Hanifa Kapidžić Osmanagić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hanifa Kapidžić-Osmanagić
Puno imeHanifa Kapidžić-Osmanagić
Datum rođenja(1935-11-30)30. novembar 1935.
Mesto rođenjaSarajevo, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti21. septembar 2019.(2019-09-21) (83 god.)
Mesto smrtiSarajevo, Federacija Bosne i Hercegovine

Hanifa Kapidžić-Osmanagić (Sarajevo, 30. novembar. 1935 — Sarajevo, 21. septembar 2019)[1] bila je bosansko-hercegovačka i jugoslovenska književna kritičarka, istoričarka književnosti esejista, prevodilac i članica Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.[2] Poznata je kao pionir među istraživačima rada srpskih nadrealista.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Hanifa Kapidžić-Osmanagić rođena je 30. novembra 1935. godine u Sarajevu, gde se i školovala.[1] Diplomirala je i magistrirala na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na Odseku za romanske jezike.[4]

Po završetku fakulteta 1958. godine izabrana je za asistenta na katedri za francusku književnost. Posle uzastopnih izbora u zvanje docenta i vanrednog profesora 1975. godine izabrana je za redovnog profesora za savremenu francusku književnost. U periodu od 1960. do 1963. školske godine radila je kao lektor srpskohrvatskog jezika na Faculte des Lettres Univerziteta u Dižonu (Francuska), gdje je doktorirala na temu Le surréalisme serbe et ses rapports avec le surréalisme francais (Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom).[4] U toku univerzitetske karijere Hanifa Kapidžić-Osmanagić obavljala je dužnosti šefa Katedre za francusku književnost, predsednika Vića Odseka za romanistiku, kao i dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu (1973–1975) i prorektora Univerziteta u Sarajevu (1985–1988).[5]

Tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992–1995) nastavila je svoje univerzitetske dužnosti u opkoljenom Sarajevu. Na poziv francuske strane, a uz pomoć francuskih snaga UNPROFOR-a privremeno je izašla iz sarajevskog obruča i u seriji predavanja održanih u Francuskoj, Švajcarskoj i Španiji svedočila o situaciji u gradu. Istom prilikom održala je ciklus predavanja o nadrealizmu Le surréalisme contre le nationalisme (Nadrealizam protiv nacionalizma) na prestižnoj École Normale Supérieure rue d’Ulm u Parizu, na kojoj je u okviru tromesečnih predavanja nastavila sa gostovanjem pridruženog profesora u naredne tri godine (1995-1997). Godine 1997. na Odseku za slavistiku univerziteta Sorbona održala je, kao vanredni profesor, šestomesečnu nastavu iz književnosti bivše Jugoslavije. Saradnju sa francuskom i povremena gostovanja nastavila je i u narednim godinama.[5] Redovno je pozivana na brojne francuske univerzitete i visoke škole, a njeno neumorno delovanje u korist učenja francuskog jezika dalo je nesvakidašnji doprinos uticaju francuske kulture u Bosni i Hercegovini.[6]

Od 1998. Od 2005. godine bila je glavni urednik časopisa za književnu i umetničku kritiku „Novi Izraz”.[2] Od 1997. do 2001. bila je predsednica, a od 2001. do 2005. potpredsednica PEN Centra Bosne i Hercegovine.[4][7]

Oktobra 1995. godine Hanifa Kapidžić-Osmanagić izabrana je za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Pristupno predavanje održala je o „Grozdaninom kikotu” Hamze Hume. Za redovnog člana Odeljenja humanističkih nauka[1] izabrana je 2005. godine.[5]

Istraživački rad[uredi | uredi izvor]

Profesor Hanifa Kapidžić-Osmanagić bavila se književnošću 20. veka s produžecima u 21. vek, u prvom redu francuskom i komparativnom, književnostima u Bosni i Hercegovini i široj regiji, kao i teorijom književnosti. Kontinuirano se bavila istraživačkim radom u oblasti nadrealizma, egzistencijalizma, strukturalizma, poststrukturalizma, ženske književnosti u modernizmu i postmodernoj književnosti.[5]

