Јоахим фон Рибентроп
| Јоахим фон Рибентроп | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Јоахим фон Рибентроп | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Пуно име | Улрих Фридрих Вилхелм Јоахим (фон) Рибентроп | ||||||||||||||
| Датум рођења | 30. април 1893. | ||||||||||||||
| Место рођења | Везел, Немачко царство | ||||||||||||||
| Датум смрти | 16. октобар 1946. (53 год.) | ||||||||||||||
| Место смрти | Нирнберг, Немачка | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Странка | Националсоцијалистичка њемачка радничка партија (1932–1945) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Улрих Фридрих Вилхелм Јоахим (фон) Рибентроп (нем. Ulrich Friedrich Wilhelm Joachim (von) Ribbentrop; Везел, 30. април 1893 — Нирнберг, 16. октобар 1946) био је нацистички политичар. Рибентроп је обављао функцију министра спољних послова Трећег рајха.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Везелу, на Валпургијску ноћ. Ванредно је образован у приватним школама Немачке и Швајцарске. Течно је говорио енглески и француски језик. Од 1910. до 1914. године радио је у Канади као увозник немачких вина. Учествује у Првом светском рату, добија чин поручника и орден Гвоздени крст. Био је пријатељ са Францом фон Папеном. Оженио се у јулу 1920. У браку је имао петоро деце. Пре рата је наводно имао аферу са Волис Симпсон.[тражи се извор]
Током Вајмарске републике није имао антисемитске предрасуде. У мају 1932. приступа нацистима и постаје ватрени антисемита. Гебелс га није волео јер се касно придружио странци, а у лошим односима је био и са Химлером. 4. фебруара 1938. постаје министар спољних послова. Титулу „фон“ добио је наговоривши своју тетку да га усвоји.
Предвидео је настанак Гвоздене завесе и Хладног рата. Ухапшен је 14. јуна 1945. Суђено му је на Нирнбершком процесу. Проглашен је кривим, осуђен на смрт и први обешен 16. октобра 1946. Први је требало да буде Геринг, али је он извршио самоубиство у ћелији. Последње речи биле су му: „Бог чува Немачку“. Чак и на суђењу и у ћелији, није одустајао од верности Хитлеру. Седео је слева Хесу, па су га он и Геринг прекинули у његовој завршној речи. Наследник му је био Артур Зајс-Инкарт.
