Ulični hokej
 | |
| Karakteristike | |
|---|---|
| Tip | Timski sport |
Ulični hokej (takođe poznat kao shini, dek hokej, hokej na drumu) je kolekcija varijanti timskih sportova koji se igraju na otvorenom bilo peške ili sa rolerima, koristeći loptu ili pak za ravne i suve površine. Cilj svake igre je postići više golova od protivničkog tima ispucavanjem lopte ili paka u mrežu protivničke ekipe. Sve igre su derivati sporta hokeja na ledu, hokeja na parketu, bendija i/ili hokeja na travi.
Varijante sa točkovima podrazumevaju upotrebu inlajn ili rolera[1] i različito se kvalifikuju kao inlajn hokej ili hokej na klizalištu (takođe poznat kao „Kuad hokej“).
Ulični hokej u "pikap" obliku se generalno igra prema sledećim smernicama pošto ne postoje "zvanična pravila" za lokalni pikap hokej:
Fizički kontakt između igrača je izuzetno ograničen da bi se izbegle povrede.
Trkači nose minimalnu ili nikakvu hokejašku opremu, u zavisnosti od preferencija igrača.
Igrači se slažu da li da dozvole udarce i podizanje štapa ili ne, što može prouzrokovati ozbiljne povrede igrača, pošto se oprema minimalno nosi ili se uopšte ne nosi.
Igrači odlučuju da li će koristiti hokejašku lopticu, tenisku lopticu ili pak za ulični hokej.
Nema sudija osim kada se tako dogovore obe ekipe.
Ulični hokej se obično igra na otvorenom, često na ulici[2] parkingu, teniskom terenu ili drugoj asfaltnoj površini, od čega je nastao naziv ulični hokej. Timovi se biraju na različite načine, ali obično ih biraju kapiteni putem alternativnog izbora dostupnih igrača. Alternativno, svi igrači stavljaju svoje štapove na gomilu i štapovi se izbacuju iz gomile na suprotne strane. U formalnije organizovanoj igri, igra se na klizalištima koja su često dizajnirana za hokej na rolerima i mogu biti zatvorena ili otvorena klizališta. Postoje i klizališta izgrađena posebno za hokej koji se igra pešice, a nazivaju se i klizališta za hokej na klupi ili hokej sa loptom. Takva klizališta se mogu koristiti i za igre hokeja na rolerima.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Veruje se da je hokej na ulici počeo kada su putevi počeli da se asfaltiraju u bogatijim delovima Severne Amerike, negde na prelazu iz 19. u 20. vek. Pojam ulični hokej je tako nastao u Kanadi u neko slično vreme, ali pretragom zapisa na internetu i u nekoliko biblioteka ljubitelja hokeja, generalno, nije pronađena tačna godina. Sport, a time i termin ulični hokej, na kraju se proširio na jug u Sjedinjenih američkih država. Većina ljudi koji se bave ovim sportom se uglavnom slažu da nijedna osoba ili entitet nije izmislio termin „ulični hokej“, već da je on jednostavno izmislio sam sebe, baš kao i termin „hokej na ledu“, pošto opisuje oblik hokeja. Ljudi bi bukvalno igrali igru na ulici pa su morali da zamole ljude da igraju tako što su ih pitali da li žele da igraju hokej na ulici[3].
Širom zemlje ćete videti mnogu decu svih uzrasta, od kojih su neki stari od 6 godina kako igraju ovu igru. Kao deca i tinejdžeri, skoro svi hokejaši rade na svojim veštinama i vežbaju svoje igre igrajući ulični hokej, često sami na prilazima ili na ulici ispred svojih kuća[4]. Što je uobičajeno jer vam ne treba led za igru. Ova deca mogu da se igraju bilo gde sa tvrdom podlogom. Neka deca čak organizuju timove da se takmiče protiv drugih. Postoje zvanične igre i turniri kojima se ova deca mogu pridružiti. Kroz istoriju organizovanog hokeja, mnogi profesionalni igrači na ledu učestvuju u raznim promotivnim igrama uličnog hokeja i dobrotvornim događajima, često se pojavljuju kao deo programa za omladinski ulični hokej tima Nacionalne hokejaške lige. Pošto ne može svaki hokejaš da bude na ledu u svakom trenutku, velika većina igra neki oblik uličnog hokeja bilo iz čistog uživanja, da bi poboljšala svoje opšte hokejaške veštine, ili oboje.
