Дубровачки трговци

Дубровачки трговац, стара гравира из 1708. године

Дубровачки трговци су били трговци са подручја старе Дубровачке републике. Током средњовековног и раног нововековног периода, Дубровчани су развили успешну трговачку делатност не само на суседним просторима југоисточне Европе, већ и широм медитеранског света. Трговачким пословима су се у Дубровнику бавили првенствено племићи и имућни грађани. Ради несметане трговине са иностранством, Дубровачка република је склапала посебне уговоре са другим државама, које су дубровачким трговцима признавале слободу трговине. У појединим државама, дубровачки трговци су уживали знатне повластице, не само на пољу трговине, већ и у области судског решавања привредних и других спорова. Поред своје основне делатности, дубровачки трговци су се често бавили и обавештајним пословима за рачун дубровачке владе.

Дубровачки трговци у српским земљама

Историја трговачких односа између старог Дубровника и српских земаља започиње већ током раног средњовековног периода, а први велики процват доживљава за време владавине династије Немањића. Приликом сваке промене на српском престолу, Дубровчани су настојали да добију потврду дотадашњих уговора, који су укључивали и одредбе о слободи трговине. Сачувано је неколико владарских повеља, које су сведочиле о важности трговине у међусобним односима између Србије и Дубровника. За време постојања Српске деспотовине, дубровачка трговина је у српским земљама доживела нови процват, захаљујући развоју новчане привреде и рударства. Тада у градским центрима широм српских земаља настају колоније дубровачких трговаца. Након пропасти српских средњовековних држава, Дубровчани су наставили да тргују са српским земљама под турском влашћу, све до пропасти републике (1806).

Дубровачки трговци у бугарским земљама

Први историјски доказ о праву Дубровника да тргује Бугарском је позната дубровачка повеља.

Дубровачки трговци развијали су снажну трговину у бугарским земљама од 80-их година 15. века до 80-тих година 16. века. Њихова најјача трговинска колонија је у Софији, седишту румелијског беглербега. Имају своје колоније са црквама у следећим градовима — Београду, Русе, Силистри, Бабадагу, Варни, Шумену, Добричу, Провадији, Едирну, Пловдиву, Скопљу. Дуги рат и активна подршка Дубровника Светој лиги папе Климента VIII делегитимирали су их пред Високим портима. У ствари, Дубровник се осјећао изданим сплитском луком. Генерално, трговина Дубровником је опала у 17. веку, посебно након великог земљотреса 1667. године.

Види још

• Дубровник
• Дубровачка република
• Дубровачко грађанство
• Дубровачка братовштина Светог Антуна
• Велико веће (Дубровник)
• Веће умољених (Дубровник)
• Мало веће (Дубровник)
• Дубровачки кнез
• Српска канцеларија у Дубровнику
• Дубровачка књижевност

Литература

• Божић, Иван (1952). Дубровник и Турска у XIV и XV веку. Београд: Научна књига. 
• Веселиновић, Андрија (1997). Дубровачко Мало веће о Србији (1415-1460). Београд: Историјски институт САНУ. 
• Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257. 
• Динић, Михаило (1937). „Дубровачка средњевековна караванска трговина”. Југословенски историски часопис. 3 (1-2): 119—146. 
• Kovačević, Desanka (1961). Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Ковачевић-Којић, Десанка (1982). „Привредни успон”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 100—108. 
• Kovačević-Kojić, Desanka (1987). „Privredni razvoj srednjovjekovne bosanske države”. Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine. 1. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. стр. 85—190. 
• Ковачевић-Којић, Десанка (1999). „Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga) 1426-1433”. Споменик САНУ. 137 (11): 9—366. 
• Ковачевић-Којић, Десанка (2007). Градски живот у Србији и Босни (XIV-XV вијек). Београд: Историјски институт. 
• Ковачевић-Којић, Десанка (2010). Средњовјековна Сребреница: XIV-XV вијек. Београд: САНУ. 
• Kovačević-Kojić, Desanka (2012). La Serbie et les pays serbes: L'économie urbaine: XIVe-XVe siècles. Belgrade: Institut des Études balkaniques. 
• Синдик, Илија (1926). Дубровник и околина. Београд: Српска краљевска академија. 
• Тадић, Јорјо (1932). Шпанија и Дубровник у XVI в. Београд: Српска краљевска академија. 
• Tadić, Jorjo (1937). Jevreji u Dubrovniku do polovine XVII stoljeća. Sarajevo: La Benevolencia. 
• Tadić, Jorjo (1939). Promet putnika u starom Dubrovniku. Dubrovnik: Turistički savez. 
• Tadić, Jorjo (1953). „O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse”. Zgodovinski časopis. 6—7 (1952-1953): 552—565. 
• Тадић, Јорјо (1968). „Привреда Дубровника и српске земље у првој половини XV века”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 10 (1): 519—539. 
• Ћук, Ружа (2019). Србија и медитерански свет у позном Средњем веку. Београд: Историјски институт.