Pređi na sadržaj

Finski špic

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finski špic
PorekloFinska
Osobine
Težina Mužjak 12 — 14 kg
Ženka 7.3 — 10 kg
Visina Mužjak 44.5 — 50.8 cm
Ženka 39.4 — 45.7 cm
Dlaka meka, gusta (sa podlakom)
Boja zlatno-crvena
Životni vek 11.2 godina
Klasifikacija / standardi
FCI Grupa 5, Sekcija 1 #49 standard
AKC Nesportski standard
ANKC Grupa 4 standard
CKC Grupa 2 standard
KC (UK) Lovački pas standard
NZKC Lovački pas standard
UKC Severna rasa standard
Domaći pas (Canis lupus familiaris)
Finski špic iz 1915. godine
Finski špic iz 1915. godine

Finski špic (Finski jezik: suomenpystykorva) je rasa pasa poreklom iz Finske. Ova rasa je prvobitno uzgajana da lovi sve vrste divljači od veverica i drugih glodara do medveda.[1] "Lavež-pokazivač", označava položaj divljači lajenjem i privlačenje pažnje divljača na sebe, omogućavajući lakši pristup za lov. Njegova prvobitna namena za lov na divljač bila je da ukaže na divljač koja je pobegla u drveće, poput tetreba, ali takođe dobro služi i za lov na losove. Neki su čak znali da idu i na medvede. U svojoj rodnoj zemlji ova rasa se još uvek uglavnom koristi kao lovački pas. Pasmina je prijateljski nastrojena i voli decu, pa je pogodna i za domaći život. Finski špic je nacionalni pas Finske od 1979. godine.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Ostaci pasa koji su pronađeni u Finskoj i datiraju od pre 8000 godina slične su veličine i oblika kao što su i psi rase špic.[2]

Zbog mešanja gotovo svih rasa pasa genetska bliskost je sa sivim vukovima.[3] Međutim, nekoliko rasa arktičkih pasa pokazuju genetsku bliskost sa sada izumrlim tajmirskim vukom severne Azije. Ove rase su povezane sa sibirskim haskijem i grenlandskim psom, kao i sa šar pejom i finskom lajkom, a koji su takođe povezani sa arktičkom ljudskom populacijom. Grafikon genetske bliskosti grenlandskog psa ukazuje na to da se 3,5% zajedničkog materijala najbolje uklapa, međutim udeo predaka se kreće između 1,4% i 27,3%. Ovo ukazuje na mešavinu populacije tajmirskih vukova i populacije pasa ovih 4 visokorasne pasmine. Ova introgresija mogla je pružiti ranim psima koji žive na visokim širinama, beneficije za prilagođavanje u novom i izazovnom okruženju. Takođe ukazuje da današnje pasmine potiču iz više od jednog regiona.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Finski špic se razvio od selektivno uzgajanih pasa rase-špic koji su nastanjivali centralnu Rusiju pre nekoliko hiljada godina. Izolovana ugro-finska plemena u krajnjim severnim regionima uzgajala su pse u skladu sa njihovim specifičnim potrebama.[5] Ovi mali klanovi šumara oslanjali su se na svoje pse kako bi im pomogli da dobiju hranu, a izvrsna lovačka sposobnost finskog špica učinila ga je omiljenim izborom.[6]

Do 1880. godine, naprednim prevoznim sredstvom su se spojili različiti narodi i njihovi psi, finski špic spario se s drugim rasama pasa i postali su posebna rasa.[5] Otprilike u to vreme, finski sportista iz Helsinkija po imenu Hugo Ros posmatrao je čistog izvornog finskog špica, dok je lovio u severnim šumama. Shvatio je mnoge vrline čiste finske rase špic i odlučio da odabere pse koji su bili pravi primeri pravog finskog špica kako bi pokušao oživeti ovu rasu.[1] Trideset godina pažljivog uzgoja rezultiralo je modernim finskim špicom; psi su potomci njegovog originalnog fonda.[7] Finski kinološki klub je revidirao standard pasmine šest puta, a poslednja verzija potvrđena je 1996. godine. 1979. godine, kada je klub proslavio 90. godišnjicu, finski špic je proglašen finskom nacionalnom pasminom pasa. Klub takođe radi na uključivanju lovnog iskustva sa finskim špicem na UNESKO-ovu listu nematerijalne kulturne baštine.[8]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Pravilna konstrukcija je kvadratne građe, što znači da je dužina tela jednaka ili nešto kraća od visine grebena u odnosu na zemlju. Dužina tela meri se od tačke ramena ili prednjeg dela noge do grebena. Ženke su obično malo duže u leđima nego mužjaci. Oba pola bi se trebala pojaviti nešto duže u nozi nego u leđima.