Takođe, pošto je cena manjih kućnih klizališta bila preskupa za profesionalne igrače, mnogi bi često igrali ulični hokej tokom letnjih meseci kako bi fizički bili u formi. To im je takođe pružilo priliku da rade na različitim aspektima igre na isplativ način. Pre ere velikih plata, mnogi poluprofesionalni i profesionalni igrači su igrali jedni sa drugima kada su živeli na udaljenosti jedni od drugih. In-lajn hokej se smatra jeftinijim od hokeja na ledu. Prema tome, verovatnije je da se deca igraju i drže korak, to može uključivati njihovu igru i kondiciju.
Tek početkom 1970-ih, je Rejmond V. Leklerk, osnivač korporacije Milec i tvorac narandžaste lopte bez odbijanja, zajedno sa nekoliko istaknutih igrača u severoistoku Sjedinjenih Država i jugoistočne Kanade, uspostavio pravila za organizovanije forme igre. Ova pravila je brzo usvojila većina liga u ovoj oblasti, a zatim su se na kraju proširila širom SAD i Kanade štampanim pravilnikom, koji su ljudi mogli da kupe. Leklerk je neformalno priznat kao the "Otac uličnog hokeja."[5]
Posle nekoliko godina eksperimentisanja sa svom dinamikom, Leklerk je 1974. napravio model sajta za igranje i unapređenje igre u Leominsteru, Masačusets. Lokacija, Leominster Dek Hokej Centre, ima 3 klizališta na otvorenom, sva sa modularnim sportskim terenima i neformalno je poznata kao „Dom DekHokeja“. Organizovana verzija uličnog hokeja sa timovima koji se takmiče u ligama prihvatila je veliki broj igrača u Torontu, Montrealu, Ontariju, Njujorku, Long Ajlendu, Nju Džersiju, Pensilvaniji i Merilendu. Uskoro su u tim regionima nicale razne lige i turniri. Igra se zatim proširila na jug i zapad dok su se igrači sa severoistoka SAD preselili u različite oblasti Sjedinjenih Država, a kanadski igrači su se preselili van provincija Ontarija i Kvebeka.
U Kanadi je ovaj sport organizovan za turnirske igre na pokrajinskom i nacionalnom nivou kasnih 1970-ih, osnivanjem Kanadske asocijacije za hokej sa loptom. Ubrzo je usledila formalnija organizacija sporta, što je dovelo do pokrajinskih turnira i na kraju kanadskog nacionalnog prvenstva.
U SAD je sport organizovan za ligaško/sezonsko igranje na nacionalnom i državnom nivou 2020. godine, formiranjem Nacionalne lige u hokeju sa loptom.
Igranje[uredi | uredi izvor]
Razni oblici uličnog hokeja
Ulični hokej je baziran na hokeju na ledu, bendiju, hokeju na travi ili hokeju na parketu i opšta svrha je ista: postići više golova od protivnika tako što ćete ispucati loptu ili pak u mrežu protivničkog tima koristeći svoj štap.
