Halkoza oka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Halkoza oka
Sinonimichalcosis bulbi
Naslage bakra pronađene u rožnjači, pokazatelj je da telo ne metaboliše bakar pravilno.
Specijalnostioftalmologija
Simptomibol i krvarenje na površini i unutar oka

Halkoza oka (lat. chalcosis bulbi) hronična je reakcija na unutaročno (intraokularno) strano telo koje sadrži bakar (IOFB) sa manje od 85% sadržaja bakra.[1] Može se manifestovati u roku od nekoliko dana, ili pacijent može ostati asimptomatski više od jedne decenije.[2]  Tok bolesti je promenljiv u zavisnosti od sadržaja bakra u stranom telu, njegove veličine, lokacije i odgovora pacijenta na lečenje stranog tela. Očne strukture koje mogu biti pogođene legurama bakra uključuju rožnjaču, iris, sočivo, staklasto telo i mrežnjaču. Sa lečenjem bi trebalo započeti blagovremeno kako bi se sprečila dugotrajna oštećenja, sačuvao vid i funkcija oka.[3]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Kada bakar uđe u oko, on se oksidira iz svog nenaelektrisanog elementarnog oblika, Cu, u Cu2+ jone.[4]  Iako su joni slobodni da difunduju kroz staklasto telo, oni imaju sklonost ka taloženju u unutaročnim bazalnim membranama uključujući Descemetovu membranu rožnjače i unutrašnju ograničavajuću membranu (ILM). Međutim, naslage bakra se obično vizualizuju u ILM u okruženju očne traume.[5][6][1]

Ako se strano telo koje sadrži bakar (FB) ne ukloni iz oka, nastaje reaktivna intrakapsularna fibroza koja inkapsulira intraokularni bakar, što rezultuje smanjenjem taloženja u okolne očne strukture.[7]  

Strana tela sa većom koncentracijom bakra (>85%) pokazuju generalizovani obrazac intraokularnog taloženja bakra i povezana su sa razornijim ishodima kao što su gnojni endoftalmitis i ftiza bulbusa.[8]

Strana tela koja sadrže manje bakra (<85%), kao što su mesing i bronza, mogu dovesti do lokalizovanog inflamatornog odgovora i obično su uzrok halkoze.

Materijali koji sadrže manje od 70% bakra su relativno inertni, što dovodi do hronične upale niskog stepena ili do upale bez uočljivih simptoma.  

Vrste histopatoloških promena[uredi | uredi izvor]

Postoje četiri oblika histopatoloških promena usled izlaganja bakru.

Vrste hisopatoloških promena nakon izlaganja bakru
Oblik izlaganja Karakteristike
Prvi oblik Suppurativna, akutna inflamatorna reakcija sa degenerisanim neutrofilima i malim brojem makrofaga opterećenih pigmentima.
Drugi oblik Histopatološke promene sa hroničnom granulomatoznom inflamacijom, koja se sastoji od plazma ćelija, limfocita i makrofaga koji pozitivno boje bakar.
Treći oblik Reaktivna fibroza oko stranog tela, što rezultuje fibroznom kapsulom. Kapsula se sastoji od gustog i hijalinizovanog vezivnog tkiva, a bakar se može lokalizovati na Povećan sadržaj bakra u prednjoj komori, ili staklastom telu, nekoliko dana nakon implantacije proteze očne jabučice koji sadrži bakar. Ovo može ukazivati na to da je oko zaštićeno od štetnog dejstva bakra gustom vlaknastom kapsulom koja okružuje očnu jebučicu.
Četvrti oblik Histopatološka promena je diseminovana depozicija bakra u različitim očnim strukturama. Ovo može dovesti do vidljivih promena uočenih tokom pregleda sa proreznom lampom. Taloženje bakra je primećeno u rožnjači i irisu, što dovodi do zelene promene boje irisa.
Kliničke manifestacija halkoze

Kliničke manifestacije[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza halkoze se zasniva na njenim kliničkim karakteristikama.[9]

  • Akutno, prisustvo bakra u oku dovodi do akumulacije leukocita u blizini stranog tela.
  • Hronično, makrofagi koji sadrže fine bakarne granule u svojoj citoplazmi mogu se videti histohemijski.[10][11]

Najraniji simptomi povezani sa penetrativnom povredom stranog tela koje sadrži bakar mogu uključivati: bol i krvarenje na površini i unutar oka.

