Izoniazid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Izoniazid
Isoniazid skeletal.svg
Isoniazid 3d.png
IUPAC ime
izonikotinohidrazid
Klinički podaci
Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682401
Kategorija trudnoće
  • C
Način primene oralno, intramuskularno, intravenozno
Pravni status
Pravni status
  • samo na recepat (US)
Farmakokinetički podaci
Vezivanje proteina Veoma sporo (0-10%)
Metabolizam jetra; CYP450: 2C19, 3A4 inhibitor
Poluvreme eliminacije 0,5-1,6 h (brz acetilatori), 2-5 h (spori acetilatori)
Izlučivanje urine (primarily), feces
Identifikatori
CAS broj 54-85-3 ДаY
ATC kod J04AC01 (WHO)
PubChem CID 3767
DrugBank DB00951 ДаY
ChemSpider 3635 ДаY
UNII V83O1VOZ8L ДаY
KEGG D00346 ДаY
ChEBI CHEBI:6030 ДаY
ChEMBL CHEMBL64 ДаY
NIAID ChemDB 007657
Hemijski podaci
Formula C6H7N3O
Molarna masa 137,139 g/mol
  (verify)

Isoniazid (Laniazid, Nidrazid, izonikotinilhidrazin, INH) organsko jedinjenje je primarni lek za prevenciju i tretman tuberkuloze. Ovo jedinjenje je prvi put sintetisano početkom 20. veka,[1] ali je njegovo antituberkolozno dejstvo otkriveno 1950-tih, i tri farmaceuticska preduzeća su istovremeno neuspešno pokušala da patentiraju lek.[2] Lek je initicijalno testiran u Arizoni na Navaho zajednici, koja ima veoma veliki problem sa tuberkulozom i koja nije bila izložena streptomicinu, glavnom tuberkuloznom tretmanu tog vremena.[3]

Isoniazid je dostupan u obliku tablete, sirupa, i injekcija (za intramuskularnu ili intravenoznu upotrebu). On je dostupan širom sveta. Ovaj lek ima nisku cenu i generalno je dobro tolerisan. On se proizvodi iz izonikotinske kiseline, koja se formira iz 4-metilpiridina.[4]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Meyer H, Mally J (1912). „On hydrazine derivatives of pyridine carbonic acids”. Monatshefte Chemie verwandte Teile anderer Wissenschaften (на језику: German). 33: 393—414. doi:10.1007/BF01517946. PDF fulltext
  2. Hans L Riede (2009). „Fourth-generation fluoroquinolones in tuberculosis”. Lancet. 373 (9670): 1148—1149. PMID 19345815. doi:10.1016/S0140-6736(09)60559-6. 
  3. Jones, David (2002). „The Health Care Experiments at Many Farms: The Navajo, Tuberculosis, and the Limits of Modern Medicine, 1952-1962”. Bulletin of the History of Medicine. 76 (4): 749—790. 
  4. Shinkichi Shimizu; Nanao Watanabe; Toshiaki Kataoka; Takayuki Shoji; Nobuyuki Abe; Sinji Morishita; Hisao Ichimura (2007). „Pyridine and Pyridine Derivatives”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. New York: John Wiley & Sons. doi:10.1002/14356007.a22_399. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).