik SD; zamenik šefa Zonderkomando 4b, Ajnzacgrupe C | 10 godina[3]; umanjeno na 8 godina | preinačeno u 8 godina |
| Valdemar fon Radecki | 
|
SS šturmbanfirer; pripadnik SD; zamenik šefa Zonderkomando 4a, Ajnzacgrupe C | 20 godina | pušten |
| Feliks Ril | 
|
SS hauptšturmfirer; pripadnik Gestapoa; oficir u Zonderkomando 10b, Ajnzacgrupe D | 10 godina[4] | pušten |
| Hajnc Šubert | 
|
SS oberšturmfirer; pripadnik SD; oficir u Ajnzacgrupi D | smrt vešanjem | preinačeno u 10 godina |
| Matijas Graf | 
|
SS unteršturmfirer; pripadnik SD; oficir u Ajnzackomando 6, Ajnzacgrupe D | odsluženo vreme tokom suđenja[5] |
^ Raš je odveden iz sudnice tokom čitanja optužnice zbog lošeg zdravlja; optužnica mu je pročitana zasebno 22. septembra, 1947.
^ Štrauh je doživeo epileptični napad tokom čitanja optužnice 15. septembra, 1947. Njegova odbrana je kasnije pokušala da ga izuzme iz suđenja iz medicinskih razloga, ali je sud ovo odbio, uz obrazloženje da su Štrauhova svedočenja bila koherentna i nisu pokazivala da on ne bi bio mentalno sposoban da podnese suđenje.
^ Iako je Fendler osuđen po svim tačkama, sud je ocenio da predstavljeni dokazi nisu dovoljni da dokažu da je on naredio ili pomogao u planiranju ubistava. Izgleda da je imao prvenstveno kancelarijsku dužnost.
^ Ril je osuđen samo po tački 3; što se tiče tačaka 1 i 2, sud ga je proglasio nevinim, uz obrazloženje da kao niži oficir, nije bio odgovoran za zverstva koja je počinila Ajnzacgrupa D i da nije bio u položaju u kome je mogao da ih spreči, i mada je znao za ubistva, nije se moglo dokazati da je direktno učestvovao u njima.
^ Graf je osuđen samo za članstvo u SD. On je čak bio izbačen iz SS zbog „opšte indiferentnosti za organizaciju“[2] a kasnije je pokušao da napusti i SD.[2] Po tačkama 1 i 2 je takođe proglašen nevinim, jer kao podoficir nikada nije bio na komandnoj dužnosti, a jednom je čak i odbio jednu[2]
Od 14 smrtnih presuda, samo je četiri izvršeno; ostale su preinačene u kazne zatvora različitih dužina 1951. Do 1958, svi osuđeni su pušteni iz zatvora.
Citati[uredi | uredi izvor]
Iz presude Tribunala:
[Činjenice] su toliko izvan domašaja iskustva normalnog čoveka i opsega fenomena načinjenih ljudskom rukom da samo najkompletnije sudsko ispitivanje, i najiscrpnije suđenje, može da ih verifikuje i potvrdi. Iako je glavna optužba ubistvo, [...] optužnica za namerno ubistvo u ovom slučaju dostiže fantastične razmere i prevazilazi granice onoga u šta se može poverovati, tako da uverljivost mora biti ojačana uveravanjem ponovljenim hiljadu puta.
...zločin takve nezapamćene brutalnosti i takvog nezamislivog divljaštva da se um pobunjuje protiv sopstvene misaone slike, i zamišljanje se tetura u razmatranju tolike ljudske degradacije koju jezik ne može adekvatno oslikati.
Broj smrti do kojih su dovele aktivnosti sa kojima su ovi optuženi bili povezani i koje je tužilaštvo ocenilo na jedan milion je samo apstraktan broj. Ne može se pojmiti puni kumulativni teror ubistva ponovljenog milion puta.
Samo kada se ovaj groteskni zbir razdeli u jedinice koje je moguće mentalno usvojiti, može se razumeti monstruoznost stvari koje na ovom suđenju razmatramo. Mora se vizualizovati ne jedan milion ljudi već samo deset osoba — muškaraca, žena i dece, možda svi iz jedne porodice — kako padaju ispred dželatovih cevi. Ako se jedan milion podeli sa deset, ova scena se morala dogoditi stotinu hiljada puta, i ko vizualizuje ponavljanje ovog užasa će početi da razume značenje reči tužilaštva, 'Sa bolom i sa nadom mi ovde otkrivamo nameran pokolj više od milion nevinih i bespomoćnih muškaraca, žena i dece.'[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Frei, Norbert (2010). Adenauer's Germany and the Nazi Past: The Politics of Amnesty and Integration. Columbia University Press. str. 370. ISBN 978-0-231-50790-5. i pp. 173
- ^ a b v Nuremberg Military Tribunal, United States of America vs. Otto Ohlendorf, et. al. ("Einsatzgruppen trial"), Judgment, at pages 585-586.
- ^ Nuremberg Military Tribunal, United States of America vs. Otto Ohlendorf, et. al. ("Einsatzgruppen trial"), Judgment.
