Халкоза ока

С Википедије, слободне енциклопедије
Халкоза ока
Синонимиchalcosis bulbi
Наслаге бакра пронађене у рожњачи, показатељ је да тело не метаболише бакар правилно.
Специјалностиофталмологија
Симптомибол и крварење на површини и унутар ока

Халкоза ока (лат. chalcosis bulbi) хронична је реакција на унутарочно (интраокуларно) страно тело које садржи бакар (ИОФБ) са мање од 85% садржаја бакра.[1] Може се манифестовати у року од неколико дана, или пацијент може остати асимптоматски више од једне деценије.[2]  Ток болести је променљив у зависности од садржаја бакра у страном телу, његове величине, локације и одговора пацијента на лечење страног тела. Очне структуре које могу бити погођене легурама бакра укључују рожњачу, ирис, сочиво, стакласто тело и мрежњачу. Са лечењем би требало започети благовремено како би се спречила дуготрајна оштећења, сачувао вид и функција ока.[3]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Када бакар уђе у око, он се оксидира из свог ненаелектрисаног елементарног облика, Cu, у Cu2+ јоне.[4]  Иако су јони слободни да дифундују кроз стакласто тело, они имају склоност ка таложењу у унутарочним базалним мембранама укључујући Десцеметову мембрану рожњаче и унутрашњу ограничавајућу мембрану (ИЛМ). Међутим, наслаге бакра се обично визуализују у ИЛМ у окружењу очне трауме.[5][6][1]

Ако се страно тело које садржи бакар (ФБ) не уклони из ока, настаје реактивна интракапсуларна фиброза која инкапсулира интраокуларни бакар, што резултује смањењем таложења у околне очне структуре.[7]  

Страна тела са већом концентрацијом бакра (>85%) показују генерализовани образац интраокуларног таложења бакра и повезана су са разорнијим исходима као што су гнојни ендофталмитис и фтиза булбуса.[8]

Страна тела која садрже мање бакра (<85%), као што су месинг и бронза, могу довести до локализованог инфламаторног одговора и обично су узрок халкозе.

Материјали који садрже мање од 70% бакра су релативно инертни, што доводи до хроничне упале ниског степена или до упале без уочљивих симптома.  

Врсте хистопатолошких промена[уреди | уреди извор]

Постоје четири облика хистопатолошких промена услед излагања бакру.

Врсте хисопатолошких промена након излагања бакру
Облик излагања Карактеристике
Први облик Суппуративна, акутна инфламаторна реакција са дегенерисаним неутрофилима и малим бројем макрофага оптерећених пигментима.
Други облик Хистопатолошке промене са хроничном грануломатозном инфламацијом, која се састоји од плазма ћелија, лимфоцита и макрофага који позитивно боје бакар.
Трећи облик Реактивна фиброза око страног тела, што резултује фиброзном капсулом. Капсула се састоји од густог и хијалинизованог везивног ткива, а бакар се може локализовати на Повећан садржај бакра у предњој комори, или стакластом телу, неколико дана након имплантације протезе очне јабучице који садржи бакар. Ово може указивати на то да је око заштићено од штетног дејства бакра густом влакнастом капсулом која окружује очну јебучицу.
Четврти облик Хистопатолошка промена је дисеминована депозиција бакра у различитим очним структурама. Ово може довести до видљивих промена уочених током прегледа са прорезном лампом. Таложење бакра је примећено у рожњачи и ирису, што доводи до зелене промене боје ириса.
Клиничке манифестација халкозе

Клиничке манифестације[уреди | уреди извор]

Дијагноза халкозе се заснива на њеним клиничким карактеристикама.[9]

  • Акутно, присуство бакра у оку доводи до акумулације леукоцита у близини страног тела.
  • Хронично, макрофаги који садрже фине бакарне грануле у својој цитоплазми могу се видети хистохемијски.[10][11]

Најранији симптоми повезани са пенетративном повредом страног тела које садржи бакар могу укључивати: бол и крварење на површини и унутар ока.