Varijanta hokeja na ledu[uredi | uredi izvor]
Varijanta hokeja na ledu je manje opasna od hokeja na ledu, a u in-lajn hokeju ima manje incidenata. Obično se igra pešice na nekom otvorenom asfaltu, betonskoj ili modularnoj sportskoj podlozi. Najpopularnije loptice po izboru su narandžaste „no bounce” plastične loptice koje su posebno napravljene za ulični hokej, kao i teniske loptice. Pakovi se retko koriste zbog površine za igru, ali se u nekim slučajevima može koristiti i poseban pak dizajniran sa ležajevima za hokej na rolerima. Ako se koristi pak, igrači se uglavnom slažu iz bezbednosnih razloga da ulože sve napore da pak zadrže na zemlji, pošto igrači uglavnom ne nose zaštitne kape za glavu i ako pak udari igrača u glavu, to može izazvati ozbiljne medicinske povrede i štete. Pošto obično koriste loptu napunjenu vodom, manje je opasno od korišćenja gumenog paka. Takođe je bezbednije jer nema lopatica ili provere tela kao u hokeju na ledu. Ponekad se ulični hokej igra sa malo zaštitne opreme, pa se nivoi fizičkog kontakta unapred dogovore od strane učesnika. Igra dozvoljava nivo fizičkog kontakta sličan onom koji je dozvoljen u košarci.
Pravila i stilovi igre mogu se razlikovati od oblasti do oblasti u zavisnosti od tradicije koju je određena grupa izdvojila. U neformalnoj igri, igra često počinje na jedan od dva načina: 1) takozvano „NHL obračun“, u kojem dva protivnička centra udaraju štapom jedan o drugog tri puta govoreći „N“, „H“, „L". Odmah nakon "L" dva igrača se bore da vide ko tvrdi posed lopte ili pak 2) Jedan tim jednostavno uzima loptu ili pak iza svoje mreže golmana, slično kao što se košarkaška utakmica nastavlja kada jedan tim postigne koš .
Hokej na parketu[uredi | uredi izvor]
Ulični hokej se takođe može igrati na zatvorenim košarkaškim terenima i/ili gimnastičkim salama. Međutim, ove vrste igara spadaju u kategoriju hokeja na parketu. U organizovanim ligama, hokej na parketu često ima posebna pravila koja se malo razlikuju od uličnog hokeja na otvorenom. Zidovi ili ograde ovih „klizališta“ služe za održavanje lopte, paka ili diska u igri slično kao daske na klizalištu.
Hokej na parketu ima nekoliko varijanti, koristi se ili pak ili tip diska, ali samo jedna, nazvana „Kosom hokej“, podseća na konvencionalniji format severnoameričkog uličnog hokeja. Kosom hokej i floorbol se ponekad smatraju formalnim podskupovima uličnog hokeja jer imaju tako različita pravila.
Kosom hokej[uredi | uredi izvor]
Kosom hokej je nazvan po Kosom-u, glavnom dobavljaču opreme za časove fizičkog vaspitanja) i često koristi zatvoreni pak.
Florbol[uredi | uredi izvor]
Florbol liči i na hokej na travi i na severnoamerički hokej na ledu, ali je zapravo varijanta ekipnog sporta na ledu - bendi.
Sem Džeks hokej na parketu[uredi | uredi izvor]
"Sem JDžek" hokej na parketu razvijen je u Kanadi 1930-ih, ali nije koristio loptu ili pak, već disk od filca sa rupom u sredini i zahtevao je od igrača da koriste ravne palice bez sečiva. Iako je ova igra, čija je pravila kodifikovao Sem Džeks u Kanadi 1930-ih, pomogla u formiranju rane konceptualizacije ringeta (koji je takođe kreirao Sem Džeks) i za koju se u početku verovalo da može postati vrsta „sporta na terenu“, ringet se nije razvila kao bliska ledena varijanta igre hokeja na parketu. Nakon što je njenu početnu strukturu pravila razvio Mirl Artur Makarti, košarkaška igra je postala uticajnija na rani temeljni dizajn ringeta. Međutim, rani format ringeta je još uvek bio u bližoj vezi sa Džeksovim hokejem na parketu nego bilo koje druge varijante na parketu, ulični hokej ili hokej na ledu.
Oprema[uredi | uredi izvor]
Severna Amerika[uredi | uredi izvor]
U Severnoj Americi oprema za ulični hokej je zasnovana na of dizajnu koji je nastao u hokeju na ledu. Ova oprema je dizajnirana da bude lakša i fleksibilnija zbog isključenja telesnih provera u uličnom hokeju. Sva oprema u stilu hokeja na ledu je neophodna osim sertifikovanih kaciga.
