Ugovor između Bugarske i Dubrovnika
Ugovor između Bugarske i Dubrovnika (lat. Ragusini foеdus jungunt cum Michael Asen, Bulgarorum imperatore, contra Stephanum Uroš Serbiae regem) je jedini sačuvani srednjovekovni međunarodni ugovor Bugarske u celosti.
Sklopljen je 15. juna 1253. godine (Vidovdan) u Dubrovniku. Sastavljen je na ćirilici u dva primerka — Slovenska kancelarija.
Čuva se u dubrovačkom arhivu. [1] Sporazum je usmeren protiv kralja Uroša, njegovog brata, roda i svih koji žive u njegovom kraljevstvu.
Ako Dubrovnik uspe da osvoji deo Raške zemlje, dužan je da ga preda Bugarskoj, osim zemalja predaka. Ugovorom su navedena i izuzetno dobro opisana imanja dubrovačke opštine na obali i na kopnu.
Ugovor sadrži odredbe o trgovinski odnosi; statusu trgovaca; soli izvučene između Drima i Neretve /polovina prihoda od prodaje raški ljudi/. Ugovor sadrži izuzetno siguran i precizan porez na ugovor prije 15 godina između Kraljevine i Dubrovnika, tj. od 1238 godine.
Nema izveštaja o njegovom sprovođenju, osim izveštaja o pohodu Mihajlo II Asena u Srbiji sledeće godine. [2][3][4]
Po svemu sudeći, ugovor su tada diktirali sasi u Brskovu, s ciljem razvoja rudnika srebra i izdavanja novaca — brskovski dinar.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Acta et diplomata XIII st. – № 215
- ^ „Ivan Božilov - Bъlgariя i Dubrovnik. Dogovorъt ot 1253 g., str. 87 (St. Stanojević. Događaji 1253 i 1254 g. – Glas SKA, 164 (1935), 191–198, spec. 195–196; Istoriя, 1, s. 505; Istorija, 1, s. 348)”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2019. g. Pristupljeno 25. 09. 2019.
- ^ Istorija srpskog naroda 1941, str. 153.
- ^ Istorija Jugoslavije 1933.