Касни и крајњи налази укључују бојење интраокуларних структура и оштећење ретине у зависности од локације страног тела.[12][13][14]

Знаци и симптоми по органима ока
Орган у оку Знаци и симптоми
Склера Када бакар постоји у склери, може доћи до омекшавања ткива и формирања апсцеса.
Рожњача Како бакар има афинитет према базалним мембранама, Десцеметова мембрана је подложна таложењу и акумулацији позната као Кајзер-Флајшеров прстен. Представља се као зелено-браон прстен ширине 1-2 мм на периферији рожњаче и може се протезати изнад, инфериорно или по ободу. Наслаге у Десцеметовој мембрани су такође описане као златно-браон метални сјај са гутатним променама и зрачећим наборима који настају са места ИОФБ.
Предња очна комора Повишене концентрације бакра у очној водици примечена је по једној студији, а присуство ћелија и металних честица боје бакра у другој студији.
Дужица Може попримити зеленкасту нијансу због таложења бакра.
Очно сочиво У сочиву се може формирати метална, зелено-сива или златно-жута дискиформна непрозирност, иначе позната као сунцокретова катаракта. Карактеристично је да има назубљене ивице и бочна зрачења која могу бити праћена мутним жутим сјајем преко предње капсуле.
Стакласто тело Стакласто тело може садржати зелене, црвене или смеђе зрнасте наслаге; насукавање стакластог тела; и измаглица. Такође може бити присутна дегенерација стакластог тела и течност.  У средини стакластог тела, бакар може постојати неометано током дужег временског периода.
Мрежњача Присуство гранула бакра је документовано у ИЛМ, посебно на макули. Детаљно је описан као хиперрефлективни наслаге унутар унутрашњих слојева мрежњаче и кружне наслаге попут флека које окружују фовеу и средњу периферну ретину.  Међутим, поред блиставих рефрактилних честица које се виде на макули, једна студија је приметила хиперрефлективност у предњем слоју мрежњаче, док су слојеви испод ретине остали неупадљиви.  Предлаже се да се бакар концентрише у овом региону због физиолошког кретања течности, повећаног метаболизма и повећаног нивоа кисеоника у мрежњачи.

Даље, већа је вероватноћа да ће страна тела која садрже бакар која се налазе у близини мрежњаче и хороиде индуковати масивну ћелијску инфилтрацију коју карактеришу макрофаги, акумулирани еозинофилни ексудат у субретинском простору. Једна студија је показала глиозу мрежњаче у близини ИОФБ, при чему је овај регион снажно обојен бакром. Поред тога, зидови капилара мрежњаче показивали су наслаге бакра.

У поређењу са гвожђем, бакар је мање ретинотоксичан и не изазива дегенеративну ретинопатију.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагностичко снимање у окружењу трауме помаже у откривању сумње на ИОФБ. Компјутерска томографија и рендгенски снимци су први модалитет снимања који потврђује присуство хроничнe реакција на унутарочно (интраокуларно) страно тело које садржи бакар.[15]  

Када се сумња на руптуру очне јабучице, ултразвук офталмолошког Б-скена се генерално избегава како би се спречило даље избацивање садржаја очне јабучице.[16]

Оптичка кохерентна томографија (ОЦТ), Б-скен, ултразвучна биомикроскопија и електроретинограм (ЕРГ) се такође могу користити током накнадних посета да би се открио окултни метална хронична реакција на унутарочно (интраокуларно) страно тело које садржи бакар који није лако видљива на почетном прегледу.

У условима прогресивне ретиналне токсичности бакра, електроретинограм може открити смањене амплитуде фотопичног и скотопског одговора, као и повећана имплицитна времена.  Реакција конуса се може смањити за чак 25-30%. Међутим, ако се интраокуларне концентрације бакра врате у нормалу, депресија амплитуде одговора може се преокренути.

Оптичка кохерентна томографија предњег сегмента (АС-ОЦТ)[17] је такође је показала значај у детекцији бакра, откривајући наслаге које формирају карактеристичан линеарни образац хиперрефлективних тачака дуж Десцеметове мембране које се иначе не могу детектовати током прегледа помоћу прорезане лампе.[18]  

Наслаге бакра се могу визуелизовати на хистопатолошким узорцима након бојења роданином, рубеанском киселином и ализарином плавим у Десцеметовој мембрани, ИЛМ, стакластом телу и у фиброзној капсули ока код хроничнe реакција на унутарочно (интраокуларно) страно тело које садржи бакар.

У дијагнози се могу користити и хистохемијске анализе предње капсуле сочива у случају претпостављене халкозе булбуса ока.[19]

Терапија[уреди | уреди извор]

Како су хроничнe реакција на унутарочно (интраокуларно) страно тело које садржи бакар уобичајени резултат продорних повреда, први корак у лечењу се састоји од хитног уклањања страног тела, затварања ране и враћања интегритета очној јабучици. На основу историје о имунизације против тетануса, пацијенти треба да започну профилактичку терапију ендофталмитиса системским антибиотицима широког спектра.[20][21]

Перибулбарни дексаметазон и орални глукокортикоиди су такође индиковани за сузбијање инфламаторног одговора.

