Флора кнежевине Србије
| Flora kneževine Srbije | |
|---|---|
 Korice prvog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Josif Pančić |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1874, Beograd |
Flora kneževine Srbije (lat. Flora Principatus Serbiae)[a] je monografsko naučno delo Josifa Pančića štampano 1874. u Beogradu.
Opisujući divlju floru, prvo u kapitalnom delu a nešto kasnije, 1884. i u Dodatku flore[b] — na zajedničkih preko hiljadu strana — autor prikazuje bogat diverzitet bilja Srbije, koju na osnovu tog bogatstva ovaj pionir savremene nauke naziva „blagoslovenom”.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Autor knjige dr Josif Pančić bio je jedan od najobrazovanijih ljudi Evrope svoga vremena, začetnik prirodnih nauka u Srbiji, osnivač brojnih kulturnih i naučnih ustanova, do svoje smrti učitelj 34 generacije đaka Liceja i Velike škole — budućih srpskih naučnika. Bio je po struci lekar, ali po ličnom interesovanju i zanimanju botaničar, i kao takav, učitelj prirodoslova i prvi predsednik kraljevske akademije, predače SANU.
U knjizi je predstavio svoja saznanja koja je sakupio tokom obilaska mnogobrojnih srpskih planina, reka, kanjona, mahala — opis tačno 2054 vrsta. U polihistorskom duhu svoga vremena iskoristio je knjigu da predstavi i svoja putovanja. U knjizi je opisao i Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis) danas iščezlu endemsku vrstu, koju je 1848. pronašao na Metinom brdu, nadomak Kragujevca.
Tokom svog višegodišnjeg rada obišao je kneževinu Srbiju, Staru Srbiju i Makedoniju, Crnu Goru, Dalmaciju i Bugarsku, te stekao i u današnjim uslovima zavidno znanje o flori južnoslovenskih zemalja. Otkrio je i prvi opisao za nauku veliki broj organizama (Pančićev skakavac, Kragujevački slez). Putovao je i na botaničke ekskurzije u Italiju i Austriju, a biljaka u njegovom herbaru ima i iz okoline Pešte i Budima.[v]
Značaj[uredi | uredi izvor]
Detaljan i ujedno prvi opis srpske flore je Pančićevo najznačajnije pisano delo. Ova njegova knjiga je posebno važna zbog ranog objavljivanja, u periodu rađanja moderne nauke ne samo u Srbiji nego i u svetu, i kao takva, svojim strogo kritičnim pristupom i profesionalnom obradom stručne teme služila je kao primer za ugled drugima. Postavila je naučni rad u Srbiji na solidnu osnovu, doprinela da se ispuni ozbiljnošću i odmah u startu počne ocenjivati visokim stručnim merilima.
Blizu 150 godina od njenog prvog izdavanja knjiga i dan-danas stoji rame uz rame sa modernim monografijama. Iz predgovora SANU:
.png) |
Knjiga je doživela niz posmrtnih izdanja, neka od kojih su:
- Flora Kneževine Srbije i Dodatak Flori kneževine Srbije, arhivsko (ponovljeno) izdanje. SANU, Beograd, 1976
- Flora Kneževine Srbije, na 713 strana (u okviru edicije „Sabrana dela Josifa Pančića”)[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Pun naziv je Flora kneževine Srbije. Ili vaskularne biljke, koje u Srbiji divlje rastu.
- ^ Ili Additamenta, sa novim nalazima i opisima biljaka.
- ^ Svoj herbar sa preko 25.000 eksponata iz celog sveta ostavio je – njegovim rečima – celokupnom Srpstvu. Čuva se u Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti “Jevremovac”.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pančić, Josif (1997). Flora Kneževine Srbije: Dodatak flori Kneževine Srbije (na jeziku: srpski). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-05854-6. Pristupljeno 2. 1. 2024.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Babić R. Rade, Stanković-Babić Gordana, Lazović Marko, Babić Strahinja, Marjanović A., Kažić T., Ristić M. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rodjenja. Acta Medica Medianae 54(1): 71-74.
- Babić R. R., Gordana-Stanković G., Babić S. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — po pozivu lekar, po odabiru biljar. Peti naučni skup — 800 godina srpske medicine. Beograd. 2014
- Rade R. Babić, Gordana Stanković Babić, Marko Lazović, Strahinja Babić (2015): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rođenja, II deo). Acta Medica Medianae 54(2):71-75.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