Iako se dela srpskih umetnika nadrealista pojavljuju na svetskim izložbama nadrealizma, veze, kontakti, zajednički rad i međusobni uticaji ipak još nisu dovoljno proučeni. Profesorka Hanifa Kapidžić-Osmanagić ističe se svojim radom kao pionir među istraživačima srpskih nadrealista i Beogradskog nadrealizma, a za njom slede i profesorke Milanka Todić i Jelena Novaković.[3]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Kao autor[uredi | uredi izvor]

  • Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom (Svjetlost, Sarajevo, 1966),
  • Hrestomatija srpskog nadrealizma. Poezija i tekstovi (Svjetlost, Sarajevo, 1970),
  • Hrestomatija srpskog nadrealizma. Teorija i kritika (Svjetlost, Sarajevo, 1970),
  • Suočenja. Od nadrealizma do strukture, eseji (Svjetlost, Sarajevo, 1976),
  • Suočenja II. Portreti i prigode (Svjetlost, Sarajevo, 1981),
  • Suočenja III. Ristić — Begić — Davičo — Krleža... eseji (Svjetlost, Sarajevo, 1986),
  • Poezija 1945–1980. Pjesnici lirske apstrakcije (Institut za književnost – Svjetlost, Sarajevo, 1992 - Edicija uništena u ratu 1992–1995; drugo izdanje: Gračanica 1999[5]),
  • Sarajevo, Sarajevo... Suočenja IV, ratni i poratni eseji (Sarajevo 1998),
  • U brzake vremena. Suočenja V, omnibus (Sarajevo, 2003).[7]
  • Strukturalizam. Poststrukturalizam. Levi Štraus. Bart. Fuko. Derida. J. Kristeva. Lakan. Delez. Guatari i dr: tekstovi u knjizi Suvremena tumačenja književnosti (Sarajevo 2006)
  • Ogledi o Elen Siksu. Ka poetici idiomatičke razlike. (Sarajevo 2011).[5]

Kao priređivač[uredi | uredi izvor]

  • Djela Midhata Begića u 6. knjiga. Esej o autoru,
  • Marko Ristić, književni teoretičar i kritičar. Esej o autoru,
  • Marko Ristić, 12 C, Naknadni dnevnik. Esej o djelu,
  • Vasko Popa, Pjesme. Uvodni esej,
  • Marko Ristić, Knjiga poezije. Esej o autoru i djelu.[7]

Kao prevodilac[uredi | uredi izvor]

  • Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français, Les belles lettres (Pariz, 1968).[7]

Znatan broj studija i eseja Hanife Kapidžić-Osmanagić, objavljivanih u književnoj periodici, još nije uvršten u zasebne knjige.[5]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Hanifa Kapidžić-Osmanagić dobitnica je brojnih društvenih i profesionalnih priznanja za svoj rad:

  • Šestoaprilska nagrada grada Sarajeva (1978),
  • Dvadesetsedmojulska nagrada Bosne i Hercegovine,
  • Nagrada Izdavačkog preduzeća „Svjetlost” za esej godine (1993)
  • Profesor emeritus (2005),
  • Nagrada Sloboda IPC Sarajevo (2007),
  • Fund for Free Expression Award USA (2007),
  • Orden akademskih palmi (Chevalier des palmes académiques) kojom ju je odlikovao predsednik Republike Francuske (2007).

Dobitnica je i brojnih univerzitetskih priznanja i plaketa,[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Preminula prof.dr. Hanifa Kapidžić-Osmanagić”. Oslobođenje. 22. 9. 2019. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  2. ^ a b „Kapidžić-Osmanagić, Hanifa”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  3. ^ a b Mirčić, Aleksandra (septembar 2013). „Nadrealizam”. Republika. 556-557: 26. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  4. ^ a b v „HANIFA KAPIDŽIĆ-OSMANAGIĆ”. Sarajevske sveske. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  5. ^ a b v g d đ e ž „HANIFA KAPIDŽIĆ OSMANAGIĆ”. Nadrealizam. Projekat “Evropski kontekst srpskog nadrealizma”. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  6. ^ „Omaž Hanifi Kapidžić-Osmanagić”. Zvanični sajt. Francuska ambasada u Bosni i Hercegovini. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  7. ^ a b v g „HANIFA KAPIDŽIĆ-OSMANAGIĆ”. Zvanična prezentacija. P.E.N. BiH. Pristupljeno 9. 3. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханифа_Капиџић_Османагић&oldid=27410151”