Kasni i krajnji nalazi uključuju bojenje intraokularnih struktura i oštećenje retine u zavisnosti od lokacije stranog tela.[12][13][14]

Znaci i simptomi po organima oka
Organ u oku Znaci i simptomi
Sklera Kada bakar postoji u skleri, može doći do omekšavanja tkiva i formiranja apscesa.
Rožnjača Kako bakar ima afinitet prema bazalnim membranama, Descemetova membrana je podložna taloženju i akumulaciji poznata kao Kajzer-Flajšerov prsten. Predstavlja se kao zeleno-braon prsten širine 1-2 mm na periferiji rožnjače i može se protezati iznad, inferiorno ili po obodu. Naslage u Descemetovoj membrani su takođe opisane kao zlatno-braon metalni sjaj sa gutatnim promenama i zračećim naborima koji nastaju sa mesta IOFB.
Prednja očna komora Povišene koncentracije bakra u očnoj vodici primečena je po jednoj studiji, a prisustvo ćelija i metalnih čestica boje bakra u drugoj studiji.
Dužica Može poprimiti zelenkastu nijansu zbog taloženja bakra.
Očno sočivo U sočivu se može formirati metalna, zeleno-siva ili zlatno-žuta diskiformna neprozirnost, inače poznata kao suncokretova katarakta. Karakteristično je da ima nazubljene ivice i bočna zračenja koja mogu biti praćena mutnim žutim sjajem preko prednje kapsule.
Staklasto telo Staklasto telo može sadržati zelene, crvene ili smeđe zrnaste naslage; nasukavanje staklastog tela; i izmaglica. Takođe može biti prisutna degeneracija staklastog tela i tečnost.  U sredini staklastog tela, bakar može postojati neometano tokom dužeg vremenskog perioda.
Mrežnjača Prisustvo granula bakra je dokumentovano u ILM, posebno na makuli. Detaljno je opisan kao hiperreflektivni naslage unutar unutrašnjih slojeva mrežnjače i kružne naslage poput fleka koje okružuju foveu i srednju perifernu retinu.  Međutim, pored blistavih refraktilnih čestica koje se vide na makuli, jedna studija je primetila hiperreflektivnost u prednjem sloju mrežnjače, dok su slojevi ispod retine ostali neupadljivi.  Predlaže se da se bakar koncentriše u ovom regionu zbog fiziološkog kretanja tečnosti, povećanog metabolizma i povećanog nivoa kiseonika u mrežnjači.

Dalje, veća je verovatnoća da će strana tela koja sadrže bakar koja se nalaze u blizini mrežnjače i horoide indukovati masivnu ćelijsku infiltraciju koju karakterišu makrofagi, akumulirani eozinofilni eksudat u subretinskom prostoru. Jedna studija je pokazala gliozu mrežnjače u blizini IOFB, pri čemu je ovaj region snažno obojen bakrom. Pored toga, zidovi kapilara mrežnjače pokazivali su naslage bakra.

U poređenju sa gvožđem, bakar je manje retinotoksičan i ne izaziva degenerativnu retinopatiju.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnostičko snimanje u okruženju traume pomaže u otkrivanju sumnje na IOFB. Kompjuterska tomografija i rendgenski snimci su prvi modalitet snimanja koji potvrđuje prisustvo hronične reakcija na unutaročno (intraokularno) strano telo koje sadrži bakar.[15]  

Kada se sumnja na rupturu očne jabučice, ultrazvuk oftalmološkog B-skena se generalno izbegava kako bi se sprečilo dalje izbacivanje sadržaja očne jabučice.[16]

Optička koherentna tomografija (OCT), B-sken, ultrazvučna biomikroskopija i elektroretinogram (ERG) se takođe mogu koristiti tokom naknadnih poseta da bi se otkrio okultni metalna hronična reakcija na unutaročno (intraokularno) strano telo koje sadrži bakar koji nije lako vidljiva na početnom pregledu.

