Halil Džubran

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Halil Džubran

Halil Džubran (6. januar 1883 - 10. april 1931) bio je libansko-američki pisac, pesnik i umetnik.

Poreklom iz Libana, Halil sa porodicom emigrira u Sjedinjene Američke Države kao dete, te tamo studira umetnost i započinje svoju karijeru.

Najpoznatiji je po svom delu Prorok.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Halil je rođen u mestu Bšari, u današnjem Libanu, a tadašnjem delu Osmanskog carstva. Njegova majka, Kamila, bila je dete sveštenika i brak sa njegovim ocem, Halilom, bio joj je treći brak.[1] Njegova porodica je pripadala Maronitskoj katoličkoj crkvi. Tokom mladosti, Halilova porodica je bila siromašna, pa u mladosti nije imao formalno obrazovanje, iako ga je sveštenik podučavao arapskom jeziku i Bibliji.[2] Halilov otac je bio apotekar, ali je zbog kockarskih dugova počeo da radi za gradskog upravnika. Nakon nekoliko optužbi, njegov otac biva optužen za proneveru, uhapšen i bila mu je oduzeta sva imovina. Nakon par godina u zatvoru, njegov otac biva pušten i 1895. na inicijativu njegove majke, cela porodica odlazi u Boston, u Sjedinjenim Američkim Državama.

U Bostonu, prilikom upisa u školu, njegovo ime biva pogrešno napisano kao Kahlil Gibran (umesto Khalil) usled čega, kasnije, postaje poznat na inostranom govornom području i po ovom imenu. Halil biva smešten u specijalno odeljenje za učenje engleskog jezika. Istovremeno se učlanjuje u lokalnu likovnu školu. Tamo se, preko svojih učitelja, upoznaje sa avangardnim umetnikom, fotografom i izdavačem Fredom Holandom Dejom koji je ohrabrivao i podržavao Halila.[3]

Halilova majka je želela da Halil ne zaboravi svoju kulturu zbog Zapadnog uticaja koji je Halilu bio primamljiv, te ga 1898. šalje natrag u Maronitsku školu i potom na studije u Bejrutu. Halil se 1902. godine vraća u Boston. Nakon smrti majke, sestre i brata, živi sa svojom sestrom Marijanom koja ih oboje izdržava radeći u krojačkoj radnji.[2]

Karijera i lični život[uredi]

Od 1908. do 1910. Halil je pohađao akademiju Džulijan u Parizu.[4] Halil je imao svoju prvu izložbu crteža 1904. godine u Bostonu. Tada je upoznao Meri Elizabet Haskel, sa kojom je razvio dugogodišnje prijateljstvo i koja je u njega ulagala novac i lektorisala njegove radove na engleskom jeziku. Halil i Meri Elizabet su bili vereni kratak period, ali je Halil raskinuo veridbu.[5] Ona se 1923. udala za drugog čoveka, ali je nastavila da finansijski pomaže Halila.[3]

Slomljena krila, njegov jedini roman, nastaje 1912. godine. Halil do 1918. piše na arapskom jeziku. Tada izlazi njegovo prvo delo na engleskom jeziku Ludak, delo napisano između poezije i proze. Prorok, njegovo najpoznatije delo, objavljeno je 1923. godine. Još neka od značajnih dela su: Pesak i pena, Bogovi zemlje, Prorokova bašta...

Nakon objavljivanja Proroka, Halil počinje da pije, ponekad zatvarajući se u svoj stan. Umro je u Njujorku, 1931. godine u 48. godini života od posledica ciroze jetre usled hroničnog alkoholizma i tuberkuloze. Halil je izrazio želju da bude sahranjen u Libanu, te su nakon njegove smrti Meri Elizabet i njegova sestra Marijana kupile Mar Sarkis manastir u Libanu, koji je pretvoren u Džubranov muzej. Na njegovom grobu se nalaze njegove reči: „reč koju želim da vidim na svom grobu: živ sam poput tebe i stojim pored tebe. Zatvori oči i pogledaj oko sebe, videćeš me ispred sebe"[6]

Svoju zaostavštinu i atelje Halil je ostavio Meri Elizabet. Ona je u ateljeu otkrila da je Halil čuvao njena pisma tokom 23 godine prepiske sa njom. Pre nego što je umrla 1964. ona ih je, zajedno sa svojim pismima koje je dobila od njega, dala Univerzitetu Severna Karolina, i ona su objavljena 1972. godine pod imenom Dragi prorok.[7]

Stil pisanja i uticaj[uredi]