Na prednjim i / ili zadnjim stopalima mogu se pojaviti kandže. Ako se pojave zadnje kandže, treba ih ukloniti. Po želji se mogu ukloniti prednje kandže.[9]

Krzno[uredi | uredi izvor]

Finski špic ima tipično dvostruko krzno koje se sastoji od mekog, gustog podlanka i dugih, oštrih zaštitnih dlaka koje mogu iznositi 2,5 do 5 cm (jedan do dva inča). Spoljno krzno ne sme biti veći od 2,5 centimetara na ivici. Dlaka treba da bude čvršća, gušća i duža na vratu, leđima, leđima bedara i nabora repa, kraća na glavi i nogama. Muški psi trebaju imati malo duže i grubiji krzno od ženki koje imaju malo rafiniranije krzno.

Dlake na repu su važne za celokupni izgled psa, ali ne bi trebalo da budu predugačke. Udarane duge dlake bez održavanja mogu psu dati neprimetan izgled. Uz to, važno je postavljanje zadnjeg dela i finski špic treba da bude u mogućnosti da pomera rep sa jedne na drugu stranu. Većina finskih špica ima omiljenu stranu ali to nije pogrešno.

Pravilna nega krzna je najvažnija. Finski špic dva puta godišnje skida krzno i gubi podlaku. Neophodno je da vlasnici brišu stare dlake kako bi nove dlake mogle pravilno da rastu. Iako pas može izgledati puhasto i puno, prekomerne dlake mogu prouzrokovati ozbiljne kožne probleme.

U izložbenom krugu krzno treba da bude prikazano kao potpuno prirodano; četkica kroz krzno je prihvatljiva, ali nije dozvoljeno podrezivanje, čak ni na šapama. Međutim, svake prekomerne dlake treba ukloniti. Neki izlagači odlučuju pokazati pse sa preteranom podlakom kako bi krzno izgledao bujnije. Neuspeh na krznu neke sudije smatraju nepažnjom, koji preferiraju čisto i češljano krzno. Još jedan izuzetak su dlake ispod dna stopala. Dlake ispod stopala kao i nokti na nožnim prstima trebalo bi da budu lepo ošišani za nastup.

Boja[uredi | uredi izvor]

Štenad se često opisuje kao da izgledaju poput mladunčeta crvene lisice. Rođeni su tamno sivi, crni, braon ili bež sa ogromnom količinom crne boje. Štene bele boje ili jedno sa velikom količinom belih grudi nije poželjno za potrebe izložbe. Boju odraslog psa može proceniti iskusni uzgajivač pri rođenju, ali čak i tada, boja može malo da se menja kako štene raste.[7]

Boja za odrasle je tipično zlatno-crvena sa varijacijama od bledog meda do tamnog kestena.[10] Nema sklonosti određenoj nijansi sve dok je boja svetla i bistra. Dlaka nikada ne sme da bude pune boje. Treba da bude u senci i bez definisanih promena boje. Dlaka je obično u najmračnijoj nijansi na leđima psa, postepeno se svetli oko grudi i trbuha. Podlaka mora uvek biti svetlije boje od gornjeg dela, ali nikada ne sme biti bela. Mala mrlja bele boje, ne više od 1,5 cm (0,6 inča), je dozvoljena na grudima, a beli vrhovi na nogama su prihvatljivi, ali nisu poželjni.[7]

Nos, usne i predeo oko očiju uvek bi trebalo biti crni.[7]

Visina i težina[uredi | uredi izvor]

Visina (standard američkog kinološkog saveza)[10]

  • Mužjaci: 44,5 do 50,8 cm (17½ do 20 inča)
  • Ženke: 39,4 do 45,7 cm (15½ do 18 inča)

Težina:

  • Mužjaci: 12–14 kg (26–31 lb)
  • Ženke: 7,3–10 kg (16–22 lb)

Temperament[uredi | uredi izvor]

Ova rasa je aktivna, budna i živahna. Svaki dan im je potrebna jedna ili dve duge šetnje i biće prilično neaktivne u zatvorenom prostoru. Ova rasa se neće dobro prilagoditi životnoj situaciji koja se strogo odgaja; potreban im je balans za vežbanje na otvorenom i slobodno vreme sa porodicom.[11]

Smatra se da finski špic dobro komunicira sa ljudima, a posebno su dobri sa decom. Uvek su spremni da se igraju sa decom, ali ako se ignorišu, obično će otići.[12] Kao i kod svih pasa, i decu i pse uvek treba nadgledati kada su zajedno. To je nezavisna rasa i biće privržena svojoj porodici. Finski špic je sklon da bude zaštitni; mužjaci imaju više dominantne osobine od ženke.

