Urođeni infektivni sindromi

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Urođeni infektivni sindromi su grupa najčešćih urođenih infektivna stanja tokom trudnoće uzrokovani patogenima koji se prenose sa majke na dete tokom trudnoće (transplacentarno) ili u vreme porođaja (peripartum) koji može rezultovati pojavom urođenih mana, mrtvorođenjem i neonatalnom smrću fetusa i novorođenčadi. Ove infekcije takođe mogu izazvati abnormalnosti u centralnom nervnom sistemu,[1] skeletnom i endokrinom sistemu i složenim organima (npr srčani defekti, gubitak vida i sluha).

U ove bolesti svrstavaju se sindrom urođene rubeole (SUR),[2] urođeni sifilis (US),[3] urođena infekcija citomegalovirusom (uCMV),[4] urođeni Zika sindrom (UZS),[5] urođeni varičela sindrom (UVS),[6] sindrom urođene toksoplazmoze (SUT),[7] sindrom urođenog virusnog limfocitnog horiomeningitisa.[8][9]

Među nekoliko drugih patogena koji takođe mogu vertikalno prenositi infekciju tokom trudnoće i imati štetne efekte na fetus i/ili novorođenče svrstavaju se HIV u trudnoći, perinatalni hepatitis B, streptokokok grupe B, Ešerihija koli, gonokok, hlamidija, virus Zapadnog Nila, virus malih boginja, enterovirus i adenovirus.[10]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), u 2010. godini, procjenjuje se da je 270.000 smrtnih slučajeva na globalnom nivou moglo da se pripiše urođenim anomalijama tokom prvih 28 dana života, pri čemu su defekti neuralne cevi (NTD) jedna od najozbiljnijih i najčešćih od ovih anomalija.

Uprkos značajnom napretku u lečenju i prevenciji zaraznih bolesti, urođene ili kongenitalne (poznate i kao intrauterine) i perinatalne (poznate i kao neonatalne) infekcije ostaju glavni uzroci trajnih neurorazvojnih smetnji širom sveta. Na sreću, relativno mali broj virusnih patogena može inficirati fetus u razvoju ili novorođenče postnatalno i izazvati neurološke bolesti.

U nastojanju da se smanji broj urođenih anomalija širom sveta, 63. Svetska zdravstvena skupština usvojila je Rezoluciju o urođenim manama . Između ostalih ciljeva, ova rezolucija podstiče zemlje da izgrade kapacitete u zemlji u vezi sa prevencijom urođenih anomalija i podizanjem svesti o njihovim posledicama.[11]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Sindrom urođene rubeole[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sindrom urođene rubeole
Virus rubeole (elektronskomikroskopski prikaz)
Lezije kože kod novorođenčeta sa urođenom rubeolom.

Uzročnik ovog sindroma je virus rubeole (RV) koji je RNA virus iz porodice togavirusa (Togaviridae family) iz roda Rubivirus, koji se prenosi kapljicama koje se izlučuju iz respiratornog sekreta zaraženih osoba. Teratogeni efekti infekcije tokom trudnoće oštećuju embrion i fetus u razvoju.

Virus rubeole se prenosi kapljicama koje se izlučuju iz respiratornog sekreta zaraženih osoba. Teratogeni efekti infekcije tokom trudnoće oštećuju embrion i fetus u razvoju.

Sindrom urođene rubeole je u velikoj meri nedovoljno prijavljena bolest, jer mnoge zemlje nemaju kapacitet za sprovođenje nadzora nad ovim stanje. Procenjuje se da svake godine u svetu oboli oko 105.000 novih slučajeva od sindrom urođene rubeole. Zemlje sa trajno visokim stopama imunizacije su u velikoj meri smanjile ili eliminisale rubeolu i sindrom urođene rubeole.[2]

Ako se žena zarazi između jednog i dvadeset osam dana pre začeća, postoji 43% šanse da će se dete roditi sa bolešću. Ako se infekcija dogodi između jedne i dvanaest nedelja nakon začeća, šanse su 51%; ako se majka zarazi između trinaest i dvadeset šest nedelja nakon začeća, šanse su 23%. Deca obično ne obole od rubeole ako je majka ima tokom trećeg tromesečja, ili između dvadeset šest i četrdeset nedelja nakon začeća.[12]

