Fosil

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Okamenjeno drvo storeno permineralizacijom. Unutrašnja struktura i godovi su očuvani tokom procesa.

Fosil (lat. fossus, u bukvalnom prevodu „onaj koji je zakopan“) je očuvani ostatak organizma, njegovog dela ili tragova života. Fosili daju podatke o razvoju organskog sveta u prošlosti, kako se životna sredina menjala kroz geološku prošlost, o evoluciji i biogeografiji živih bića. Fosili su mnogo raznovrsniji nego stene u kojima se nalaze i pružaju više mogućnosti za određivanje redosleda i starosti događaja u Zemljinoj kori. Fosili se najčešće sačuvaju u sedimentnim stenama, dok se u metamorfnim stenama javljaju veoma retko.

Fosile i istoriju života proučava nauka paleontologija kroz svoje discipline.

Podela[uredi | uredi izvor]

Fosili mogu biti:

  • Pravi fosili“, koji se dele na:
  1. karakteristične fosile - to su fosili koji imaju vrlo malo vertikalno rasprostranjenje, tj. veoma brzu evoluciju. Oni su ograničeni na naslage taložene u jednom kraćem geološkom razdoblju, a imaju veliko geografsko rasprostranjenje.
  2. perzistentne fosile - fosili koji imaju veoma veliko vertikalno rasprostranjenje, tj. veoma sporu evoluciju, tako da na osnovu njih nije moguća odredba starosti sedimenata koji ih sadrže.
  3. facijalne fosile - to su fosili koji karakterišu jednu određenu sredinu. Oni su usko ograničenih ekoloških svojstava i njihov nalazak u jednom sloju je dobar indikator nekadašnje životne sredine. Najtipičniji primer facijalnih fosila su sprudotvorni korali. Na osnovu njih izvodi se zaključak da je sediment nastao pod sledećim uslovima: toplo more, mala dubina, mnogo svetla, velika količina kiseonika i čista voda normalnog saliniteta.
  • Subfosili - to su fosili iz istorijskog doba, koji nisu prošli ceo put fosilizacije.
Mineral piroluzit
  • Pseudofosili - to su tvorevine neorganskog porekla, koje podsećaju na neku biljku. Obično je to dendritični agregat minerala piroluzita.
  • Tragovi života, koji se dele na:
  1. tragove kretanja
  2. tragove hranjenja (tragovi po sedimentu, ubadanje i bušenje sedimenata, tragovi boravka, koproliti).
  • Živi fosili“ - to su predstavnici vrsta nastalih u daljoj geološkoj prošlosti, koji žive na malim i izolovanim mestima, i nisu bitno evoluirali od nastanka.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]