U uslovima progresivne retinalne toksičnosti bakra, elektroretinogram može otkriti smanjene amplitude fotopičnog i skotopskog odgovora, kao i povećana implicitna vremena.  Reakcija konusa se može smanjiti za čak 25-30%. Međutim, ako se intraokularne koncentracije bakra vrate u normalu, depresija amplitude odgovora može se preokrenuti.

Optička koherentna tomografija prednjeg segmenta (AS-OCT)[17] je takođe je pokazala značaj u detekciji bakra, otkrivajući naslage koje formiraju karakterističan linearni obrazac hiperreflektivnih tačaka duž Descemetove membrane koje se inače ne mogu detektovati tokom pregleda pomoću prorezane lampe.[18]  

Naslage bakra se mogu vizuelizovati na histopatološkim uzorcima nakon bojenja rodaninom, rubeanskom kiselinom i alizarinom plavim u Descemetovoj membrani, ILM, staklastom telu i u fibroznoj kapsuli oka kod hronične reakcija na unutaročno (intraokularno) strano telo koje sadrži bakar.

U dijagnozi se mogu koristiti i histohemijske analize prednje kapsule sočiva u slučaju pretpostavljene halkoze bulbusa oka.[19]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kako su hronične reakcija na unutaročno (intraokularno) strano telo koje sadrži bakar uobičajeni rezultat prodornih povreda, prvi korak u lečenju se sastoji od hitnog uklanjanja stranog tela, zatvaranja rane i vraćanja integriteta očnoj jabučici. Na osnovu istorije o imunizacije protiv tetanusa, pacijenti treba da započnu profilaktičku terapiju endoftalmitisa sistemskim antibioticima širokog spektra.[20][21]

Peribulbarni deksametazon i oralni glukokortikoidi su takođe indikovani za suzbijanje inflamatornog odgovora.

Više od 85% slučajeva zahteva hitno hirurško uklanjanje IOFB-a koji sadrži bakar. Međutim, studija sprovedena u jednom medicinskom centru otkrila je da odloženo uklanjanje IOFB-a uz kombinaciju sa sistemskim i lokalnim antibioticima može dovesti do sličnih vizuelnih ishoda u poređenju sa brzim uklanjanjem bakarnog predmeta.  Pošto bakar nije magnetan, pokazalo se da ga je teže ukloniti u poređenju sa gvožđem ili čelikom. Precizna identifikacija bakarnog predmeta je od vitalnog značaja jer je uklanjanje nemetalnih stranih tela opravdano samo ako su hemijski toksični za oko.

Vitrektomija sa ili bez lensektomije i postavljanjem skleralne kopče može se uraditi da bi se uklonio bakarni predmet. Ako postoji zabrinutost zbog taloženja kalcijuma na površnoj mrežnjači, ILM piling se može obaviti u kombinaciji sa vitrektomijom.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Najveći faktor rizika za prodornu povredu očne jabučice stranim telom koje sadrži bakar je nedostatak zaštite za oči. Zbog toga je važno preporučiti zaštitne naočare radnicima u građevinarstvu, metaloprerađivačkoj industriji, uređenju prostora i drugim industrijskim profesijama.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Iako naslage bakra mogu postojati u neposrednom postoperativnom periodu, zadovoljavajući vizuelni ishod se može postići nakon uklanjanja stranog tela čak i godinama nakon pojave povrede.[22]  Mala, intraokularna bakarna strana tela mogu se tolerisati tokom dužeg vremenskog perioda bez toksičnosti retine, ali promene staklastog tela ili makulopatija mogu zahtevati intervenciju.