Patogeneza sindroma kongenitalne rubeole je multifaktorska i uključuje sledeće:[13]

  • Neinflamatornu nekrozu horionskog epitela u endotelnim ćelijama koje se zatim transportuju u fetalnu cirkulaciju i fetalne organe.
  • Intracelularni aktin inhibira infekcija rubeolom, što dovodi do inhibicije mitoze i ograničenog razvoja ćelija prekursora.
  • Povećana regulacija citokina i interferona u inficiranim ćelijama što može doprineti kongenitalnim defektima.

Urođeni sifilis[uredi | uredi izvor]

Elektronska mikrografija Zika virusa
Glavni članak: Urođeni sifilis

Urođeni ili kongenitalni sifilis jedan je od oblika sifilisa izazvan infekcijom bakterijom Treponema pallidum, koja se najčešće prenosi seksualnim kontaktom (vaginalni, oralni ili analni seks).[3] Karakteriše se pojavom urođenih mana kod novorođenčadi rođenih od žena koje su zaražene sifilisom pre ili tokom trudnoće.[14]

Urođena infekcija citomegalovirusom[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Urođena infekcija citomegalovirusom

Urođena infekcija citomegalovirusom jedna ke od infekcija izazvana citomegalovirus (CMV), veoma čestim virusom iz porodice Herpesviridae.[4] Prevalencija urođene infekcija citomegalovirusom kreće se od 0,2–0,7% živorođenih u regionima sa visokim prihodima do 1–6% u regionima sa niskim i srednjim prihodima. Većina ljudi je zaražena u nekom trenutku tokom svog života. CMV se prenosi bliskim kontaktom od osobe do osobe sa inficiranim izlučevinama, uključujući urin, pljuvačku, transfuziju krvi, spermu, cervikalni sekret i majčino mleko. Žene koje brinu o deci (kao što su majke i nastavnici) su pod visokim rizikom jer zaražena deca mogu da izlučuju virus u urinu i pljuvački mesecima, pa čak i godinama nakon infekcije. Kongenitalna infekcija citomegalovirusom nastaje kada virus prođe placentu tokom trudnoće i inficira fetus. Najveći rizik od infekcije fetusa je kod majki koje imaju primarnu infekciju tokom prvog i drugog trimestra trudnoće. Fetalni prenos se takođe može desiti ako se već postojeća infekcija ponovo aktivira tokom trudnoće ( neprimarna infekcija) ili ako je majka zaražena novim sojem CMV; međutim, rizik od prenosa je mnogo manji. Veće stope urođene infekcija citomegalovirusom se takođe javljaju kod potomaka žena koje su imunokompromitovane; na primer, zbog HIV infekcije.[15]

Iako većina dece zaražene citomegalovirusom pri rođenju nemaju simptome, kod onih kod kojih se javljaju oni uključuju:[16]

  • Zapaljenje mrežnjače
  • Žuta koža i subikterus (žutica)
  • Velika slezina i jetra
  • Niska telesna težina na rođenju
  • Depoziti minerala u mozgu
  • Osip pri rođenju
  • Napadi
  • Mala veličina glave

Urođeni Zika sindrom[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Urođeni Zika sindrom

Urođeni Zika sindrom uzrokuje infekcija Zika virusom, RNK flavivirusom (porodica Flaviviridae) koji prvenstveno prenose komarci Aedes.[17] Ovi komarci uglavnom ujedaju tokom dana, sa najvećim vremenima ujutru i rano uveče. Ovi komarci takođe prenose viruse denga, čikungunje i žute groznice. Dokumentovana je transplacentalna (vertikalna) i seksualna transmisija virusa, kao i transfuzijom krvi. Iako je virus Zika otkriven u ljudskom mleku, prenos preko dojenje nije definitivno dokazan. Rizik da trudnica dobije primarnu infekciju je isti kao i kod drugih odraslih osoba. Simptomi ZIKV infekcije su uglavnom blagi, nespecifični i samoograničeni, traju dva do sedam dana. Dok je veliki procenat infekcija asimptomatski.[5]