Halil je veoma cenio pisca Francisa Maraša[8][9] čija je dela izučavao dok je bio u Bejrutu. Prema nekim izvorima, sam Halilov stil oponaša Marašev, mnoge su ideje preuzete od njega, pa i sama struktura nekih radova, posebno koncept univerzalne, kao i spiritualne ljubavi.[10] Halilova poezija u sebi često sadrži formalni jezik i spiritualne termine. Mnoga dela se bave hrišćanstvom. Njegov misticizam nadilazi pojedinačne religije, već je prisutan uticaj islama, hrišćanstva, judaizma i teozofije, kao i sufizma. Pisao je: „Ti si moj brat i ja te volim. Volim te kad se ispružiš u svojoj džamiji, kada klečiš u svojoj crkvi i kada se moliš u svojoj sinagogi. Ti i ja smo sinovi jedne vere - Duha."[11]

Na Halila je, pored spomenutih religija, uticalo znanje istorije Libana i krvavih sukoba koji su se odvijali tokom istorije i destruktivnih podvojenih frakcija koje su ovome bile uzrok da oformi veru u fundamentalnu jednakost svih religija, to jest njenu jedinstvenost. Ovome su doprineli i njegovi roditelji koji su uvek sa dobrodošlicom primali u svoj dom ljude različitih veroispovesti. Takođe, uticaj su imale muslimanska i evropska umetnost, posebno klasicizam i romantizam, simbolizam i nadrealizam.[12]

Halilovo najpoznatije delo je Prorok. Sačinjeno je od 26 poetskih eseja. Svoju popularnost je steklo tokom 1960ih godina sa Nju ejdž pokretima. Prevođeno je na više od 40 jezika.[13] Kada je ovo delo došlo do Elvisa Preslija, ostvarilo je veliki uticaj na njega, toliko da je poklanjao kopije ovog dela svojim prijateljima i kolegama. Džon Lenon iz grupe Bitlsi je iskoristio njegov stih iz knjige Pesak i pena u pesmi Džulija na njihovom albumu iz 1968. Stih glasi: „Pola onoga što kažem je besmisleno, ali i dalje izgovaram da bi čuo drugu polovinu." Džoni Keš je snimio audio kasetu njegovog dela Prorokovo oko. Selma Hajek je 2014. godine bila producent animiranog filma Prorok.[14]

Dela[uredi]

Na arapskom:

  • Nubthah fi Fan Al-Musiqa (Muzika, 1905)
  • Ara'is al-Muruj (Nimfe doline, 1906)
  • Al-Arwah al-Mutamarrida (Buntovnički dusi, 1908)
  • Al-Ajniha al-Mutakassira (Slomljena krila, 1912)
  • Dam'a wa Ibtisama (Suza i osmeh, 1914)
  • Al-Mawakib (Procesije, 1919)
  • Al-'Awāsif (Bura, 1920)
  • Al-Bada'i' waal-Tara'if (Novi i izuzetni, 1923)

Na engleskom:

  • Ludak (1918)
  • Dvadeset crteža (1919)
  • Glasnik (1920)
  • Prorok (1923)
  • Pesak i pena (1926)
  • Kraljevstvo mašte (1927)
  • Isus, čovekov sin (1928)
  • Zemaljski bogovi (1931)

Spoljašnje veze[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Gibran - Birth and Childhood”. leb.net. Pristupljeno 2018-11-14. 
  2. 2,0 2,1 „Wayback Machine” (PDF). 2009-03-04. Pristupljeno 2018-11-14. 
  3. 3,0 3,1 „Prophet Motive”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-11-14. 
  4. ^ Waterfield, Robin (2015-09-08). Prophet: The Life and Times of Kahlil Gibran (na jeziku: engleski). St. Martin's Press. ISBN 9781250097682. 
  5. ^ Amirani, Shoku; Hegarty, Stephanie (2012-05-12). „Why is The Prophet so loved?”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-11-14. 
  6. ^ Waterfield, Robin (1998). Prophet: The Life and Times of Kahlil Gibran. St. Martin's Press. str. 281—282. 
  7. ^ Salem Otto, Annie (1964). The Love letters of Kahlil Gibran and Mary Haskell. Houston. 
  8. ^ Shmuel., Moreh, (1976). Modern Arabic poetry 1800-1970 : the development of its forms and themes under the influence of Western literature. Leiden: Brill. ISBN 9004047956. OCLC 2867226. 
  9. ^ Khadra., Jayyusi, Salma (1977). Trends and movements in modern Arabic poetry. Tingley, Christopher. Leiden: Brill. ISBN 9004049207. OCLC 3885234. 
  10. ^ B., Bushrui, Suheil (1998). Kahlil Gibran, man and poet : a new biography. Jenkins, Joe. Oxford, England: Oneworld Publications. ISBN 1851681779. OCLC 39976347. 
  11. ^ Najjar, Alexandre (2008). Kahlil Gibran, a biography. Saqi. str. 150. 
  12. ^ „The Prophet” (PDF). 
  13. ^ „Source: The Arab American Dialogue, Vol”. www.alhewar.com. Pristupljeno 2018-11-14. 
  14. ^ „The Prophet imdb”.