U igrama u stilu pikap-a, većina igrača ima tendenciju da igra sa nekom kombinacijom sledećeg:
- hokejaške rukavice
- štitnici za potkolenicu
- zaštita očiju
- atletska podrška
- štitnici za usta
Štitnici za potkolenicu su često fudbalskog tipa kada se igra pešice, mada nekoliko kompanija sada proizvodi i prodaje jastučiće za potkolenicu koji su lagani, izdržljivi i posebno su dizajnirani i plasirani na tržište za ulični hokej i hokej na rolerima.
Golmani[uredi | uredi izvor]
Golmani i dalje obično nose opremu sličnu po izgledu svojim kolegama u hokeju na ledu radi bezbednosti, ali delimično i da bi blokirali veći deo golovog prostora. Međutim, takva golmanska oprema koja se koristi u uličnom hokeju je generalno lakša od one koja se koristi u hokeju na ledu zbog smanjene težine i gustine lopte (ili paka) koja se obično koristi u uličnom hokeju u poređenju sa pakom od tvrde vulkanizovane gume koji se koristi u ledu. hokej.
Štapovi[uredi | uredi izvor]
Štap za ulični hokej je po obliku i veličini sličan štapu za hokej na ledu, ali je napravljen od materijala koji će bolje stajati za upotrebu na asfaltu ili sličnoj površini za igru. Ima dva glavna dela, osovinu i oštricu. Osovina je često napravljena od aluminijuma, grafita ili drveta. Oštrica je obično napravljena od neke vrste plastike, obično mešavine poliuretana, i pričvršćuje se na osovinu umetanjem u osovinu, pri čemu je unutrašnjost osovine obložena specijalizovanom vrstom lepka koji zahteva zagrevanje da bi se slegnuo i učvrstio. Ostale osovine su dizajnirane da imaju sečivo zašrafljeno na osovinu i pričvršćeno zavrtnjima. Neki štapovi za ulični hokej su napravljeni u obliku jednog dela i napravljeni su od plastike, poliuretana, grafita, aluminijuma, drveta ili mešavine ovih i drugih materijala. Mogu se koristiti i hokej na ledu i inline hokejaški štapovi. Međutim, štapovi za ulični hokej su obično jeftiniji i izdržljiviji za igranje na asfaltu i betonu i kao takvi su češći iz tog razloga gde se igra na tim podlogama. U organizovanim dek i hokejaškim ligama, većina igrača koristi skuplje štapove jer je kvalitet igre mnogo veći od uličnog hokeja sa loptom, a Mulit Modular Surfaces vidi igre koje se igraju koje omogućavaju bezbedniju i bržu verziju Dehokeja i mnogo su bezbednije za pokretanje tog betona ili crne ploče.
Ulična lopta
Sa uspehom široko korišćene narandžaste lopte za ulični hokej, uvedene su mnoge različite varijante boja zbog promene lopti za vremenske uslove, kao što su žuta, crvena, ružičasta, pa čak i lopta koja svetli u mraku. Nekoliko proizvođača loptica sada plasira loptice sa temperaturnim opsegom za koji je lopta dizajnirana na samom pakovanju. Većina hokejaške lopte proizvođači prodaju prema sledećem temperaturnom rasponu: crvena/narandžasta = vruća/topla iznad 60 stepeni, roze = hladna - između 40-60 stepeni, žuta = hladna - ispod 40 stepeni[6]. Teniska loptica ili loptica za uvijanje se takođe može koristiti kao alternativa narandžastoj lopti za ulični hokej, jer je mnogo mekša od narandžaste loptice, čime se smanjuje rizik od povreda.