Urođeni varičela sindrom[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Urođeni varičela sindrom
Tipična ospa na glavi deteta obolelog od varičele

Urođeni varičela sindrom izuzetno je redak poremećaj u kome obolela odojčad imaju karakteristične abnormalnosti pri rođenju (urođene anomalije) zbog infekcije majke varičela zoster virusom u ranom periodu trudnoće (do 20 nedelja gestacije).[18][6]

Pogođena novorođenčad mogu imati nisku porođajnu težinu i karakteristične abnormalnosti kože; ruke, noge, šake i/ili stopala (ekstremiteti); mozak; oči; i/ili, u retkim slučajevima, drugim delovima tela. Opseg i ozbiljnost povezanih simptoma i fizičkih nalaza mogu značajno da variraju od slučaja do slučaja u zavisnosti od toga kada se infekcija varičela zoster kod majke dogodila tokom fetalnog razvoja.[19]

U mnogim slučajevima, novorođenčad sa sindromom kongenitalne varičele može biti abnormalno mala i imati nisku porođajnu težinu zbog abnormalnog kašnjenja u rastu tokom razvoja fetusa (intrauterino usporavanje rasta). Pored toga, često su prisutne karakteristične abnormalnosti na koži. Određena područja kože mogu se sastojati od zadebljanog, obraslog (hipertrofičnog) ožiljnog tkiva (cicatrik), a okolna koža može izgledati abnormalno otvrdnuta (induratna), crvena i upaljena (eritem). Takvi ožiljci od cikatrika se obično javljaju na jednoj ili više ruku i/ili nogu, koji takođe mogu biti malformisani, nerazvijeni (hipoplastični) i abnormalno skraćeni (redukcioni deformiteti). Pogođena novorođenčad takođe može pokazati nepotpun razvoj (hipoplazija) određenih prstiju na rukama i/ili nogama (rudimentarne promene).[20]

U nekim slučajevima, novorođenčad sa sindromom urođene varičele može imati abnormalnosti mozga kao što je degeneracija spoljašnjeg dela mozga (kortikalna atrofija) i/ili abnormalno povećanje moždanih šupljina (dilatirane komore [ventrikulomegalija]). Takođe mogu postojati abnormalnosti dela nervnog sistema koji kontroliše nevoljne funkcije (autonomni nervni sistem) kao što su oštećenje ili abnormalnosti određenih nervnih vlakana (simpatičkih nervnih vlakana) koja prolaze od kičmene moždine do vrata i/ili karličnog područja . Neka obolela odojčad i deca takođe mogu da ispolje abnormalnu malu glavu (mikrocefaliju), kašnjenje u sticanju veština koje zahtevaju koordinaciju mentalnih i fizičkih aktivnosti (psihomotorna retardacija), različite stepene mentalne retardacije i/ili smetnje u učenju. U nekim slučajevima, mogu biti prisutne i karakteristične očne (očne) abnormalnosti uključujući gubitak transparentnosti očnih sočiva (katarakte); abnormalna malenkost jednog ili oba oka (unilateralna ili bilateralna mikroftalmija); nevoljni, brzi, bočni pokreti očiju (pendularni nistagmus); i/ili zapaljenje i ožiljci određenih očnih membrana (horioretinitis i horioretinalni ožiljci).[21] Takve očne abnormalnosti mogu dovesti do različitih stepena oštećenja vida. U retkim slučajevima, novorođenčad sa sindromom kongenitalne varičele može imati dodatne abnormalnosti povezane sa ovim poremećajem. bočni pokreti očiju (pendularni nistagmus); i/ili zapaljenje i ožiljci određenih očnih membrana (horioretinitis i horioretinalni ožiljci). Takve očne abnormalnosti mogu dovesti do različitih stepena oštećenja vida. U retkim slučajevima, novorođenčad sa sindromom kongenitalne varičele može imati dodatne abnormalnosti povezane sa ovim poremećajem. bočni pokreti očiju (pendularni nistagmus); i/ili zapaljenje i ožiljci određenih očnih membrana (horioretinitis i horioretinalni ožiljci). Takve očne abnormalnosti mogu dovesti do različitih stepena oštećenja vida. U retkim slučajevima, novorođenčad sa sindromom kongenitalne varičele može imati dodatne abnormalnosti povezane sa ovim poremećajem.[22]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnostičke metode za kongenitalne infekcije, uključujući laboratorijske i slikovne, koje su podložne su promenama i mogu se razlikovati od zemlje do zemlje.

