Usisivač

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Usisivač

Usisivač je sprava koja služi za čišćenje. Uglavnom se koristi za čišćenje podova, ali postoje i izuzeci kao što su usisivači za čišćenje zavesa ili za čišćenje odeće. Usisivači su u ne tako davnoj prošlosti bili veoma skupi i samo najbogatiji su mogli da ih priušte. Danas su oni veoma pristupačne sprave.

Smatra se da je Danijel Hes iz Ajove, SAD, prvi patentirao usisivač pod nazivom „Mašina za čišćenje tepiha”. To je bila mašina sa četkama, ali i sa delom za usisavanje prašine i nekom vrstom filtera u sebi. Patent je patentiran pod brojem 29,077 dana 10. jula 1860. godine.[1]

Način rada[uredi | uredi izvor]

Princip rada usisivača zavisi od kompanije koja ga proizvodi, jer svi teže da naprave što bolji aparat. Razne kompanije koriste različite načine rada, da bi ispravile greške i udovoljile korisnicima. Naječešći problemi su: Usisivač pri radu samo podiže prašinu ne zadržavajući je u filteru, usisivač ne može da usisa krupniju prljavštinu, aparat je veoma glomazan i teško ga je smestiti kad se ne upotrebljava itd. Jedan od pricipa rada usisivača jeste korišćenje filtera i četki. Kada prljav vazduh biva usisan četka koja se vrti pomaže da se odvoji prašina dok kese na sebi imaju neku vrstu filtera. Ovaj način je jedan od prvobitnih načina rada usisivača i veoma je nepraktičan jer stvara veliku buku, filteri često pucaju ili se kese prepune. Drugi način je moderniji jer umesto filtera koristi vodu. Sva prljavština se zadržava na vodi tako da je drastično smanjeno propuštanje prašine, koja šteti zdravlju, kroz filter. Često ovi usisivači poseduju ceo sistem komora sa vodom da bi se osiguralo da što manje štetnih materija dospe u atmosferu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rani usisivač sa ručnim pumpanjem

Usisivač je evoluirao od mašine za čišćenje tepiha preko ručnih usisivača. Prvi ručni modeli sa mehovima razvijeni su 1860-ih, a prvi motorizovani dizajni pojavili su se na prelazu iz 20. veka, pri čemu je prva decenija bila decenija procvata.

Ručni usisivači[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ručni usisivač
Patentirani model mašine za čišćenje tepiha Daniela Hesa

Godine 1860, Daniel Hes iz Vest Juniona, Ajova, izumeo je ručni usisivač. Nazvan 'čistač tepiha', skupljao je prašinu rotirajućom četkom i imao meh za ostvarivanje usisavanja.[2][3] Još jedan rani model (1869) bio je „Virlvind”, koji je u Čikagu 1868. izumeo Ajves V. Makgafi. Kabasti uređaj je radio sa ventilatorom na kaiš koji je pokretan ručno, što ga je činilo nezgodnim za rad, iako se komercijalno plasirao na tržište sa mešovitim uspehom.[4] Sličan model je konstruisao Melvil R. Bisel iz Grand Rapidsa u Mičigenu 1876. godine, koji je takođe proizvodio mašine za čišćenje tepiha.[5] Kompanija je kasnije dodala prenosive usisivače u svoju liniju alata za čišćenje.

Električni usisivači[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Hubert Sesil But § Usisivač i Dejvid T. Keni
Kućna pomoćnica koristi „pumpu za otprašivanje”, oko 1906.

