Tuberkuloza neosetljiva na lekove

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tuberkuloza neosetljiva na lekove
Mycobacterium tuberculosis uzročnik TBC pod mikroskopom
Specijalnostiinfektologija

Tuberkuloza neosetljiva na lekove ili multirezistentna tuberkuloza neosetljiva na više lekova (MDR-TB) težak je oblik infekcije tuberkulozom (TB) uzrokovane bakterijama koje su otporne na lečenje sa najmanje dva najmoćnija leka prve linije protiv tuberkuloze kao što su izoniazid i rifampin.[1] Neki oblici tuberkuloze neosetljiva na lekove su takođe otporne ne samo na one iz prve linije odbrane već i na lekove druge linije odbrane i nazivaju se ekstenzivno neosetljiva ili rezistentna tuberkuloza na lekove (XDR-TB). Ova vrsta rezistencije pojavila se u Južnoj Africi 2006. godine. Nakon nepune četiri godine, SZO je saopštila da je najmanje jedan slučaj ove vrste rezistentne tuberkuloze prijavljen u 58 zemalja sveta..[2]

Tuberkuloza je uzrokovana infekcijom bakterijom Mycobacterium tuberculosis, od koje je skoro svaka četvrta osoba u svetu zaražena.[2] Zaražene osobe oboljavaju od tuberkuloze tek onda kada se bakterije aktiviraju. Bakterije postaju aktivne kao rezultat bilo čega što može smanjiti imunitet osobe, kao što je HIV, starenje, šećerna bolest ili druge imunokompromitirajuće bolesti. Tuberkuloza se obično može lečiti primenom četiri standardna leka prva linije u koje spadaju: izoniazid, rifampin, pirazinamid i etambutol).[3][4]

Međutim, počevši od prvog tretmana antibioticima bakterije Mycobacterium tuberculosis' 1943. godine, neki sojevi ove bakterija su razvili otpornost na standardne lekove putem genetskih promena.[5] Trenutno postoji i veći broj slučajeva rezistentnih na više lekova. Tuberkuloza je posledica infekcije jednim sojem bakterija koji se zove Pekinška loza (prvi put identifikovana na širem području Pekinga sredinom 1990-ih, ta loza danas cirkuliše širom sveta i mnogi njeni sojevi su otporni na lekove koji deluju na druge tipove tuberkuloze).[6] Proces rezistencije se ubrzava ako se koriste netačni ili neadekvatni tretmani, što dovodi do razvoja i širenja rezistentnog Mycobacterium tuberculosis na više lekova (MDR-TB). Netačno ili neadekvatno lečenje može biti uzrokovano upotrebom pogrešnih lekova, upotrebom samo jednog leka (standardni tretman su najmanje dva leka), ili nekonzistentno uzimanje lekova u odreženom periodu ili tokom celog perioda lečenja (tretman je potreban nekoliko meseci).[7][8]

Lečenje MDR-TB zahteva lekove druge linije (fluorokinolone,[9] aminoglikozide i druge), koji su generalno manje efikasni, toksičniji i mnogo skuplji od lekova prve linije. Raspored lečenja MDR-TB koji uključuje fluorohinolone i aminoglikozide može da traje i dve godine, u poređenju sa šest meseci lečenja lekom prve linije, i košta preko 100.000 američkih dolara.[9] Ako se i lekovi druge linije prepisuju ili uzimaju pogrešno, može se razviti dalja rezistencija koja vodi do (XDR-TB).