Kada se klinički sumnja na infekciju tokom trudnoće, laboratorijski testovi za otkrivanje kongenitalne infekcije mogu uključivati one na citomegalovirus, virus herpes simpleksa, rubeolu, HIV, toksoplazmozu, sifilis i Zika virus. Potencijalni nadzor povezan sa majkom i bebom zajedno sa nadzorom urođenih mana može pružiti potpuniju sliku ovih infekcija i ishoda povezanih sa njima.

Optimalno vreme za skrining normalnih trudnoća za otkrivanje urođenih mana je u periodu 18–22. nedelje gestacije kada je vizualizacija srca i izlaznih traktova optimalna.[23] Posle tridesete nedelje dijagnoza postaje otežana jer onda fetus u većoj meri ispunjava amnionsku šupljinu. Skrining u drugom trimestru (18–22. nedelja) za otkrivanje fetalnih anomalija trebalo bi da sprovede stručnjaka, naročito u visokorizičnim trudnoćama za pojavu srčanih anomalija.[24]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje urođenih infektivnih infekcija zavisi od:[25]

  • vrste bolesti,
  • kada je došlo do infekcije,
  • težine simptoma.

Terapija može uključivati antibiotike, antiparazitike ili antivirusne lekove, mada neke infekcije koje su izazvane virusima nemaju odgovarajuču terapiju osim odmora, dijetalnog režima ishrane i hidratacije.

Lekar koji prati trudnoću u zavisnosti od stanja fetusa može predložiti hitnu medicinsku pomoć ili negu u neonatalnoj jedinici intenzivne nege neposredno pre i tokom porođaja.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Profilaksa tokom trudnoće od velike je važnosti. Primarna prevencija obuhvata:[10]

  • Vakcinaciju protiv varičele i rubeole (pre trudnoće) može smanjiti broj štetnih ishoda trudnoće (urođenih mana, pobačaja, mrtvorođenih i neonatalnih smrti).
  • Higijenske mere (pranje ruku i izbegavanje određene hrane),
  • Skrining na sifilis tokom trudnoće, omogućava pravovremeno otkrivanje i rano lečenje.

Pogođena beba zahtevaju redovne kontrole radi praćenja gubitka sluha, oftalmoloških abnormalnosti i kašnjenja u razvoju.

Vakcinacija, blagovremeno otkrivanje i lečenje, kao i druge preventivne strategije mogu smanjiti broj štetnih ishoda trudnoće (urođenih mana, pobačaja, mrtvorođenih i neonatalnih smrti) koji su rezultat urođenih infekcija.

Zdravstveni nadzor[uredi | uredi izvor]