Krajem 19. veka uvedeni su motorni čistači, iako su rani tipovi koristili neke varijacije uduvavanja vazduha za čišćenje umesto usisavanja.[6] Jedan se pojavio 1898. godine kada je Džon S. Turman iz Sent Luisa, Misuri, podneo patent (SAD br. 634,042) za „pneumatski renovator tepiha“ koji je duvao prašinu u posudu.[7] Turmanov sistem, pokretan motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, putovao je do rezidencije kupaca na konjskoj zaprezi kao deo usluge čišćenja od vrata do vrata. Korin Dufour iz Savane, Džordžija, dobila je dva patenta 1899. i 1900. godine za drugi sistem duvanog vazduha koji je, izgleda, imao prvu upotrebu električnog motora.[6]

Godine 1901, usisivače sa pogonom su nezavisno izmislili britanski inženjer Hubert Sesil But i američki pronalazač Dejvid T. Keni.[8][7] But je takođe možda skovao naziv „vacuum cleaner”.[8] Butov konjskom zapregom prevožen motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokretao je „Pafing Bili“,[9] koji je možda izveden iz Turmanovog dizajna duvanog vazduha,“[10] oslanjao se na samo usisavanje sa vazduhom koji se pumpa kroz platneni filter i nudio se kao deo njegovih usluga čišćenja. Kenijev pristup je bio stacionarni sistem sa parnim motorom od 4000 lb sa cevima i crevima koji sežu do svih delova zgrade.

Kućni usisivač[uredi | uredi izvor]

Pneumatski usisivač na ručni pogon, oko 1910. Prikazan je i rani model na električni pogon.

Prvi uređaj za usisivač koji je bio prenosiv i plasiran na domaćem tržištu je 1905. godine napravio Volter Grifit, proizvođač u Birmingemu, Engleska.[11] Njegov Grifitov poboljšani usisivač za uklanjanje prašine sa tepiha ličio je na moderne čistače; bio je prenosiv, lak za skladištenje, a pokretala ga je „bilo koja osoba (kao što je obični kućni sluga)“, koja bi imala zadatak da komprimuje napravu nalik mehu kako bi usisala prašinu kroz odvojivu, fleksibilnu cev, na koju bi se mogle pričvrstiti razne oblikovane mlaznice.

Rani električni usisivač kompanije Electric Suction Sweeper, oko 1908.

Godine 1906, Džejms B. Kirbi je razvio svoj prvi od mnogih vakuuma pod nazivom „Domaći ciklon”. Uređaj je koristio vodu za odvajanje prljavštine. Kasnije revizije su postale poznate kao Kirbi usisivač. Godine 1907, domar robne kuće Džejms Marej Spangler (1848–1915) iz Kantona, Ohajo izumeo je prvi prenosivi električni usisivač,[12] i 2. juna 1908. dobio patent za električni usisni čistač. Važno svojstvo ove naprave je da pored usisavanja električnim ventilatorom koji je unosio prljavštinu i prašinu u kutiju i jednu od jastučnica njegove supruge, Spanglerov dizajn je koristio rotirajuću četku da olabavi ostatke.[13] U nemogućnosti da sam proizvede dizajn zbog nedostatka sredstava, 1908. je prodao patent lokalnom proizvođaču kožne galanterije Vilijamu Henriju Huveru (1849–1932), koji je Spanglerovu mašinu redizajnirao sa čeličnim kućištem, točkovima i priključcima, osnovavši kompaniju koja je 1922. preimenovana u Huver kompanija. Njihov prvi usisivač bio je model O iz 1908. godine, koji je prodavam za 60 dolara. Naredne inovacije uključivale su šipku za mlevenje 1919. („Udara dok mete i čisti“),[14] filterske vreće za odlaganje iz 1920-ih i uspravni usisivač 1926. godine.

U kontinentalnoj Evropi, kompanija Fisker end Nilsen iz Danske bila je prva koja je prodala usisivače 1910. Dizajn je bio težak samo 17,5 kg (39 lb) i njime je mogla upravljati jedna osoba. Švedska kompanija Electrolux lansirala je svoj Model V 1921. godine sa inovacijom da može ležati na podu na dva tanka metalna klizača.[15] Tridesetih godina 20. veka nemačka kompanija Vorverk počela je da prodaje usisivače sopstvenog dizajna koje je prodavala direktnom prodajom.

