Боћање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Боћање

Боћање (итал. bocce франц. boules) је спортска игра која се игра боћама тј. куглама на отвореном игралишту. Боћање је веома стара спортска игра која се већ вековима игра у медитеранским земљама, и у приморју бивше Југославије, посебно у Хрватској (игра на балоте/буће, балотирање/бућање, боћање и др).

Историја[уреди]

Боћар (графика Пола Гаварнија, 1858)

Мисли се да је настала у Грчкој, у Спарти. Изум боћа приписује се Спартанцу Тимокреатесу[1] (500 година п. н. е.). Етрурци су је пренели Римљанима, а ови су из Италије у друге медитеранске и алпске земље, па и даље.

Спортске организације боћара настају крајем 19. века. Године 1898. настаје Unione Bocciofila Piemonteze, из које се убрзо развила Unione Bocciofila Internazzionale (UBI) са седиштем у Лиону и Federazione Inernationale Giocatta Bocce (FIGB) са седиштем у Лугану, која организује такмичења између Италије и Швајцарске. У Европи постаје најјачи Међународни боћарски савез (Federation Internationale de Boules) (FIB) у који је била учлањена и Југославија.

Утакмица у боћању

У Југославији се организовано спортско боћање почело гајити по међународним правилима 1952. на иницијативу Куглашког савеза Југославије у Загребу. Неколико година касније, боћарске организације се издвајају се из Куглашког савеза и оснивају најпре Одбор за боћање, а 1958. Боћарски савез Југославије. У Европи су најбројнији и уједно најбољи боћари Италије и Француске.

Први међународни сусрет југословенских боћара одржан је са репрезентацијом Италије.

ФИБ организује за своје чланове светска (од 1947) и европска (од 1954) првенства те одређује и јединствена правила за сва боћарска спортска такмичења.

Правила такмичења[уреди]

Такмичење у боћању на Играма малих земаља Европе 2019 (Будва, 29. мај)
Сет кугли за боћање

Игралиште[уреди]

Игралиште тзв јог је раван земљани терен, посут финим песком дужине 27,5 м и ширине 2,5 до 4 м. Уздужне и попречне линије игралишта означене су линијама. Иза попречних граница игралишта обично се ставља ограда за заустављање кугли (боћа).

Опрема[уреди]

Кугле (боће) могу бити од пуног дрвета, пластике или метала. За спортска такмичења у боћању употребљавају се искључиво шупље кугле од челика. Максимална тежина кугле је 1.400 г., пречника од 90 до 110 мм. Пречник је сталан, али обично се израђује тако да може стати у шаку. Булин (итал. pallino) је најмања кугла у игри, истог облика и грађе само знатно мањег пречника (27—33 мм). У народном боћању булин може бити исте величине као и буће, али у спортском боћању мора имати прописану величину.

Учесници[уреди]

Такмичење може бити појединачно (један против једног) са три или четири кугле по играчу, паровима (два против два) са по три кугле по играчу или екипно (четири против четири) са по две кугле по играчу. У сваком пару или екипи један играч је капитен екипе. Он одређује редослед бацања, тактику игре и контролише мерење.

Правила игре[уреди]

Бодовање[уреди]

Врсте такмичења[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975.

Спољашње везе[уреди]