Nadzor od strane SZO i zdravstvenih vlasti može proceniti nacionalni i međunarodni teret infekcije majke i neželjene ishode, i formulisati strategije za smanjenje prenosa urođenih infektivnih bolesti sa majke na fetus.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Patel P. Congenital Infections of the Nervous System. CONTINUUM: Lifelong Learning in Neurology. 2021; 27 (4): p.1105-1126.
  2. ^ a b CDC (2020-12-08). „Background U:5.1 Congenital rubella syndrome (CRS)”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 12. 2022. 
  3. ^ a b „ICD-10 Version:2010, A50 Congenital syphilis”. icd.who.int. Pristupljeno 2022-12-22. 
  4. ^ a b „B25 Cytomegaloviral disease U: ICD-10 Version:2010”. icd.who.int. Pristupljeno 2022-12-22. 
  5. ^ a b CDC (2020-11-23). „5.4 Congenital Zika syndrome (CZS)”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-22. 
  6. ^ a b „Congenital Varicella Syndrome”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-28. 
  7. ^ „Toksoplazma retinohoroiditis (Toxoplasma retinochoroiditis]”. Simptomi (na jeziku: engleski). 2013-09-21. Pristupljeno 2022-12-28. 
  8. ^ Tian C, Ali SA, Weitkamp J-H. Congenital infections, part I: Cytomegalovirus, toxoplasma, rubella, and herpes simplex. NeoReviews. 2010;11(8).
  9. ^ Sheffield JS, Boppana SB. Cytomegalovirus infections in pregnancy [Internet]. Wilkins-Haug L, Hirsch MS, Barss VA, editors. UpToDate. 2022
  10. ^ a b „Congenital TORCH infections - Knowledge @ AMBOSS”. www.amboss.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-28. 
  11. ^ F. Bale, James. „160 Congenital and Perinatal Viral Infections”. academic.oup.com. Pristupljeno 2023-01-06. 
  12. ^ „Rubéola congénita: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-12-22. 
  13. ^ Bouthry E, Picone O, Hamdi G, Grangeot-Keros L, Ayoubi JM, Vauloup-Fellous C. Rubella and pregnancy: diagnosis, management and outcomes. Prenat Diagn. 2014 Dec;34(13):1246-53.
  14. ^ CDC (2020-11-27). „5.2 Congenital Syphilis”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-22. 
  15. ^ CDC (2020-11-27). „5.3 Congenital Cytomegalovirus (cCMV)”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-22. 
  16. ^ „Congenital Cytomegalovirus. Symptoms, Doctors, Treatments, Advances & More”. www.medifind.com. Pristupljeno 2022-12-23. 
  17. ^ Moore, Cynthia A.; Staples, J. Erin; Dobyns, William B.; Pessoa, André; Ventura, Camila V.; Fonseca, Eduardo Borges da; Ribeiro, Erlane Marques; Ventura, Liana O.; Neto, Norberto Nogueira; Arena, J. Fernando; Rasmussen, Sonja A. (2017). „Characterizing the Pattern of Anomalies in Congenital Zika Syndrome for Pediatric Clinicians”. JAMA Pediatrics. 171 (3): 288—295. PMC 5561417 Slobodan pristup. PMID 27812690. doi:10.1001/jamapediatrics.2016.3982. .
  18. ^ Mirlesse V, Lebon P. [Chickenpox during pregnancy] Arch Pediatr. 2003;10:1113-18. French.
  19. ^ Sauerbrei A, Wutzler P. The congenital varicella syndrome. J Perinatal. 2000;17:253-56.
  20. ^ Harger JH, Ernest JM, Thurnau GR, et al. Frequency of congenital varicella syndrome in a prospective cohort of 347 pregnant women. Obstet Gynecol. 2002;100:260-65.
  21. ^ Cooper C, Wojtulewicz J, Ratnamohan VM, et al. Congenital varicella syndrome diagnosed by polymerase chain reaction – scarring of the spinal cord, not the skin. J Paediatr Child Health. 2000;36:186-88.
  22. ^ Beers MH, Berkow R., eds. The Merck Manual, 17th ed. Whitehouse Station, NJ: Merck Research Laboratories; 1999:2330-32.
  23. ^ Thaman R, Varnava A, Hamid MS, Firoozi S, Sachdev B, Condon M, Gimeno JR, Murphy R, Elliott PM, McKenna WJ. Pregnancy related complications in women with hypertrophic cardiomyopathy. Heart 2003;89:752–756.
  24. ^ Rychik J, Ayres N, Cuneo B, Gotteiner N, Hornberger L, Spevak PJ, Van Der Veld M. American Society of Echocardiography guidelines and standards for performance of the fetal echocardiogram. J Am Soc Echocardiogr 2004;17:803–810.
  25. ^ „TORCH Infections: Syndrome, Causes, Risks & Treatment”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-06. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урођени_инфективни_синдроми&oldid=27442513”