Većina ovih pasa dobro se slaže sa drugim psima u kući. Uzgajaju se kao lovački psi i samim tim su nepouzdani oko malih životinja i ptica kućnih ljubimaca, ali na individualnoj osnovi mogu dobro živeti s mačkama, posebno ako su uzgajane zajedno sa njima.[13]

Lajanje[uredi | uredi izvor]

Izložba pasa
Izložba pasa

Ova rasa laje na bilo šta što se smatra neobičnim. Lajanje je glavni dio njihovih lovnih aktivnosti. U Finskoj su ovi psi cenjeni zbog svojih sposobnosti lajanja, koji se kreću u rasponu od kratkih, oštrih laveža do mnogih laveža u minuti koji zvuče kao neka melodija. Finski špic može da laje čak 160 puta u minuti. U Skandinaviji se održava takmičenje u cilju pronalaska "Kralja laveža".[14] U Finskoj se mora dokazati njihova sposobnost lajanja na terenu pre nego što se može osvojiti prvenstvo.[15]

Kada se koristi kao lovački pratilac, lajanje je način da se lovcu signalizira da je pas locirao plen u šumi.[15] Mogu se obučiti da smanje količinu lajanja[7], iako ih lajanje čini odličnim čuvarima.

Trening[uredi | uredi izvor]

Finski špicevi su nezavisni, voljni, inteligentni psi. Najbolje se obučavaju mekim glasom i dodirom.[16] Ova pasmina neće dobro reagovati na oštre metode treniranja. Treba ih obučiti laganim dodirima i pozitivnim metodama. Uz strpljenje i mirno, a čvrsto rukovanje, finski špic može biti divan saputnik.

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Finski špic je tipično veoma zdrava rasa, sa nekoliko mogućih zdravstvenih problema. Međutim, uzgajivače treba konsultovati kako bi razumeli rasprostranjenost specifičnog poremećaja kod ove rase. Ispod je kratak spisak onoga što se može dogoditi:

Prosečan životni vek je oko 11,2 godine.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Morris, Desmond (2001). Dogs:The Ultimate Dictionary of Over 1,000 Dog Breeds. Trafalgar Square Publishing. str. 316. 
  2. ^ Mannermaa, Kristiina; Ukkonen, Pirkko; Viranta, Suvi (2014). „PREHISTORY AND EARLY HISTORY OF DOGS IN FINLAND” (PDF). 
  3. ^ Freedman, Adam H.; Gronau, Ilan; Schweizer, Rena M.; Ortega-Del Vecchyo, Diego; Han, Eunjung; Silva, Pedro M.; Galaverni, Marco; Fan, Zhenxin; Marx, Peter (2014-01-16). „Genome Sequencing Highlights the Dynamic Early History of Dogs”. PLoS Genetics. 10 (1). ISSN 1553-7390. PMC 3894170 Slobodan pristup. PMID 24453982. doi:10.1371/journal.pgen.1004016. 
  4. ^ P, Skoglund.; Ersmark, E.; Palkopoulou, E.; L, Dalén (2015-06-01). „Ancient Wolf Genome Reveals an Early Divergence of Domestic Dog Ancestors and Admixture Into High-Latitude Breeds”. Current biology: CB (na jeziku: engleski). PMID 26004765. Pristupljeno 2020-05-19. 
  5. ^ a b The American Kennel Club (1997). The Complete Dog Book. Howell Book House. str. 508. 
  6. ^ Nicholas, Anna Katherine (1990). Finnish Spitz. T.F.H. Publications. str. 6. 
  7. ^ a b v g d „The Finnish Spitz”. web.archive.org. 2016-03-12. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 2020-05-19. 
  8. ^ „The Finnish Spitz is bred from a native landrace”. www.koiramuseo.fi (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  9. ^ „Dogs New Zealand - DogsNZ Page Not Found”. www.dogsnz.org.nz. Pristupljeno 2020-05-19. 
  10. ^ a b „Finnish Spitz Dog Breed Information”. American Kennel Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  11. ^ Cunliffe, Juliette (2003). Finnish Spitz: Special Rare-Breed Edition. Kennel Club Books. str. 19. 
  12. ^ Nicholas, Anna Katherine (1990). Finnish Spitz. T.F.H. Publications. str. 24. 
  13. ^ „Finnish Spitz Dog Breed Information, Pictures, Characteristics & Facts”. Dogtime. Pristupljeno 2020-05-19. 
  14. ^ Cunliffe, Juliette (2003). Finnish Spitz: Special Rare-Breed Edition. Kennel Club Books. str. 21. 
  15. ^ a b Nicholas, Anna Katherine (1990). Finnish Spitz. T.F.H. Publications. str. 26. 
  16. ^ Cunliffe, Juliette (2003). Finnish Spitz: Special Rare-Breed Edition. Kennel Club Books. str. 20. 
  17. ^ „Purebred Breed Health Survey 2004”. www.thekennelclub.org.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фински_шпиц&oldid=27535693”