Rezistentni sojevi tuberkuloze su već prisutni u populaciji, tako da se MDR-TB može direktno preneti sa zaražene osobe na neinficiranu osobu. U ovom slučaju, osoba koja ranije nije lečena razvija novi slučaj MDR-TB. Ovo je poznato kao primarna MDR-TB i odgovorno je za do 75% slučajeva.[10] Stečena MDR-TB se razvija kada se osoba sa nerezistentnim sojem tuberkuloze leči neadekvatno, što dovodi do razvoja rezistencije na antibiotike kod TB bakterija koje ih inficiraju. Ovi pacijenti zauzvrat mogu zaraziti druge ljude MDR-TB.[11]

MDR-TB je izazvala oko 600.000 novih slučajeva tuberkuloze i 240.000 smrtnih slučajeva samo u 2016. godini, a MDR-TB čini 4,1% svih novih slučajeva tuberkuloze i 19% prethodno lečenih slučajeva širom sveta.[12] Globalno, većina slučajeva MDR-TB javlja se u Južnoj Americi, Južnoj Africi, Indiji, Kini i bivšem Sovjetskom Savezu.[13]

Lečenje MDR-TB zahteva terapiju lekovima druge linije, obično četiri ili više leka istovremeno u trajanju od najmanje 6 meseci. Moguće je i produženje terapije za 18-24 meseca ako je identifikovana rezistencija na rifampicin kod specifičnog soja tuberkuloze sa kojom pacijent je zaražen.[14] U idealnim programskim uslovima, stopa izlečenja MDR-TB može da se približi procentu od 70%.[14]

Značaj[uredi | uredi izvor]

Tuberkuloza (TB) je bolest uzrokovana bakterijama koje se prenose sa osobe na osobu vazdušnim putem. Tuberkuloza obično pogađa pluća, ali može uticati i na druge delove tela, kao što su mozak, bubrezi ili kičma. U većini slučajeva, TB se leči i izleči; međutim, osobe sa TB mogu umreti ako ne dobiju odgovarajući tretman.

Ono što posebno zabrinjava jeste da se teški oblici tuberkuloze veoma brzo šire i bolovati od tuberkuloze i od rezistentne tuberkuloze je veoma ozbiljno stanje i ako se ne leče, oba oblika bolesti mogu dovesti do smrtnog ishoda. Bolest je izlečive samo ako se otkrije na vreme i ako se sprovede odgovarajući način lečenja.

Mehanizam rezistencije na lekove[uredi | uredi izvor]

Mikrografija bakterije Mycobacterium tuberculosis

Sve veća dostupnost antibiotika 1960-ih bila je u skladu je sa padom broja bakterija i smanjenjem infekcija tuberkulozom. Međutim, Mycobacterium tuberculosis je vrlo brzo uzvratila udarac rezistencijom na lekove u osamdesetim i ranim devedesetim godinama 20. veka. Neki istraživači su pokazali da se ti datumi slažu sa pojavom virusa HIV-a i AIDS-a i sa padom SSSR-a i dezintegracija sovjetskog zdravstvenog sistema, što se često navodi kao faktor porasta tuberkuloze i njenih formi rezistentnih na širok spektar lekova.[15]

Rezistentna tuberkuloza može da nastane na dva načina:[16]

  • prvi, da se infekcija prenese sa obolelog na zdravu osobu,
  • drugi, znatno češći način, je da se osoba razboli od tuberkuloze koja je osetljiva na lekove, a da zbog neodgovarajućeg lečenja bacil tuberkuloze postane neosetljiv na neke od najvažnijih lekova. Najčešće se radi o greškama od strane samih bolesnika, prekidanje ili /i neredovno uzimanje lekova, uzimanje 1 ili 2 leka, a ne svih kako je preporučeno. Retko se radi o nepravilnom režimu lečenja, nedostupnosti lekova ili lekovima slabijeg kvaliteta.[1]

Vrste tuberkuloze prema rezistenciji na lekove[uredi | uredi izvor]

Multirezistentna tuberkuloza (MDR TB)[uredi | uredi izvor]

Multirezistentna tuberkuloze (MDR TB) vrsta je tuberkuloza. kada bacil ne reaguje na dva najvažnija leka – izoniazid i rifampicin.