Bakarna strana tela u blizini mrežnjače ili horoidee su verovatnije da indukuju masivnu ćelijsku infiltraciju, dok ona u staklastom telu mogu biti klinički tiha tokom dužeg vremenskog perioda. Ovo može biti zbog viših nivoa kiseonika u mrežnjači i horoidi.[23]

Zadržani bakar kao unutaročno (intraokularno) strano telo koje sadrži bakar može izazvati progresivno smanjenje vida, defekte u vidnom polju i oštećenje vida za boja, međutim u poređenju sa toksičnošću gvožđa, bakar je manje toksičan za intraokularne strukture ako je koncentracija metala <85%. Pored toga, delimična reverzibilna makulopatija uzrokovana bakrom je opisana u literaturi gde je uklanjanje unutaročnog (intraokularnog) stranog telo koje sadrži bakar povezano sa poboljšanim vizuelnim ishodima.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Rao, Narsing A.; Tso, Mark O. M.; Rosenthal, A. Ralph (1976-08-01). „Chalcosis in the Human Eye: A Clinicopathologic Study”. Archives of Ophthalmology. 94 (8): 1379—1384. ISSN 0003-9950. doi:10.1001/archopht.1976.03910040247018. 
  2. ^ Bhushan Uplanchiwar, Vikas Ambiya, Rajeev Reddy Pappuru, and Mahima Jhingan∗, Retinal chalcosis, Am J Ophthalmol Case Rep. 2020 Dec; 20: 100937.
  3. ^ „Chalcosis - EyeWiki”. eyewiki.aao.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-21. 
  4. ^ Dortwegt, R.J., & Maughan, E.V. (2001). The chemistry of copper in water and related studies planned at the Advanced Photon Source. PACS2001. Proceedings of the 2001 Particle Accelerator Conference (Cat. No.01CH37268), 2, 1456-1458 vol.2.
  5. ^ Yagihashi T., Wakabayashi Y., Fujita S., Fujita Y., Usui M. Yagihashi, T.; Wakabayashi, Y.; Fujita, S.; Fujita, Y.; Usui, M. (2006). „Chalcosis bulbi recognized 22 years after trauma”. Nippon Ganka Gakkai Zasshi. 110 (12): 990—994. PMID 17228762. .
  6. ^ Ravani R., Kumar V., Kumar A., Kumar P., Chawla S., Ghosh S. Fleck-like deposits and swept source optical coherence tomography characteristics in a case of confirmed ocular chalcosis. Indian J Ophthalmol. . 66 (11). 2018: 1640—1642.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  7. ^ Rao, Narsing A. (1976-08-01). „Chalcosis in the Human Eye”. Archives of Ophthalmology. 94 (8): 1379—1384. ISSN 0003-9950. PMID 60098. doi:10.1001/archopht.1976.03910040247018. 
  8. ^ Ravani R, Kumar V, Kumar A, Kumar P, Chawla S, Ghosh S. Fleck-like deposits and swept source optical coherence tomography characteristics in a case of confirmed ocular chalcosis. Ravani, R.; Kumar, V.; Kumar, A.; Kumar, P.; Chawla, S.; Ghosh, S. (2018). „Fleck-like deposits and swept source optical coherence tomography characteristics in a case of confirmed ocular chalcosis”. Indian J Ophthalmol. 66 (11): 1640—1642. PMC 6213695 Slobodan pristup. PMID 30355890. doi:10.4103/ijo.IJO_437_18 Slobodan pristup. .
  9. ^ Klaassen, Curtis D. (1996). Casarett and Doull's toxicology: the basic science of poisons (5th ed izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-105476-8. 
  10. ^ „Copper: Health Information Summary” (PDF). Environmental Fact Sheet. New Hampshire Department of Environmental Services. 2005. ARD-EHP-9. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 1. 2017. g. 