Nedavni napreci[uredi | uredi izvor]

Jedan britanski pronalazač je razvio novu tehnologiju čišćenja poznatu kao recikliranje vazduha, koja, umesto da koristi usisivač, koristi struju vazduha za prikupljanje prašine sa tepiha.[16] Ovu tehnologiju je testirao Program transformacije tržišta (MTP) i pokazalo se da je energetski efikasnija od vakuumske metode.[17] Iako postoje prototipovi u radu, tehnologija reciklaže vazduha se trenutno ne koristi ni u jednom proizvodnom čistaču.

Usisivači budućnosti[uredi | uredi izvor]

Naučnici se bave konstrukcijom robotskog usisivača koji će izvršavati svoje zadatke bez potrebe za ljudskom kontrolom. Takvi usisivači su za sada veoma mali, uglavnom kružnog oblika, u sebi imaju ugrađene laserske ili radarske senzore koji se brinu da robo-usisivač ne udari u neki predmet dok izvršava svoji zadatak. Takođe ti senzori registruju podlogu koju je prešao usisivač tako da se on nikada neće vratiti na mesto koje je već očistio.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Usisivač iz 1920. godine
    Usisivač iz 1920. godine
  • Usisivač iz 1930. godine
    Usisivač iz 1930. godine
  • Usisivač "Sloboda" Čačak iz dvadesetog veka
    Usisivač "Sloboda" Čačak iz dvadesetog veka

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhiva : "Vakuum kliner"”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 12. 2020. 
  2. ^ „Fascinating facts about the invention of vacuum cleaner by Daniel Hess in 1860”. The Great Idea Finder. Arhivirano iz originala 2019-07-10. g. 
  3. ^ Hess, Daniel (10 July 1860) "Carpet-Sweeper" U.S. Patent 29.077
  4. ^ McGaffey, Ives W. (8 June 1869) "Improved-Sweeping Machine" U.S. Patent 91.145
  5. ^ „Our History”. Bissell. Arhivirano iz originala 22. 11. 2010. g. Pristupljeno 5. 4. 2010. 
  6. ^ a b Gantz, Carroll (21 Sep 2012). The Vacuum Cleaner: A History. McFarland. p. 45
  7. ^ a b Wohleber, Curt (proleće 2006). „The Vacuum Cleaner”. Invention & Technology Magazine. American Heritage Publishing. Arhivirano iz originala 13. 3. 2010. g. Pristupljeno 8. 12. 2010. 
  8. ^ a b Gantz, Carroll (21 Sep 2012). The Vacuum Cleaner: A History. McFarland. p. 49
  9. ^ „Sucking up to the vacuum cleaner”. BBC News. 30. 8. 2001. Pristupljeno 6. 12. 2010. 
  10. ^ „THE STORY OF THE VACUUM CLEANER”. bvc.co.uk. Arhivirano iz originala 04. 05. 2015. g. Pristupljeno 29. 10. 2022. 
  11. ^ „The Changes to Vacuum Cleaners over the last 100 years”. The People History. 
  12. ^ Levy, Joel (2003). Really useful: the origins of everyday thingsNeophodna slobodna registracija. Firefly Books. str. 147. ISBN 155297622X. 
  13. ^ U.S. Patent 889.823
  14. ^ U.S. Patent 1.364.554
  15. ^ „Vacuum cleaner lasts for 70 years”. BBC News. 27. 1. 2008. Pristupljeno 28. 1. 2008. 
  16. ^ Edginton, B. (2008) “The Air Recycling Cleaner”. g0cwt.co.uk
  17. ^ Market Transformation Programme (2006), “BNXS30: Vacuum cleaners – UK market, technologies, energy use, test methods and waste”. Retrieved 20 August 2009.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Usisivač na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Усисивач&oldid=27553111”