Eekstenzivno rezistentna tuberkuloza (XDR TB)[uredi | uredi izvor]

Ekstenzivno rezistentna TB (XDR TB) je retka vrsta multirezistentna tuberkuloze (MDR TB) koja je otporna na izoniazid i rifampin, plus bilo koji fluorokinolon i najmanje jedan od tri leka druge linije za injekcije ( amikacin, kanamicin ili kapreomicin). Pošto je XDR TB otporna na najmoćnije lekove protiv tuberkuloze, pacijentima su prepuštene opcije lečenja koje su mnogo manje efikasne. XDR TB je od posebne važnosti za osobe sa HIV infekcijom ili drugim stanjima koja mogu oslabiti imuni sistem. Ove osobe imaju veću vjerovatnoću da obole od tuberkuloze kada se zaraze Mycobacterium tuberculosis, a takođe imaju i veći rizik od smrti kada razviju tuberkulozu.[1]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Sumnju na postojanje rezistencije na antituberkulotske lekove postavlja lekar na osnovu slabe ili nikakve reakcije bolesti na primenjeno lečenje. Definitivna dijagnoza se postavlja u bakteriološkoj laboratoriji, ispitivanjem osetljivosti bacila na lekove. Postoji više metoda kojima se ta osetljivost može utvrditi.

Terapija multirezistentne tuberkuloze[uredi | uredi izvor]

Kada se postavi dijagnoza multirezistentne tuberkuloze oboleli se prvo šalje na lečenja rezervnim lekovima (antituberkuloticima druge linije), u odeljenje za multirezistentnu tuberkulozu u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti da bi najčešće posle 6 meseci bolničkog lečenja, bolesnik lekove nastavio da uzima još oko 18 meseci u kućnim uslovima pod strogim nadzorom zdravstvene službe.[16]

Lečenje rezistentne tuberkuloze zahteva znatno duže vremena, posebno multirezistentne tuberkuloze, koje je najčešće oko 2 godine. Lečenje ekstenzivno rezistentne tuberkuloze zahteva posebne uslove. Lečenje se sprovodi pod kontrolom konzilijuma lekara, koji je zadužen da propisuje terapijske režime i prati njihovo sprovođenje. Ordinirajući lekari su dodatno obučeni za zbrinjavanje ovih bolesnika.

U principu se cela inicijalna faza lečenja obavlja u bolničkim uslovima. Po postizanju obeskličenja bolesnika, moguće je uputiti bolesnike sa povoljnim tokom bolesti na ambulantno lečenje. Ceo tok lečenja MDR/XDR-TB mora biti strogo nadziran. Lekovi se 6 dana u nedelji daju bolesniku i osoba koja sprovodi lečenje mora da proveri da je bolesnik progutao lekove. Lekovi se daju jednom dnevno. Ovi lekovi daju češća i ozbiljnija neželjena dejstva nego osnovni antituberkulotici. Oboleli na ambulantnom lečenju i članovi njihovih porodica, moraju biti upoznati s mogućnošću pojave neželjenih efekata i čim ih primete moraju da se obrate ordinirajućem lekaru.[16]

Pre otkrića efikasnih antibiotika ranih 1940-ih, veštački pneumotorakss pluća namerno je korišćen kao tretman za tuberkulozu. Gasovi kao što su azot i kiseonik bi se ubrizgavali u grudnu šupljinu, kolabirajući pluća i na taj način omogućavali da se TB lakše zaceli. Ovaj aparat za pneumotoraks je koristio se u bolnicama, posebno onima namenjenim lečenju pacijenata sa tuberkulozom.

Dužina lečenja tuberkuloze i mogućnost pojave neželjenih efekata, zahteva istrajnost u lečenju i potpuno poštovanje svih saveta lekara. Neophodna je potpuna saradnja između obolelog, najbližih članova porodice i zdravstvenih radnika (medicinskih sestara i lekara).

