Harta (Bač-Kiškun)

Koordinate: 46° 41′ 35″ S; 19° 01′ 52″ I / 46.693° S; 19.031° I / 46.693; 19.031
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Harta
mađ. Harta (Magyarország)
Crkva u Harti
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionVelika južna ravnica
ŽupanijaBač-Kiškun
SrezKaloča
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 3.758[1]
 — gustina29 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 41′ 35″ S; 19° 01′ 52″ I / 46.693° S; 19.031° I / 46.693; 19.031
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina129,68 km2
Harta na karti Mađarske
Harta
Harta
Harta na karti Mađarske
Poštanski broj6326
Pozivni broj(+36) 78
Veb-sajt
http://www.harta.hu/

Harta (mađ. Harta (Magyarország), nem. Hartau,[2] hrv. Hartava или Karta) je selo u Mađarskoj, južnom delu države. Selo je naseljeno mesto Bač-Kiškunske županije, sa sedištem u Kaloči.

Položaj[uredi | uredi izvor]

Harta se nalazi pored Dunava, oko 100 kilometara južno od Budimpešte.

Susedna naselja su: Šolt sa severa, Dunatetetlen sa severoistoka, Akasto sa istoka, Kiškereš sa jugoistoka, Dunapataj sa juga, Madoča sa zapada i Belčke sa severozapada. Poslednja dva naselja su već na drugoj strani Dunava.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Harta i njena okolina bili su naseljeni od davnina, o čemu svedoči veliki broj arheoloških nalaza. U zemlji su pronađeni tragovi naselja iz bronzanog i avarskog doba, a nedavno je ovde iskopano groblje sa bogatim artefaktima iz mađarskog osvajačkog perioda.

Ime naselja se u dokumentima prvi put pominje 1187. godine. Njegovo ime je napisano kao Horta 1193. i Harta 1289. godine.

Godine 1187. kraljica Efrosina (1146), žena kralja Geze dala je deo Harte krstašima iz Sekešfehervara, dok je drugi deo Harte bio dvorac Fehervar.

Naselje je postalo nenaseljeno za vreme tatarske okupacije, a opustošeno dvorsko zemljište (pored zemlje dvorskih kmetova i hartajskih plemića). Kralj Laslo ga je dao Šebeščenu Vejtejiu 1289. i opisao njegovu granicu. Granica opisana u uverenju, počev od južne obale Dunava ka istoku, „Povelja dvorskih kmetova i plemića“ odgovara današnjoj oblasti „Nađharta pusta”, koja se nalazi pored Dunapataja. Na severu se graniči sa selima Ele i Sile (sada napuštena).

Naselje se u dokumentima pominje kao Harta, Kiš-Harta, a 1455. godine Nađ-Harta. Godine 1455. imanje Mihalja Mikolaja i Balinta. Godine 1573, u tursko doba, bio je deo zamka Sekešfehervar. U popisu iz 1686. već se pominje kao nenaseljeno mesto. Između 1722. i 1724. godine, vlastelin naselja bio je grof Pal Radaji, koji je u napušteno selo naselio Nemce iz Virtemberga, Hesena, Palatinata i Špajera.

Početkom 20. veka okrug Pešta-Piliš-Šolt-Kiškun pripadao je okrugu Dunavečejii.

Godine 1910. od 4.967 stanovnika 1.968 su bili Mađari i 2.962 Nemci. Od toga je 1.447 bilo rimokatolika, 836 reformiranih, a 2.626 luterana. po popisu iz 2001. godine, 6,4% stanovništva bilo je Švapsko stanovništvo, a ostalo uglavnom Mađari.

Naselje je takođe obuhvatalo Hartaibojar i Hartaimikla, kao i pustare Dunatetetlen i Eršekiharta.

Gradonačelnici[uredi | uredi izvor]

  • 1990–1991: Roža Aranka Halak Peterne Ler (nezavistan)[3][4]
  • 1991–1994: Janoš Lejtert (nezavistan)[5]
  • 1994–1998: Ištvan Andraš (nezavistan)[6]
  • 1998–2002: Ištvan Andraš (nezavistan)[7]
  • 2002–2006: Ištvan Andraš (nezavistan)[8]
  • 2006–2010: Ištvan Andraš (nezavistan)[9]
  • 2010–2014: Ištvan Andraš (nezavistan)[10]
  • 2014–2019: Laslo Dolenštajn (nezavistan)[11]
  • 2019-danas: Laslo Dolenštajn (nezavistan)[12]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Tokom popisa 2011. godine, 83,9% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 3,6% kao Romi, 20,9% kao Nemci i 0,3% kao Rumuni (15,9% se nije izjasnilo; zbog dvojnog identiteta, ukupan broj veći može biti na 100 %).

Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 26,4%, reformisani 12,2%, luterani 23%, grkokatolici 0,5%, nedenominacioni 11,8% (24,9% se nije izjasnilo).[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Popis stanovništva
  2. ^ Magyarország németlakta települései magyarul és németül Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2014), ungarndeutsche.de
  3. ^ „Harta települési választás eredményei” (txt) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Pristupljeno 2020-02-21. 
  4. ^ „Petőfi Népe, 1991. augusztus (46. évfolyam, 179-204. szám) | Könyvtár | Hungaricana”. library.hungaricana.hu. Pristupljeno 2021-05-09. 
  5. ^ „Petőfi Népe, 1991. december (46. évfolyam, 282-305. szám) | Könyvtár | Hungaricana”. library.hungaricana.hu. Pristupljeno 2021-05-09. 
  6. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Pristupljeno 2019-12-18. 
  7. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Pristupljeno 2020-05-05. 
  8. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Pristupljeno 2020-05-05. 
  9. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Pristupljeno 2020-05-05. 
  10. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2011-11-27. 
  11. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2014-10-12. Pristupljeno 2020-05-05. 
  12. ^ „Harta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2019-10-13. Pristupljeno 2020-05-05. 
  13. ^ Harta Helységnévtár

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Harta na Vikimedijinoj ostavi.
Harta na Vikiputovanju.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харта_(Бач-Кишкун)&oldid=27040524”