Međunarodna pravila[uredi | uredi izvor]
Međunarodna federacija uličnog i hokeja na lopti je svetsko upravno telo zvaničnih turnira i liga u hokeju sa loptom i zvanično priznaje dve vrste lopti za igru: tvrdu, toplu klimatsku loptu za igru odraslih ili omladinu ili mekšu verziju za hladnije vreme[7].
Upravna tela[uredi | uredi izvor]
Međunarodna tela[uredi | uredi izvor]
Međunarodna federacija uličnog hokeja na ledu je zvanično priznata kao upravno telo ovog sporta od strane Međunarodne federacije hokeja na ledu. Neprofitna organizacija je osnovana 1993. godine i od 1995. godine organizuje međunarodna takmičenja.
Severna Amerika[uredi | uredi izvor]
Kanadska hokejaška asocijacija[8] je zvanično upravno telo hokeja sa loptom u Kanadi prema priznanju I.S.B.H.F. USA Ball Hokej je zvanično upravljačko telo uličnog i dek hokeja u Sjedinjenim Državama koje je priznao I.S.B.H.F.[9]
Nacionalna liga u hokeju s loptom je prva zvanično odobrena liga od strane USA Bol Hokej, zvaničnog upravljačkog tela uličnog i dek hokeja u Sjedinjenim Državama koje je priznao I.S.B.H.F.
Evropa i Azija[uredi | uredi izvor]
Nekoliko evropskih i azijskih zemalja ima svoja upravljačka tela u kojima sport ima dovoljno igrača da ima nacionalnu podršku i prisustvo. Generalno, ove zemlje imaju pravilnike zasnovane na kanadskom, američkom ili I.S.B.H.F. pravilnici ili kombinacija neke vrste ovih.
Turniri[uredi | uredi izvor]
Međunarodni turniri[uredi | uredi izvor]
Međunarodna federacija uličnog i hokeja s loptom održava nekoliko međunarodnih turnira od kojih je većina podeljena po starosnim grupama i polu. Ovi turniri su obično dvogodišnji, kao što su muški i ženski 20 i više godina, muškarci i žene do 20 godina, muškarci i žene do 18 godina i muškarci i žene do 16 godina. Postoje i muški masters turniri za igrače od 40 godina i više i Masters turnir za žene za igrače od 35 i više godina.
Severna Amerika[uredi | uredi izvor]
Svake godine se održavaju desetine turnira širom Severne Amerike. Turniri obično počinju u petak i završavaju se u nedelju uveče.
Popularnost[uredi | uredi izvor]
Prema ISBHF-u, lige uličnog hokeja postoje u preko 60 zemalja širom sveta. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da gde god ljudi igraju hokej na ledu, ljudi takođe igraju neki oblik uličnog hokeja.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Roller Hockey (1950) | Ghostarchive”. ghostarchive.org. Pristupljeno 2024-06-19.
- ^ Zakrajsek, Dorothy; Carnes, Lois; Pettigrew, Frank E. (2003). Quality lesson plans for secondary physical education (2nd ed izd.). Champaign, IL: Human Kinetics. ISBN 978-0-7360-4485-1.
- ^ „Street Hockey: Good Surface, Gear Are Critical - Health Encyclopedia - University of Rochester Medical Center”. www.urmc.rochester.edu. Pristupljeno 2024-06-19.
- ^ „Street Hockey: Good Surface, Gear Are Critical - Health Encyclopedia - University of Rochester Medical Center”. www.urmc.rochester.edu. Pristupljeno 2024-06-19.
- ^ Moore, Louis Herbert, (1 Nov. 1860–19 Jan. 1918), General Manager of the American Press Telegram Company, and London correspondent of the Washington Star, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-06-19
- ^ „Choose a Ball Based on Temperature | Schoolyard Puck” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-19.
- ^ isbhf (2019-03-20). „ISBHF 2020 Calendar”. ISBHF (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-19.
- ^ „Canada Ball Hockey Association”. Canadian Ball Hockey Association (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-19.
- ^ „Home - USA Ball Hockey” (na jeziku: engleski). 2015-05-12. Pristupljeno 2024-06-19.