Obaveza lekara je da u potpunosti objasni bolesniku tok i lečenje bolesti. Važno je da se posebno skrene pažnja do kojih posledica može da dođe u slučaju prekida ili nepravilnog lečenja. Najvažnije je da se lekovi redovno uzimaju. Tako će se kod skoro svih obolelih izlečiti bolest i sprečiti pojava rezistencije bacila, koja ne samo da može da ugrozi samog bolesnika, nego može da bude opasna pretnja za zdravlje osoba iz njegove okoline.

Hirurgija[uredi | uredi izvor]

U slučajevima izuzetno otporne bolesti, operacija za uklanjanje infektivnih delova pluća je, generalno, poslednja opcija. Rani hirurški tretmani koji počinju u 19. veku uključuju:[17]

  • Izazivanje kolapsa pluća (arteficijalni pneumotoraks), jer mirujuće tkivo zaceljuje brže od tkiva koje se koristi.
  • Smanjenje plućne šupljine (torakoplastika), kako bi se popunila praznina uzrokovana oštećenjem plučnog tkiva tuberkulozom, vršena je uklanjanjem rebara, podizanjem dijafragme ili implantacijom tečnosti ili čvrstih materijala u plućnu šupljinu kao manje invazivne alternative za veštački pneumotoraks.[17]

Ovi tretmani su pali u zaborav nakon uvoćenja lekova protiv tuberkuloze sredinom 20. veka i nisu doživeli oživljavanje kod MDR-TB, osim torakoplastike koja se radi implantiranim mišićnim tkivom.

Hirurško uklanjanje delova pluća, nazvano resekcija pluća, bila je uglavnom teoretska mogućnost sve do poboljšanih hirurških alata i tehnika sredinom 20. veka.[17] Od 2016. godine, operacija se obično izvodi nakon 6–8 meseci neuspešnog lečenja tuberkuloze drugim sredstvima.[18]

Hirurško lečenje ima visoku stopu uspeha (više od 80%), ali isto tako i visoku stopu neuspeha od više od 10% uključujući rizik od smrti.

Hirurška intervencija je prvo usmerena na stabilizaciju „uništenih pluća“, izazvanih bolešću, zatim na uklanjanju tuberkuloma, a zatim na uklanjanje tečnosti i nakupljenog gnoja.[18]

Kako tuberkuloza i rak pluća mogu koegzistirati kod pacijenata kao moguća komplikacija, hirurške terapije su u obe bolesti slične jer hirurgija raka pluća ima svoje korene u gore pomenutim tretmanima tuberkuloze.[17][18]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Najvažnija stvar koju pacijent može da uradi da spreči širenje multirezistentna tuberkuloza (MDR TB) je da uzima sve svoje lekove tačno onako kako im je propisao zdravstveni radnik. Nijedna doza se ne sme propustiti i lečenje se ne sme rano prekinuti.. Pacijenti bi trebalo da kažu svom lekaru ako imaju problema sa uzimanjem lekova. Ako pacijenti planiraju da putuju, trebalo bi da razgovaraju sa svojim zdravstvenim radnicima i da se postaraju da imaju dovoljno lekova na putovanju.[1]

Pružaoci zdravstvenih usluga mogu pomoći u prevenciji MDR TB tako što će brzo dijagnostikovati slučajeve, pratiti preporučene smernice za lečenje, pratiti odgovor pacijenata na lečenje i uveriti se da je terapija završena.[1]