Више од 85% случајева захтева хитно хируршко уклањање ИОФБ-а који садржи бакар. Међутим, студија спроведена у једном медицинском центру открила је да одложено уклањање ИОФБ-а уз комбинацију са системским и локалним антибиотицима може довести до сличних визуелних исхода у поређењу са брзим уклањањем бакарног предмета.  Пошто бакар није магнетан, показало се да га је теже уклонити у поређењу са гвожђем или челиком. Прецизна идентификација бакарног предмета је од виталног значаја јер је уклањање неметалних страних тела оправдано само ако су хемијски токсични за око.

Витректомија са или без ленсектомије и постављањем склералне копче може се урадити да би се уклонио бакарни предмет. Ако постоји забринутост због таложења калцијума на површној мрежњачи, ИЛМ пилинг се може обавити у комбинацији са витректомијом.

Превенција[уреди | уреди извор]

Највећи фактор ризика за продорну повреду очне јабучице страним телом које садржи бакар је недостатак заштите за очи. Због тога је важно препоручити заштитне наочаре радницима у грађевинарству, металопрерађивачкој индустрији, уређењу простора и другим индустријским професијама.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Иако наслаге бакра могу постојати у непосредном постоперативном периоду, задовољавајући визуелни исход се може постићи након уклањања страног тела чак и годинама након појаве повреде.[22]  Мала, интраокуларна бакарна страна тела могу се толерисати током дужег временског периода без токсичности ретине, али промене стакластог тела или макулопатија могу захтевати интервенцију.

Бакарна страна тела у близини мрежњаче или хороидее су вероватније да индукују масивну ћелијску инфилтрацију, док она у стакластом телу могу бити клинички тиха током дужег временског периода. Ово може бити због виших нивоа кисеоника у мрежњачи и хороиди.[23]

