Одбојка на песку

С Википедије, слободне енциклопедије
Одбојка на песку
Beach volleyball-Huntington Beach-California 3.jpg
Играчи одбојке на песку у Калифорнији
Највише управно телоFIVB
Први пут игран1915. у Кану клубу Аутригер, у Вајкикију на Хавајима
Карактеристике
КонтактНе
Чланови тима2 по страни
Мешани полПојединачно и мешовито
ТипОтворено
ОпремаЛопта за одбојку на плажи
Присуство
Земља или  регионШиром света
ОлимпијадаОд 1996

Одбојка на песку је популарни спорт који је настао као варијанта традиционалне дворанске одбојке. Као место игре користе се углавном пешчане плаже где је спорт и настао. Иако је одбојка на песку у почетку била углавном само забава, постепено је прерасла у прави такмичарски спорт, па је од 1996. године у програму Олимпијских игара.

Тимовима је дозвољено до три додира да врате лопту преко мреже, а појединачни играчи не смеју два пута узастопно да додирну лопту, осим након додира блока (блок додир рачуна се као један додир). Блок додиром остају још само два додира пре него што се лопта мора ударити. Лопта се ставља у игру сервисом - ударцом сервера иза задње границе терена преко мреже противника. Рели се наставља све док лопта не буде приземљена на терену за игру, не изађе „напоље“ или не буде направљена грешка у покушају враћања лопте.[1][2] Екипа која освоји рели освоји бод и сервира за почетак следећег сегмента игре. Четири играча сервирају у истој секвенци током меча, мењајући сервера сваки пут када победник добије рели.

Одбојка на песку настала је највероватније 1915. године на плажи Вајкики на Хавајима, док је модерна игра за два играча потекла из Санта Монике у Калифорнији. Олимпијски је спорт од Летњих олимпијских игара 1996. Међународна одбојкашка федерација (ФИВБ) је међународно управљачко тело за овај спорт, и организује ФИВБ Светско првенство у одбојци на песку и ФИВБ Светску турнеју одбојке на песку.[3]

Историја одбојке на песку[уреди | уреди извор]

Одбојкаши на песку у кану клубу Аутригер на Хавајима, око 1915
Одбојка на песку, Бованско језеро

Одбојка на песку је варијанта одбојке у затвореном, коју је 1895. године изумео Вилијам Г. Морган.[4] Одбојка на песку је највероватније настала на плажи Вајкикија на Хавајима 1915. године,[5] у кану клубу Аутригер. Према интервјуу члана кану клуба Аутригер из 1978. године, Џорџ Дејвид „Дад” центар је тамо поставио мрежу, и прва забележена игра одбојке на песку је ту одиграна.[6] Одбојка на песку се играла на плажама у Калифорнији у САД негде око 1920. године. Као такмичарски спорт дуго није била шире прихваћена, иако је било појединачних професионалних турнира и такмичења. Прави бум у развоју одбојке на песку догодио се 90-их година 20. века, што је довело до тога да је од Олимпијских игара 1996. године у Атланти одбојка на песку део породице олимпијских спортова.

Најпознатије нације у том спорту су САД и Бразил. У Србији такође постоје службени турнири, које организује Одбојкашки савез Србије - Комисија за одбојку на песку, и који се играју у оквиру Првенства државе. Од међународних успеха наших такмичара треба поменути: 1. место на међународном турниру у Сан Дијегу 1998. године, 5. место на турниру на Менхетн Бич-у 1998. године, 3. место на турниру у Лимасолу 2000. године, 5. до 8. места на Европском купу у Загребу 2003. године, 1. место на међународном турниру у Лимасолу 2005. и 2006. године итд. Наши најбољи играчи су Иван Бугарчић - Гаги, Владимир Кнежевић, Зоран Јовановић итд. Иван Бугарчић је седмоструки првак државе и једини играч који је освајао Првенства у три државе: Југославији, Србији и Црној Гори и Србији.

Правила игре[уреди | уреди извор]

Већина правила игре преузета су из стандардне одбојке, а две кључне разлике су врста терена (песак уместо тврдог паркета или бетона) и екипа која се састоји од два играча са сваке стране (а не од 6 као што је то случај у стандардној одбојци). Ево осталих главних разлика у правилима одбојке на песку и дворанске одбојке:

  • терен је величине 8x8 метара, а не 9x9 m као код дворанске варијанте
  • није дозвољено играње прстима изнад главе приликом пријема сервиса или напада. Изузетно се дозвољава играње прстима изнад главе приликом пријема смеча и то ако је путања лопте изнад висине рамена играча који брани напад
  • стандарди за суђење тзв. дупле лопте приликом играња прстима изнад главе је знатно строжи
  • додир блока се увек броји као први контакт
  • забрањен је мекан додир приликом којег играч користи врхове прстију да одреди смер лопте према противниковом пољу, већ је за напад дозвољен само чврсти ударац (смеч)
  • нешто блажи критеријуми везани за пријам сервиса

Карактеристично је и коришћење сигнала рукама којима играч показује свом саиграчу који потез планира извести. Ти се сигнали изводе руком иза леђа, што онемогућава противника да сигнал примиети и препозна. Уобичајени сигнали су стиснута шака која сигнализира да играч неће покушати блок, један испружен прсти који јавља да ће играч блоком штитити могућ напад паралелом, те два прста која сигнализирају покушај блокирања дијагонале.

Опрема[уреди | уреди извор]

Званична лопта од Микасе

У слободној варијанти све што треба је одговарајући равни простор на пешчаној плажи или терену, одбојкашка лопта и мрежа. Како је реч о спорту који је најчешће везан уз плаже, такмичари су су складу с тим увек боси и често одевени у купаће костиме. Док ће девојке одабрати дводиелни спортски купаћи костим, мушкарци често користе нешто шире купаће гаћице и мајице без рукава. Због сунца неизбежни детаљ су и сунчане наочари или капе са ширитом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Rules” (PDF). fivb.org. Приступљено 2020-03-22. 
  2. ^ „Official beach volleyball rules 2013-2016” (PDF). fivb.org. Приступљено 2020-03-22. 
  3. ^ „FIVB Beach Volleyball World Tour Format Overview 2017-2020” (PDF). Fédération Internationale de Volleyball. Приступљено 20. 3. 2018. 
  4. ^ „History - Beach volleyball”. Fédération Internationale de Volleyball. Приступљено 20. 3. 2018. 
  5. ^ „Biography of Beach Volleyball”. Fédération Internationale de Volleyball. Приступљено 20. 3. 2018. 
  6. ^ „Sneak Preview: The Sands of Time”. bvbinfo.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2015. Приступљено 2015-12-03. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]