  11. ^ Lutsenko, Svetlana; Barnes, Natalie L.; Bartee, Mee Y.; Dmitriev, Oleg Y. (2007). „Function and Regulation of Human Copper-Transporting ATPases”. Physiological Reviews. 87 (3): 1011—46. PMID 17615395. doi:10.1152/physrev.00004.2006. 
  12. ^ Desai, Vishal; Kaler, Stephen G. (2008). „Role of copper in human neurological disorders”. The American Journal of Clinical Nutrition. 88 (3): 855S—8S. PMID 18779308. doi:10.1093/ajcn/88.3.855S Slobodan pristup. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  13. ^ Kaplan, Bonnie J.; Crawford, Susan G.; Gardner, Beryl; Farrelly, Geraldine (2002). „Treatment of Mood Lability and Explosive Rage with Minerals and Vitamins: Two Case Studies in Children”. Journal of Child and Adolescent Psychopharmacology. 12 (3): 205—219. PMID 12427294. doi:10.1089/104454602760386897. 
  14. ^ Faber, Scott; Zinn, Gregory M.; Kern Ii, John C.; Skip Kingston, H. M. (2009). „The plasma zinc/serum copper ratio as a biomarker in children with autism spectrum disorders”. Biomarkers. 14 (3): 171—180. PMID 19280374. S2CID 205770002. doi:10.1080/13547500902783747. 
  15. ^ „Atlas of Ophthalmology”. www.atlasophthalmology.net. Pristupljeno 2024-01-21. 
  16. ^ Pokhraj p., Suthar (2014). „Intraocular Metallic Foreign Body: Role of Computed Tomography”. Journal of Clinical and Diagnostic Research. 8 (12): RD01—3. PMC 4316314 Slobodan pristup. PMID 25654008. S2CID 36841923. doi:10.7860/JCDR/2014/9949.5271. 
  17. ^ Clark, Christopher A. (2013). „Optical Coherence Tomography of Ocular Diseases, 3rd ed., Joel S. Schuman, Carmen A. Puliafito, James G. Fujimoto, Jay S. Duker, eds.”. Optometry and Vision Science. 90 (7): e221—e222. ISSN 1040-5488. doi:10.1097/01.opx.0000431611.44976.20. 
  18. ^ „Tipps und Tricks für den Augenarzt”. 2008. doi:10.1007/978-3-540-48718-0. 
  19. ^ „JCDR - Histochemical Analysis of Anterior Lens Capsule in Chalcosis Bulbi”. www.jcdr.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-21. 
  20. ^ Ahmed, Y.; Schimel, A. M.; Pathengay, A.; Colyer, M. H.; Flynn, H. W. (2012). „Endophthalmitis following open-globe injuries”. Eye. 26 (2): 212—217. PMC 3272210 Slobodan pristup. PMID 22134598. S2CID 5166149. doi:10.1038/eye.2011.313. 
  21. ^ Soheilian M, Rafati N, Mohebbi MR, et al. Prophylaxis of acute posttraumatic bacterial endophthalmitis: a multicenter, randomized clinical trial of intraocular antibiotic injection, report 2. . Soheilian, M.; Rafati, N.; Mohebbi, M. R.; Yazdani, S.; Habibabadi, H. F.; Feghhi, M.; Shahriary, H. A.; Eslamipour, J.; Piri, N.; Peyman, G. A.; Traumatic Endophthalmitis Trial Research Group (2007). „Prophylaxis of acute posttraumatic bacterial endophthalmitis: A multicenter, randomized clinical trial of intraocular antibiotic injection, report 2”. Arch Ophthalmol. 125 (4): 460—465. PMID 17420365. doi:10.1001/archopht.125.4.460. .
  22. ^ Rao NA, Tso MOM, Rosenthal AR. Rao, N. A.; Tso, M. O.; Rosenthal, A. R. (1976). „Chalcosis in the Human Eye: A Clinicopathologic Study”. Arch Ophthalmol. 94 (8): 1379—1384. PMID 60098. doi:10.1001/archopht.1976.03910040247018. .
  23. ^ Cordes, F. C., & Harrington, D. O. (1935). Bilateral absorption of intraocular copper with chalcosis in one eye. American Journal of Ophthalmology, 18(4), 348–352.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Halkoza oka na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халкоза_ока&oldid=27543822”