Задржани бакар као унутарочно (интраокуларно) страно тело које садржи бакар може изазвати прогресивно смањење вида, дефекте у видном пољу и оштећење вида за боја, међутим у поређењу са токсичношћу гвожђа, бакар је мање токсичан за интраокуларне структуре ако је концентрација метала <85%. Поред тога, делимична реверзибилна макулопатија узрокована бакром је описана у литератури где је уклањање унутарочног (интраокуларног) страног тело које садржи бакар повезано са побољшаним визуелним исходима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Rao, Narsing A.; Tso, Mark O. M.; Rosenthal, A. Ralph (1976-08-01). „Chalcosis in the Human Eye: A Clinicopathologic Study”. Archives of Ophthalmology. 94 (8): 1379—1384. ISSN 0003-9950. doi:10.1001/archopht.1976.03910040247018. 
  2. ^ Bhushan Uplanchiwar, Vikas Ambiya, Rajeev Reddy Pappuru, and Mahima Jhingan∗, Retinal chalcosis, Am J Ophthalmol Case Rep. 2020 Dec; 20: 100937.
  3. ^ „Chalcosis - EyeWiki”. eyewiki.aao.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-21. 
  4. ^ Dortwegt, R.J., & Maughan, E.V. (2001). The chemistry of copper in water and related studies planned at the Advanced Photon Source. PACS2001. Proceedings of the 2001 Particle Accelerator Conference (Cat. No.01CH37268), 2, 1456-1458 vol.2.
  5. ^ Yagihashi T., Wakabayashi Y., Fujita S., Fujita Y., Usui M. Yagihashi, T.; Wakabayashi, Y.; Fujita, S.; Fujita, Y.; Usui, M. (2006). „Chalcosis bulbi recognized 22 years after trauma”. Nippon Ganka Gakkai Zasshi. 110 (12): 990—994. PMID 17228762. .
  6. ^ Ravani R., Kumar V., Kumar A., Kumar P., Chawla S., Ghosh S. Fleck-like deposits and swept source optical coherence tomography characteristics in a case of confirmed ocular chalcosis. Indian J Ophthalmol. . 66 (11). 2018: 1640—1642.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  7. ^ Rao, Narsing A. (1976-08-01). „Chalcosis in the Human Eye”. Archives of Ophthalmology. 94 (8): 1379—1384. ISSN 0003-9950. PMID 60098. doi:10.1001/archopht.1976.03910040247018. 
  8. ^ Ravani R, Kumar V, Kumar A, Kumar P, Chawla S, Ghosh S. Fleck-like deposits and swept source optical coherence tomography characteristics in a case of confirmed ocular chalcosis. Ravani, R.; Kumar, V.; Kumar, A.; Kumar, P.; Chawla, S.; Ghosh, S. (2018). „Fleck-like deposits and swept source optical coherence tomography characteristics in a case of confirmed ocular chalcosis”. Indian J Ophthalmol. 66 (11): 1640—1642. PMC 6213695 Слободан приступ. PMID 30355890. doi:10.4103/ijo.IJO_437_18 Слободан приступ. .
  9. ^ Klaassen, Curtis D. (1996). Casarett and Doull's toxicology: the basic science of poisons (5th ed изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-105476-8. 
  10. ^ „Copper: Health Information Summary” (PDF). Environmental Fact Sheet. New Hampshire Department of Environmental Services. 2005. ARD-EHP-9. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 1. 2017. г. 
  11. ^ Lutsenko, Svetlana; Barnes, Natalie L.; Bartee, Mee Y.; Dmitriev, Oleg Y. (2007). „Function and Regulation of Human Copper-Transporting ATPases”. Physiological Reviews. 87 (3): 1011—46. PMID 17615395. doi:10.1152/physrev.00004.2006. 
  12. ^ Desai, Vishal; Kaler, Stephen G. (2008). „Role of copper in human neurological disorders”. The American Journal of Clinical Nutrition. 88 (3): 855S—8S. PMID 18779308. doi:10.1093/ajcn/88.3.855S Слободан приступ. Приступљено 20. 12. 2015. 
  13. ^ Kaplan, Bonnie J.; Crawford, Susan G.; Gardner, Beryl; Farrelly, Geraldine (2002). „Treatment of Mood Lability and Explosive Rage with Minerals and Vitamins: Two Case Studies in Children”. Journal of Child and Adolescent Psychopharmacology. 12 (3): 205—219. PMID 12427294. doi:10.1089/104454602760386897. 
  14. ^ Faber, Scott; Zinn, Gregory M.; Kern Ii, John C.; Skip Kingston, H. M. (2009). „The plasma zinc/serum copper ratio as a biomarker in children with autism spectrum disorders”. Biomarkers. 14 (3): 171—180. PMID 19280374. S2CID 205770002. doi:10.1080/13547500902783747. 
  15. ^ „Atlas of Ophthalmology”. www.atlasophthalmology.net. Приступљено 2024-01-21. 
  16. ^ Pokhraj p., Suthar (2014). „Intraocular Metallic Foreign Body: Role of Computed Tomography”. Journal of Clinical and Diagnostic Research. 8 (12): RD01—3. PMC 4316314 Слободан приступ. PMID 25654008. S2CID 36841923. doi:10.7860/JCDR/2014/9949.5271. 
  17. ^ Clark, Christopher A. (2013). „Optical Coherence Tomography of Ocular Diseases, 3rd ed., Joel S. Schuman, Carmen A. Puliafito, James G. Fujimoto, Jay S. Duker, eds.”. Optometry and Vision Science. 90 (7): e221—e222. ISSN 1040-5488. doi:10.1097/01.opx.0000431611.44976.20. 
  18. ^ „Tipps und Tricks für den Augenarzt”. 2008. doi:10.1007/978-3-540-48718-0. 
  19. ^ „JCDR - Histochemical Analysis of Anterior Lens Capsule in Chalcosis Bulbi”. www.jcdr.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-21. 
  20. ^ Ahmed, Y.; Schimel, A. M.; Pathengay, A.; Colyer, M. H.; Flynn, H. W. (2012). „Endophthalmitis following open-globe injuries”. Eye. 26 (2): 212—217. PMC 3272210 Слободан приступ. PMID 22134598. S2CID 5166149. doi:10.1038/eye.2011.313. 
  21. ^ Soheilian M, Rafati N, Mohebbi MR, et al. Prophylaxis of acute posttraumatic bacterial endophthalmitis: a multicenter, randomized clinical trial of intraocular antibiotic injection, report 2. . Soheilian, M.; Rafati, N.; Mohebbi, M. R.; Yazdani, S.; Habibabadi, H. F.; Feghhi, M.; Shahriary, H. A.; Eslamipour, J.; Piri, N.; Peyman, G. A.; Traumatic Endophthalmitis Trial Research Group (2007). „Prophylaxis of acute posttraumatic bacterial endophthalmitis: A multicenter, randomized clinical trial of intraocular antibiotic injection, report 2”. Arch Ophthalmol. 125 (4): 460—465. PMID 17420365. doi:10.1001/archopht.125.4.460. .
  22. ^ Rao NA, Tso MOM, Rosenthal AR. Rao, N. A.; Tso, M. O.; Rosenthal, A. R. (1976). „Chalcosis in the Human Eye: A Clinicopathologic Study”. Arch Ophthalmol. 94 (8): 1379—1384. PMID 60098. doi:10.1001/archopht.1976.03910040247018. .
  23. ^ Cordes, F. C., & Harrington, D. O. (1935). Bilateral absorption of intraocular copper with chalcosis in one eye. American Journal of Ophthalmology, 18(4), 348–352.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Халкоза ока на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халкоза_ока&oldid=27543822”