Foker F28
| Foker F28 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički avion | |
| Broj putnika | 65 do 85 | |
| Poreklo |  Holandija
| |
| Proizvođač | Foker | |
| Probni let | 9. maj 1967. | |
| Broj primeraka | 241 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 27,41 m | |
| Raspon krila | 23,57 m | |
| Površina krila | 76,40 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 11.204 kg | |
| Maksimalna | 29.000 kg | |
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Turbomlazni motor | Rolls-Royce RB183-2 „Spey“ Mk555-15 | |
| Potisak TMM-a | 2 x 43,8 | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 849 km/h | |
| Radijus kretanja | 2000 km | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Foker F28 (engl. Fokker F28 Fellowship) je putnički avion holandskog proizvođača Foker.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
U aprilu 1962. godine Foker je najavio izradu novog aviona u saradnji sa više evropskih firmi: nemački MBB, Foker VFV i britanska avio-kompanija ŠorcBraders. Avion je prvobitno zamišljen za prevoz 50 putnika na udaljenost do 1650 km. Kasnije je ipak konstruisan za 60-65 sedišta. Iako su po projektu na avion trebalo da budu ugrađeni Bristol Sidli BS.75 turbofen motori, prototip je poleteo sa lakšim Rols-Rojs „sprej Junior“ motorima (pojednostavljena verzije Rols-Rojs spej motora). Konstrukcija F28 podseća na BAC 1-11 i DC-9 sa kojima deli T-rep i smeštaj motora na zadnjem delu trupa. Krila imaju blago zakrivljenu strelu sa krilcima na samom vrhu, jednostavna preklope, a petodelne vazdušne kočnice (spojleri) mogu se aktivirati samo nakon sletanja. Napadni ugao krila nema pretkrilca, a tokom leta se greje toplim vazduhom iz motora. Delovi aviona izrađivani su u sve tri pomenute firme: Foker je radio i izrađivao nosni deo i centralni deo trupa sa središnjim delom krila, nemačke kompanije izrađivale su prednji i zadnji deo trupa, kao i repne površine, a krila su rađena u Velikoj Britaniji. Avion se sklapao na Aerodromu Šiphol u Holandiji.[1]
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Prototip F28-1000 (PH-JHG) poleteo je prvi puta 9. maj 1967. (tačno mesec dana kasnije od Boinga 737), a nemački sertifikat je izdat 24. februara 1969. Tadašnja nemačka avio-kompanija LTU Internacional prvi je naručilac iako je prvi komercijalni let 28. marta 1969, imala holandska firma Bratens koja je u svoju flotu uključila pet aviona F28. 28. aprila 1971. godine poletela je produžena verzije F28-2000 koja je mogla primiti do 79 putnika. Ova varijanta je nastala produživanjem trupa F28-1000. Varijante koje su sledile, F28-6000 i F28-5000, imali su ugrađena pretkrilca, veći raspon krila, snažnije i tiše motore. F28-6000 i F28-5000 nisu imali komercijalni uspeh i izrađeno je samo dva primerka F28-6000, dok F28-5000 nije ušao u proizvodnju. Nakon što se F28-6000 koristio jedno vreme u Fokeru, avion je modifikovan na - 2000 i prodat u Mauritaniji. Najuspešnija verzije bila je F28-4000 sa kojim je 20. oktobra 1976. Linjeflig ušao u redovni servis. Avion su pokretali tiši spej 555-15H motori, kapacitet sedišta povećan je do 85, krila su bila ojačana i imala su veći raspon, modernizovana je pilotska kabina i obnovljen je enterijer putničke kabine. F28-3000, naslednik F28-1000 imao je ista poboljšanja kao i F28-4000. Do gašenja proizvodnje 1987. godine izrađen je 241 avion.
Varijante[uredi | uredi izvor]
- F28 Mk 1000 - prva verzija koja je nastala na trećem prototipu. Avion može da primi do 65 putnika, a pokreću ga dva Rols-Rojs RB.183-2 Mk.555-15 motora od 43,8 kN potiska svaki.
- F28 Mk 1000C - potpuno teretna ili putničko / teretna verzije sa teretnim vratima, izvedena iz Mk 1000.
- F28 Mk 2000 - verzija koja je poletela 28. aprila 1971. Avion može da primi do 79 putnika. Avionom je u redovni servis u oktobru 1972. ušla Nigerija ervejz. Izrađeno je deset aviona.
- F28 Mk 3000 - uz kraći trup od onoga na Mk 1000, jedana je od najuspešnijih verzija, sa jačom konstrukcijom i većim kapacitetom goriva. Prvi korisnik ove verzije je Garuda erlajns.
- F28 Mk 4000 - prvi prototip ove verzije s dužim trupom od onoga na Mk 2000 i 85 sedišta pojavio se 20. oktobar 1976. godine. Uvećan je i raspon krila, a ugrađivani su snažniji Rols-Rojs RB183 „Spey“ Mk555-15P motori od 44 kN potiska. Švedska kompanija Linjeflig počela je da leti sa ovom verzijom na kraju 1976.
- F28 Mk 5000 - trebalo je da bude modifikovana verzije Mk 6.000, sa kombinacijom kraćeg trupa Mk 3.000 i povećanog raspona krila. Avion je trebalo da ima pretkrilca i jače Rols-Rojs „sprej“ Mk555-15H motore. Iako se očekivao odličan avion za kratke piste zbog njegove superiorne snage, projekat je bio napušten, a avion nije ušao u proizvodnju.
- F28 Mk 6000 - verzije sa dužim trupom od Mk 2000/4000 uz povećan raspon krila. Prvi let bio je 27. septembar 1973. a letna dozvola dobijena je u oktobru 1975.
- F28 Mk 6600 - predlagane, nikada napravljena verzije.
Zemlje u kojima je korišćen ovaj avion[uredi | uredi izvor]
|
|
|
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Reactores Comerciales (1999a) (en: Comercial Jetliners) ISBN 84-95088-87-8”. Antonio López Ortega (na jeziku: Spanish). Agualarga Editores S.l. Pristupljeno 26. 09. 2008.
