Univerzitet Albert Ludvigs

Univerzitet Albert Ludvigs

Albert-Ludwigs Universität
Moto	Die Wahrheit wird euch frei machen
Moto (na srpskom)	Istina će vas osloboditi (Jov 8,32)
Tip	državni
Osnivanje	1457.
Budžet	268,3 mil. evra
Rektor	Hans-Johen Šiver
Broj zaposlenih	oko 7.705
Nastavno osoblje	oko 2.394
Broj studenata	25.158 (2016/17)
Lokacija	Frajburg, Nemačka
Boje
Afilijacije	U15, EUA, IFPU, EUCOR, LERU
Veb-sajt	www.uni-freiburg.de

Univerzitet „Albert Ludvig“ (nem. Albert-Ludwigs Universität) je jedan je od najstarijih i najuglednijih nemačkih i zapadnoevropskih visokoškolskih ustanova. Nalazi se u gradu Frajburgu, u oblasti Brajzgau, u saveznoj državi Baden-Virtemberg.

Univerzitet je osnovan 1457. godine. U svom sastavu je tada imao četiri fakulteta: teologija, filozofija, medicina i pravo. Snažan impuls njegovom razvoju dao je već Erazmo Roterdamski, koji je u periodu od 1529-1535 živeo u Frajburgu i predavao na Univerzitetu. Prateći burnu istoriju regiona u kome se nalazi i sam Univerzitet je prolazio kroz periode intenzivnog razvoja i delovanja i periode teškoća koje su u vreme između 1686. i 1698. uslovile i privremeno izmeštanje Univerziteta izvan grada Frajburga.

Devetnaesti vek je vek u kome Univerzitet doživljava intenzivan razvoj. Studentska populacija počinje naglo da raste, a 1899. frajburški univerzitet postaje prva nemačka visokoškolska institucija koja je počela da prihvata ženske studente. Dvadeseti vek daje Univerzitetu neobičan polet koji će ostaviti trajan uticaj na njegovo mesto i percepciju u svetskoj akademskoj i naučnoj javnosti. Neposredno nakon Prvog svetskog rata Edmund Huserl postaje predavač na odseku za filozofiju. Početkom veka Martin Hajdeger, jedan od nesumnjivo najznačajnijih filozofa dvadesetog veka, najpre studira na ovom univerzitetu da bi nešto kasnije na njemu i sam postao profesor a kasnije i rektor. Ne samo u sferi filozofije, iz koje navedeni mislioci dolaze, već i u drugim oblastima počinju da se nižu istaknuta imena koja su za univerzitet u Frajburgu vezana bilo kao njegovi studenti ili kao profesori: Adolf Vagner (ekonomista), Georg fon Belov (istoričar), Karl fon Amira (pravnik) i dr. Najznačajniji istoričar umetnosti dvadesetog veka, Ervin Panofski, studirao je i 1914. stekao doktorat upravo na ovom nemačkom univerzitetu. Od ostalih imena koja su ostala zapisana u svetskoj naučnoj i kulturnoj istoriji tu su još i Karl Jaspers, Emanuel Levinas, Herbert Markuze, Niklas Luman, Maks Veber, Konrad Adenauer, kardinal Leman i drugi. Univerzitet u Frajburgu je neposredno pre obeležavanja jubileja 550 godina postojanja (2007) dobio i najmlađeg doktora humanističkih nauka. Sa svega 26 godina, Davor Džalto, iz Beograda, stekao je doktorat na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Frajburgu.

Sastavljajući rang-listu evropskih univerziteta, Evropska komisija dodelila je univerzitetu u Frajburgu šesto mesto u Evropi i drugo mesto u Nemačkoj. U prilog akademskoj izuzetnosti frajburškog univerziteta ide i činjenica da je čak 17 Nobelovih nagrada otišlo bivšim studentima i/ili profesorima Albert-Ludvig univerziteta, i to iz oblasti hemije, medicine, fizike i ekonomije.

Danas je studentska populacija veća od 22000. Među akademcima u Frajburgu su studenti iz praktično svih regiona sveta, počev od Evrope, preko Azije, Afrike, Australije, do Severne i Južne Amerike. Pored biblioteka koje se nalaze u sastavu svake studijske grupe i svakog fakulteta pojedinačno, studentima su na raspolaganju i biblioteke gradskih ustanova kao i Univerzitetska biblioteka koja broji oko 5 miliona naslova.

Moto Univerziteta u Frajburgu je "Die Wahrheit wird euch frei machen" (Istina će vas osloboditi)

Spoljašnje veze

• Albert Ludvig Univerzitet
• Jubilej 550 godina Albert Ludvig Univerziteta