Drugi način da se spreči dobijanje MDR TB je izbegavanje kontakta sa pacijentima za koje se zna da su zaražemi sa MDR TB na zatvorenim ili prepunim mestima kao što su bolnice, zatvori ili skloništa za beskućnike, ili preduzeti dodatne mere zaštite koje mogu uključivati korišćenje ličnih respiratornih zaštitnih sredstava.[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „MDRTB Factsheet”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). 2016-05-11. Pristupljeno 2023-07-04. 
  2. ^ a b „Diagnosis and notification of multidrug-resistant TB” (PDF). World Health Organization (WHO). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 10. 2013. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  3. ^ Longo, Fausci; et al. (2012). Harrison's Principles of Internal Medicine (18th izd.). New York: McGraw Hill. str. Chapter 165: Tuberculosis. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  4. ^ Sileshi, Tesemma; Tadesse, Esayas; Makonnen, Eyasu; Aklillu, Eleni (2021). „The Impact of First-Line Anti-Tubercular Drugs' Pharmacokinetics on Treatment Outcome: A Systematic Review”. Clinical Pharmacology: Advances and Applications. 13: 1—12. doi:10.2147/CPAA.S289714. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  5. ^ „Chapter 168. Antimycobacterial Agents | Harrison's Principles of Internal Medicine, 18e”. AccessMedicine | McGraw-Hill Medical. Pristupljeno 2016-12-07. 
  6. ^ „Chapter 168. Antimycobacterial Agents | Harrison's Principles of Internal Medicine, 18e”. AccessMedicine | McGraw-Hill Medical. Pristupljeno 2016-12-07. 
  7. ^ Adams and Woelke (2014). Understanding Global Health. Chapter 10: TB and HIV/AIDS (12th izd.). McGraw Hill. Pristupljeno 9. 5. 2015. 
  8. ^ Keshavjee, Salmaan; Farmer, Paul E. (2012-09-06). „Tuberculosis, Drug Resistance, and the History of Modern Medicine”. New England Journal of Medicine. 367 (10): 931—936. ISSN 0028-4793. PMID 22931261. doi:10.1056/NEJMra1205429. 
  9. ^ a b Kaplan, Jeffrey. 2017. "Tuberculosis" American University. Lecture.
  10. ^ Nathanson, Eva; Nunn, Paul; Uplekar, Mukund; Floyd, Katherine; Jaramillo, Ernesto; Lönnroth, Knut; Weil, Diana; Raviglione, Mario (2010-09-09). „MDR Tuberculosis — Critical Steps for Prevention and Control” (PDF). New England Journal of Medicine. 363 (11): 1050—1058. ISSN 0028-4793. PMID 20825317. doi:10.1056/NEJMra0908076. 
  11. ^ Millard, James; Ugarte-Gil, Cesar; Moore, David A. J. (2015-02-26). „Multidrug resistant tuberculosis”. BMJ. 350: h882. ISSN 1756-1833. PMID 25721508. S2CID 11683912. doi:10.1136/bmj.h882. 
  12. ^ „Drug-resistant tuberculosis”. World Health Organization (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-10-02. 
  13. ^ „Multi-drug-resistant tuberculosis (MDR-TB) – 2015 Update”. World Health Organization (WHO). Arhivirano iz originala 18. 9. 2013. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  14. ^ a b Adams, Lisa V.; Woelk, Godfrey B. (2014), Markle, William H.; Fisher, Melanie A., ur., Chapter 10. Tuberculosis and HIV/AIDS (2 izd.), The McGraw-Hill Companies, Pristupljeno 2023-07-02 
  15. ^ „RTS :: Nauka :: Genomi tuberkuloze prate ljudsku istoriju”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-07-02. 
  16. ^ a b v „O tuberkulozi”. www.zdravlje-sm.org.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-02. 
  17. ^ a b v g Molnar, Tamas F. (August 2018). "Tuberculosis: mother of thoracic surgery then and now, past and prospectives: a review". Journal of Thoracic Disease. 1 (1): S2628–S2642.
  18. ^ a b v Subotic, Dragan; Yablonskiy, Piotr; Sulis, Giorgia; Cordos, Ioan; Petrov, Danail; Centis, Rosella; D’Ambrosio, Lia; Sotgiu, Giovanni; Migliori, Giovanni Battista (July 2016). "Surgery and pleuro-pulmonary tuberculosis: a scientific literature review". Journal of Thoracic Disease. 8 (7): E474–E485.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туберкулоза_неосетљива_на_лекове&oldid=27786404”